Studenti trče ka Briselu, diplomatski sukob Beograda i Beča

Tri miliona i osamsto hiljada koraka je potrebno da se pređe put od Novog Sada do Brisela.

Pod uslovom da ste ikada pomislili da prepešačite pola Evrope, ova dva grada su udaljena oko 1.900 kilometara.

Studenti iz Srbije, nezadovoljni odgovorom vlasti na njihove šestomesečne proteste, na dobrom su putu da tu stazu pretrče - na smenu - kako bi stigli do sedišta Evropske unije.

U ovaj pohod iz Novog Sada 25. aprila krenulo ih je 21 sa svih univerziteta u Srbiji kako bi tokom zasedanja Evropskog parlamenta upoznali evroposlanike sa društveno-političkom situacijom u zemlji.

„Želimo da otvorimo oči Evropi i svetu, hoćemo da ih uputimo u to šta se dešava u Srbiji i nadamo se njihovoj podršci", kaže Marko Stanković, jedan od studenata trkača, za BBC na srpskom.

Do cilja, glavnog grada Belgije, 18 dana trče štafetno - jedna grupa pređe pet do 15 kilometara, pa odmara, a rutu preuzima druga.

Beograd optužuje Austriju

Šta je Beograd zamerio Beču i kakav je odgovor dobio?

Studenti maratonci su dosad prošli Hrvatsku, Sloveniju i sada trče kroz Austraiju.

U Beču ih je 30. aprila, između ostalih, dočekala i austrijska ministarka spoljnih poslova Beate Majnl-Rajzinger.

Ono što „srpski studenti hoće isto je ono što i Evropska unija hoće", rekla je Majnl-Rajzinger.

Ministarka je u utorak bila u zvaničnoj poseti Beogradu, gde je razgovarala i sa šefom srpske diplomatije Markom Đurićem, koji ju je dan kasnije osudio zbog „grubog mešanja" u političke odnose u Srbiji učestvovanjem na „skupu u Beču".

„Samo dan nakon što je (austrijska ministarka) u Beogradu dočekana srdačno i u duhu tradicionalnog prijateljstva između naših zemalja, ovakvo pojavljivanje, u neskladu sa diplomatskim principima i uz direktno mešanje u unutrašnje političke odnose u Srbiji, izaziva veliku zabrinutost".

Potom su se dvoje ministara čuli telefonom, a Austrijanka je rekla da je „aktivno učešće civilnog društva dragocen deo demokratije".

„Cilj je bio da još jednom naglasim da budućnost Srbije leži u Evropskoj uniji i da će Austrija nastaviti da podržava Srbiju na tom putu", napisala je ministarka spoljnih poslova Austrije na društvenoj mreži Iks.

„Znate, kao što sam rekla prethodnih dana i ono što sam rekla u Beogradu, ono što vi hoćete je i ono što Evropska unija hoće - hoće da vide napredak, rezultat, demokratiju, vladavinu prava i perspektivu za sve studente", napisala je Majnl-Rajzinger.

I predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić kritikovala je austrijsku ministarku.

To što se „Austrija grubo umešala u unutrašnja pitanja Srbije" manji je problem koji će se rešiti na institucionalnom nivou, ali je važniji „stav blokadera prema svojoj zemlji", odnosno „krajnje nepoštovanje prema otadžbini", napisala je na Iksu.

• 'Evropo, podrži nas': Studenti vozili bicikle više od 1.300 kilometara do Strazbura
• Kako sam prvi put istrčala maraton: „Noge su bolele, ali glava je izgleda bila spremna"
• Geopolitički osvrt: Zašto su Evropa i svet tihi po pitanju studentskih protesta u Srbiji

Studenti mesecima predvode proteste, koji su postali masovni antivladini skupovi širom zemlje gde se traže korenite društvene reforme.

Okidač je bio pad nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi.

Evropska unija se od početka protesta nekoliko puta oglasila, ali uglavnom šturo i diplomatski, uz pominjanje prava na slobodu okupljanja i pozive na dijalog.

Doček u Hrvatskoj

Međunacionalne napetosti zvaničnog Zagreba i Beograda postoje još od krvavog raspada Jugoslavije, a intenzivirane su i poslednjih meseci kada je tokom protesta Srbija proterala više hrvatskih državljana.

Međutim, maratoncima iz Srbije je svuda priređen srdačan doček.

U tri hrvatska grada su pravili pauze za odmor i prenoćište.

Prve večeri su spavali u Osijeku, druge u Virovitici gde su ih dočekali uz transparent 'Jedan svijet - jedna borba'.

Među okupljenima bila je i hrvatska pevačica Severina.

I u Varaždinu, na severu zemlje, treće veče, sačekali su ih kolege studenti i meštani, a gradske vlasti su im obezbedile smeštaj u sportskoj hali i večeru.

Dočekao ih je i gradonačelnik uz poruku da je potrebno „okrenuti se budućnosti, a ne prošlosti "i da „studenti samo žele bolju budućnost".

Na glavnom gradskom trgu gostima iz Srbije je servirana hrana i piće, a mogli su se videti i transparenti na latinici i ćirilici, poput poruke: „Hvala vam što ste nam vratili nadu!".

U znak sećanja na žrtve: 16 sveća i isto toliko patika

U austrijskom gradu Gracu, dočekao ih je hor, crveni tepih i veliki broj ljudi koji je poskakivao u ritmu bubnjeva.

Na jednoj od klupa na glavnom trgu Tumel bile su i patike, a na svakoj ispisana imena i prezimena žrtva novosadske tragedije i 16 belih ruža.

Isto toliko gorelo je sveća.

Trgom su odjekivale reči pesme „Ovo je Srbija", dok je hor izvodio „Vostani, Serbie".

Tamošnje kolege su im poklonile cveće i bedževe.

Studenti trkači su nastavili ka glavnom gradu Austrije - Beču, gde su im 30. aprila uručene zahvalnice i medalje.

„Hvala što prenosite ovu važnu poruku širom Evrope. Tu smo da vas podržimo", poručili su im okupljeni.

Pogledajte video s početka studentskog ultramaratona do Brisela

Trčanje nije prvi evropski pohod srpskih studenata.

Početkom aprila, 80 omladinaca je biciklima prešlo više od 1.300 kilometara do Strazbura, gde je sedište nekih evropskih institucija.

I tada su zatražili podršku Evrope, da bi, poručili su, ostali u zemlji koju vole i za koju se bore.

Prethodili su im brojni masovni i manji skupovi širom zemlje, a već skoro pola godine, studenti blokiraju fakultete u Srbiji tražeći pre svega utvrđivanje krivične odgovornosti za novosadsku tragediju.

Vlasti u Srbiji ponavljaju da su im svi zahtevi ispunjeni, ali studenti te tvrdnje negiraju.

Početak maratona: 'Da i ostatak Evrope čuje za nas'

Studenti trče do Belgije kroz Hrvatsku, Austriju, a proći će i Nemačku, Francusku i Luksemburg.

„Prošli smo kroz celu Srbiju, probudili ljude, vreme je da i Evropa čuje za nas", kaže Dunja Stanojković, studentkinja Veterinarskog fakulteta, za BBC na srpskom.

Dva dana uoči polaska roditelji su joj napravili ispraćaj u dvorištu porodične kuće u Pančevu, 20 kilometara od Beograda.

„Imala sam utisak da mi prave ispraćaj u vojsku, a ne da me prate na put", kaže sa osmehom.

U njenom prtljagu su rezervne patike, ali i sva neophodna garderoba za trčanje: nekoliko helanki, rezervne majice, čarape, duksevi.

Spakovan je i plišani medved, poklon od dečka, a oko vrata joj je ogrlica, sestrin dar.

Na ruci narukvica sa izgraviranom reči - studenti.

Pred poduhvat, oko vrata studenta Uroša Obradovića zapazila sam zlatni krstić.

„Amajlija. Ne odvajam se od nje", rekao je, uhvativši mi pogled.

Znali su da ih očekuje veliki napor i izazov, ali im je, kažu, mnogo važnije da postignu cilj - da ih Evropa čuje.

„Idemo kao tim, bodrićemo se, svesni smo u šta se upuštamo", rekao mi je Obradović.

U redak poduhvat grupa studenata krenula je iz centra Beograda kombijem do Novog Sada.

'Niko nije umoran, trčimo do Brisela', uzvikivali su, a okupljeni ispred glavne zgrade Radio-televizije Srbije, gde je danima trajala studentska blokada, napravili su im špalir i bodrili ih.

'Idemo po slobodu', dobacila je jedna od studentkinja maratonki novinarima.

U Novom Sadu održana je 16-minutna pošte žrtvama novosadske tragedije u blizini mesta nesreće, a zatim su studenti trkači krenuli u trk ka Briselu.

„Ne želimo da trpimo nepravdu i nepotizam.

„Očekujem da se naš glas čuje, da na tom zasedanju bude više priče o dešavanjima u Srbiji i da bude reakcija iz Evrope", rekao je student Medicinskog fakulteta Aleksa Dimitrijević uoči puta za BBC.

Pogledajte fotografije iz Novog Sada

Šta je štafetno trčanje?

Svako trči određeni deo rute, uglavnom u manjoj grupi.

Kada jedna završi deonicu, ostala grupa nastavlja, objašnjava Ivan Radenković koji 15 godina trenira trkače.

Poduhvat studenata je težak, ali izvodljiv, dodaje.

„Organizam, pogotovo mladi, može da podnese napor.

„Ali ako se trči dan za danom, telo ne stiže da se odmori i to jedan od glavnih izazova pred studentima", objašnjava za BBC na srpskom.

Da bi ostali u kondiciji i predupredili ili ublažili upale mišića treba da unose dovoljno ugljenih-hidrata i proteina, ali i svežeg voća i povrća bogatih enzimima i mineralima.

Za opuštanje mišića važne su i vežbe istezanja, ali i tuširanje hladnom vodom.

Trener ukazuje i da stopala uvek treba da budu suva, a patike bi trebalo menjati svakog drugog dana.

Do Brisela studenti trče po betonu, što ima prednosti i mane, kaže Radenković.

Pošto je podloga ravna i tvrda, po njoj se mnogo lakše trči nego po zemlji, travi ili pesku.

Ali trčanje po betonu stvara veći pritisak na zglobove, što može da se ublaži odgovarajućim patikama, objašnjava.

Moderni glasnici

Štafetno trčanje ima dugu istoriju - glasnici su ovako saopštavali vesti pre telefona i interneta.

„U antičkom i srednjem veku poruke su se prenosile upravo tako.

„Trkač-poštar trči jednu deonicu, preda pismo drugom i tako sve do cilja", zaključuje Radenković.

Pogledajte video: Biciklistički pohod studenata do Strazbura

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]