Papa Franja preminuo u 88. godini

Papa Francisko ili Franja preminuo je u 88. godini u njegovoj rezidenciji Santa Marta, saopštio je Vatikan.

Uzrok smrti je moždani udar, zbog kojeg je Papa Franja pao u komu, a potom je usledio fatalni srčani udar.

„Najdraža braćo i sestre, sa dubokom tugom moram da vas obavestim o smrti našeg Svetog oca Franje.

„Jutros u 7.35, biskup Rima, Franja, vratio se u Očev dom. Čitav život je posvetio službi Gospodu i njegovoj crkvi", saopštio je kardinal Farel.

Papa Franja, svetovnog imena Horhe Mario Bergoljo, predvodio je Katoličku crkvu od marta 2013, posle povlačenja Pape Benedikta Šesnaestog.

Od samog trenutka njegovog izbora, Franja je nagovestio da će stvari raditi drugačije.

Uneo je mnoge reforme u Katoličku crkvu, ali je ostao omiljen među tradicionalistima.

Papa Franja će biti sahranjen u subotu, 26. aprila.

Mnogi svetski lideri, među kojima i predsednik SAD Donald Tramp, već su najavili da će doći na sahranu.

• Od izbacivača do pontifika: Pet stvari koje možda niste znali o papi Franji
• Franja: Tradicionalni papa iz Južne Amerike koji je promenio katoličku crkvu
• Kako se bira novi papa

Među prvim svetskim liderima koji su odali počast papi Franji bio je Emanuel Makron, francuski predsednik, nazvavši ga „čovekom poniznosti, na strani najranjivijih i najkrhkijih".

Za Dika Šufa, holandskog premijera, „papa je bio čovek iz naroda", dok je Roberta Metsola, predsednica Evropskog parlamenta rekla da je „njegov zarazni osmeh osvojio srca miliona ljudi širom sveta"

„Moje srce je uz milione hrišćana širom sveta koji su ga voleli", saopšptio je Džej Di Vens, potpresednik Sjedinjenih Američkih Država.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je svet izgubio "izuzetnog duhovnog vođu".

„Svet je izgubio izuzetnog duhovnog vođu koji je kroz svoje apostolsko delovanje širio ljubav, mir i solidarnost", napisao je Vučić na mreži Iks.

„Papa Franja je bio glasnik nade i pomirenja, uvek u službi najugroženijih. Njegov gubitak predstavlja tugu za sve nas", rekao je Vučić.

Papa Franja se poslednji put pojavio u javnosti 20. aprila da poželi „Srećan Uskrs" hiljadama vernika okupljenim na Trgu Svetog Petra u Vatikanu.

„Draga braćo i sestre, srećan Uskrs", poručio je ponfit, ustavši na kratko iz invalidskih kolica.

U poslednjem obraćanju poručio je da „ne može da bude mira bez slobode veroispovesti, slobodne misli i slobode izražavanja".

On se osvrnuo i na rat na Bliskom istoku i pozvao na prekid vatre, a ohrabrio je i uključene u rat u Ukrajini da „nastave sa naporima u cilju postizanja pravednog i trajnog mira".

Uskršnju poslanicu i blagoslov pročitao je njegov pomoćnik.

Papa Franja je zbog obostrane upale pluća u februaru bio u bolnici.

Po izlasku, njegovi lekari su tada saopštili da nije potpuno izlečen, ali da nema više upale pluća i da je u stabilnom stanju.

On je 2023. bio neko vreme u bolnici zbog respiratorne infekcije.

Papa Franja je rođen je u Buenos Ajresu, u Argentini, 17. decembra 1936. godine - kao najstariji od petoro dece.

Roditelji su mu pobegli iz Italije kako bi izbegli fašistički režim Benita Musolinija.

Voleo je tango, bio strastveni navijač argentinskog lokalnog fudbalskog kluba San Lorenco.

Kao mladić radio je kao izbacivač u noćnom klubu, a čistio je i podove, pre nego što je diplomirao kao hemičar.

U lokalnoj fabrici, blisko je sarađivao sa Ester Balestrino, koja je vodila kampanju protiv argentinske vojne diktature.

Bila je mučena, njeno telo nikada nije pronađeno.

Postao je jezuita, studirao je filozofiju i predavao književnost i psihologiju.

U mladosti je imao težan napad upale pluća, bio je podvrgnut i operaciji uklanjanja dela pluća, što je ostavilo trajsne posledice, jer je čitavog života bio podložan infekcijama.

Rukopoložen deceniju kasnije, dobio je brzo unapređenje i postao provincijski nadređen Argentini 1973.

Bio je prvi papa iz Latinske Amerike.

Od kako je umro sirijski Grigorije Treći koji je umro 741. godine nije bilo neevropskog nadbiksupa Rimokatoličke crkve.

Bio je i prvi jezuita na prestolu Svetog Petra - Rim je istorijski gledao na jezuite sa sumnjom.

Njegov prethodnik, Benedikt Šesnaesti bio je prvi papa koji se dobrovoljno povukao u skoro 600 godina.

Kada je postao papa 2013. već je bio u sedamdesetim.

• Papa Franja je bio glasni kritičar moćnih, njegov uticaj se osećao daleko izvan vere
• Koliko su papa i Katolička crkva uticajni u svetu

Šta se dešava kada umre papa?

Sahrana vrhovnog poglavara Rimokatoličke crkve je tradicionalno komplikovana, ali je papa Franja nedavno odobrio planove da celokupni postupak bude manje složen.

Prethodne pape su sahranjene u tri gnezda kovčega od čempresa, olova i hrasta.

Papa Franja odlučio se za jednostavan drveni kovčeg obložen cinkom.

On je ukinuo i tradiciju postavljanja papinog tela na podignutu platformu - poznatu kao katafal - u bazilici Svetog Petra, otvoreno za javnost.

Umesto toga, ožalošćeni će moći da odaju poštu dok njegovo telo ostaje u kovčegu, sa uklonjenim poklopcem.

Francisko će biti prvi papa u više od jednog veka koji će biti sahranjen izvan Vatikana.

Biće položen u bazilici Svete Marije, jednoj od četiri glavne papske bazilike u Rimu.

https://www.youtube.com/watch?v=OETiMYOIzF0

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]