Američke sankcije za Frančesku Albaneze, izvestiteljku UN i kritičarku izraelskog napada na Gazu

Trampova administracija uvela je sankcija Frančeski Albaneze, specijalnoj izvestiteljki Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, koja je javno kritikovala izraelski vojni napad na Gazu.

Mark Rubio, državni sekretar, doveo je u vezu ove sankcije sa njenom podrškom Međunarodnom krivičnom sudu (MKS), čije su pojedine sudije već pod američkim sankcijama.

Rubio je rekao da SAD uvode sankcije protiv Albaneze zato što je direktno uključena u napore MSK-a da se sudi američkim ili izraelskim državljanima, optuživši je da nije prava osoba za funkciju specijalnog izvestioca UN.

Ove sankcije će po svoj prilici sprečiti Albanese da uđe u Ameriku i zbog njih bi mogla da bude zamrznuta njena imovina u SAD.

U objavi na Iksu, Albaneze se nije direktno osvrnula na sankcije ali je napisala: „Na ovaj dan više nego ikada ranije: čvrsto stojim na strani pravde, kao što sam uvek i činila".

Specijalna izvestiteljka iz Italije prenela je i poruke podrške MSK-u, dodajući da dolazi iz države koja je jedan od osnivača suda i u kojoj su advokati i sudije „branili pravdu plaćajući visoku cenu, često sopstvenim životima."

„Planiram da poštujem tu tradiciju", dodala je.

Albaneze je odbila da komentariše poslednje događaje za BBC.

Al džazira je međutim prenela da je opisala sankcije kao „zaplašivanje u mafijaškom stilu".

Sankcije protiv Albaneze nastavak su kampanje koju Trampova administracija vodi protiv MSK-a.

SAD su ranije uvele sankcije protiv četvoro sudija ovog međunarodnog suda.

Tome je prethodila odluka suda da izda nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua prošle godine i njegovog tadašnjeg ministra odbrane Joava Galanta, zbog navoda o ratnim zločinima u Gazi, što su obojica izraelskih funkcionera odbacili.

Rubio je optužio Albaneze i da je „pokazivala neskriveni antisemitizam, izražavala podršku terorizmu i otvoreno prezirala Sjedinjene Države, Izrael i Zapad".

Specijalna izvestiteljka duže vreme ističe da zapadne vlade nisu uradile dovoljno da zaštite prava Palestinaca na okupiranim palestinskim teritorijama.

Njeni stavovi naišli su na podršku među onima koji optužuju izraelske i američke lidere da koriste optužbe za antisemitizam kao oružje da ućutkaju ljude koji ih kritikuju.

Kritičari specijalne izvestiteljke ukazuju na njene ranije izjave, među kojima je i komentar iz 2014. godine, kada je sugerisala da „jevrejski lobi" utiče na odluke američke vlade u vezi sa Izraelom i Palestincima.

Kasnije je izjavila da žali zbog te opaske, ali je odbacila tvrdnje da je ona bila antisemitska.

„Vlade širom sveta i svi koji igraju neku ulogu, a koji veruju u red zasnovan na zakonu i međunarodno pravo moraju uraditi sve što je u njihovoj moći da ublaže i blokiraju posledice sankcija protiv Frančeske Albanese", rekla je Anjes Kalamar, direktorka Amnesti Internešnela i nekadašnja UN specijalna izvestiteljka.

Rubio je rekao da je Albaneze pokazala nepoštovanje prema Americi, jer je pisala „preteća pisma" pojedinim američkim kompanijama, iznoseći neosnovane optužbe i preporučivši MSK-u da sudi kompanijama i njihovim direktorima.

„Nećemo tolerisati ove kampanje političkog i ekonomskog rata, koje ugrožavaju naše nacionalne interese i suverenitet", rekao je Rubio.

Ranije ovog meseca, Albaneze je pozvala desetine multinacionalnih kompanija da prestanu da posluju s Izraelom, upozorivši ih da rizikuju da postanu saučesnici u ratnim zločinima u Gazi i na okupiranoj Zapadnoj obali.

Rekla je da te kompanije „profitiraju od izraelske nelegalne okupacije, aparthejda i sada genocida" na okupiranim palestinskim teritorijama. Izrael je njen izveštaj odbacio kao „neutemeljen", rekavši da će „završiti na smetlištu istorije".

Albaneze je kritikovala plan Donalda Tramp, najavljen u februaru, da preuzme kontrolu nad Pojasom Gaze i raseli tamošnje stanovništvo.

„To je nezakonito, nemoralno i... potpuno neodgovorno jer će dodatno pogoršati regionalnu krizu", rekla je tada.

Sankcije protiv Albanese obelodanjene su vreme dok se Netanjahu nalazi u Americi, gde je u sredu u Pentagonu dočekan uz svečani počasni stroj.

Međunarodni krivični sud (MKS) osnovan je Rimskim statutom, koji je potpisalo oko 125 država, koje uživaju njegovu zaštitu, ali su i obavezne da poštuju njegove odluke.

Sjedinjene Američke Države, kao i Izrael, nisu članice suda.

SAD su se usprotivile nalogu za hapšenje Netanjahua, dok su mnoge evropske zemlje izjavile da poštuju nezavisnost suda u ovom slučaju.

Izraelska vojska je pokrenula kampanju u Gazi kao odgovor na napad koji je predvodio Hamas na jug Izraela 7. oktobra 2023. godine, u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi, a 251 osoba je uzeta za taoce.

Od tada je u Gazi ubijeno najmanje 57.575 ljudi, prema podacima ministarstva zdravlja kojim upravlja Hamas.

Većina stanovništva Gaze je više puta raseljena. Procene govore da je više od 90 odsto domova oštećeno ili uništeno. Zdravstveni, vodovodni, sanitarni sistemi su uništeni, a postoji i ozbiljan nedostatak hrane, goriva, lekova.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• UN izvestiteljka Frančeska Albaneze: „Multinacionalne kompanije učestvuju u genocidu nad Palestincima”
• Video sam kolege da pucaju na gladne Palestince, kaže humanitarni radnik u Gazi za BBC
• 'On gradi mir': Netanjahu želi da Tramp dobije Nobelovu nagradu za mir