Dodik odustao od zakona o „zaštiti ustavnog poretka RS", opozicija ga naziva „represivnim"

Napad na ustavno uređenje Republike Srpske, dovođenje Republike Srpske u položaj potčinjenosti ili zavisnosti, sprečavanje borbe protiv neprijatelja, pomaganje neprijatelju, diverzija, sabotaža, špijunaža, odavanje tajne Republike Srpske… samo su neka od krivičnih dela koje bi trebalo da procesuira Specijalno tužilaštvo Republike Srpske, odnosno sud, a sve uz pomoć Službe za zaštitu ustavnog uređenja.

Ako budu osnovani.

„Njihovo osnivanje ne samo da nije opravdano, već je institucionalno opasno. Formirati paralelne pravosudne organe znači uvesti pravni dualizam koji ruši jedinstvo pravnog poretka”, ocenjuje Jovana Kisin Zagajac, advokatica iz Banjaluke.

Zakon je predložio predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, dve sedmice nakon što ga je Sud BiH u februaru ove godine nepravosnažno osudio na godinu zatvora i šest godina zabrane obavljanja službene dužnosti.

Predlog zakona po hitnoj proceduri trebalo je da se nađe pred narodnim poslanicima na sednici skupštine u utorak, ali je zakon, za koga opozicija kaže da mu je cilj represija, povučen iz procedure.

„Upravo iz toga razloga, jer je opozicija dala takve insinuacije, mi smo rekli – evo nećemo ići sa tim zakonom", kaže Srđan Mazalica, šef poslaničke grupe SNSD-Milorad Dodik, u izjavi za BBC.

Povlačenje zakona je ispravan potez, jer je on neustavan i zadire u privatnost svakog pojedinca, smatra Đorđe Vučinić, opozicioni poslanik.

„I to do mjere gdje je bila vrlo laka, a ozakonjena, zloupotreba tih ovlaštenja za praćenjem i prikupljanjem podataka o potencijalno opasnim građanima, jer je sve jako široko bilo postavljeno”, kaže Vučinić za BBC.

Veruje da su vlasti odustale od zakona jer su pretpostavile da bi on mogao biti oboren pred najvišom sudskom instancom u državi – Ustavnim sudom BiH.

Ovaj sud je krajem maja proglasio neustavnim i poništio niz entitetskih zakona koje je skupština Republike Srpske usvojila nakon prvostepene presude Dodiku.

„Pretpostavljam da su strah od intervencije i Ustavnog suda BiH, neusklađeni rebalans budžeta, ali i međunarodni faktor inicijalna kapisla za povlačenje ovakvog zakona”, smatra Vučinić.

„Mnogo govori i činjenica da Vlada nije bila ta koja predlaže ovako nešto.”

• Milorad Dodik: Žalbe na presudu, čeka se odluka Apelacionog veća suda BiH
• Milorad Dodik, od reformatora do antizapadnog populiste
• Ide li Republika Srpska ka nezavisnosti: Šta piše u nacrtu novog Ustava

Šta je sporno u zakonu?

Zakon je sporan, jer se na prvu stiče utisak da se radi o političkom aktu koji pokušava pravnom formom legitimisati nešto što suštinski predstavlja opasnost po temeljne slobode, vladavinu prava, ali i ustavni poredak Bosne i Hercegovine, ocenjuje advokatica Jovana Kisin Zagajac, u izjavi za BBC.

Smatra da široko definisane pretnje „ustavnom uređenju RS", propisana krivična dela i postupak gonjenja ostavljaju prostor za proizvoljna tumačenja.

„U praksi to znači – krivična odgovornost po političkom nahođenju.”

Za Tanju Topić, političku analitičarku iz Banjaluke, zakon je sporan na više osnova, a posebno što se on stavlja iznad državnih zakona i krivičnog zakona.

„Mislim da je bio utemeljen na širenju straha među građanima i kritičarima sistema, a zamišljen kao zaštita režima.

Osim što zakon navodi niz već postojećih krivičnih dela, kritičari zakona uočavaju da je on u suprotnosti sa postojećim zakonima na nivou države.

Tako zakon predviđa da se sudije i tužioci biraju u parlamentu, dok je izbor sudija redovnih sudova u nadležnosti Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH.

Pokušaj da zakonodavna vlast entiteta direktno imenuje sudije i tužioce specijalnog suda za Kisin Zagajac izazva sumnju u politizaciju pravosuđa.

„Postavlja se pitanje i šta je sa entitetskim VSTS koje je takođe formirano u sklopu ovog zakonodavnog paketa i naravno suštinsko pitanje bilo kakve pravne logike, smisla i mogućnosti primjene ovakvih propisa.”

Pomenuti zakon, Ustavni sud BiH stavio je van snage pre više od mesec.

Planirano je i uvođenje obaveštajne službe, što je za Vučinića problematično budući da BiH već ima obaveštajno-bezbednosnu agenciju.

Opozicija: Cilj zakona „progon neistomišljenika"

„To ne stoji”, uverava Mazalica u kratkoj telefonskoj izjavi za BBC, u pauzi skupštinskog zasedanja.

Analitičarka Tanja Topić, koju je predsednik RS-a Milorad Dodik javno označio kao stranu plaćenicu i nemačku tajnu agenticu, ocenjuje da je svrha zakona progon pojedinaca.

„Jer bi služba prikupljala podatke od značaja za bezbjednost RS. Direktora službe, što je itekako problematično, imenovao bi predsjednik Republike Srpske."

I Kisin Zagajac se slaže da je zakon represivan.

„Ovaj zakon nije alat zaštite ustava, već instrument kontrole.”

„U rukama vlasti, sa ovakvim formulacijama i ovakvim mehanizmima, on može postati sredstvo za gušenje slobode mišljenja, zastrašivanje opozicije i neutralizaciju civilnog društva.”

Vučinića posebno brine to što smatra da bi zakon omogućio vlastima da se obračunava sa opozicijom, posebno zbog široko postavljenih definicija krivičnih dela.

„Tako bi svako ko ne odgovara vlasti mogao biti podvrgnut praćenju i prisluškivanju”, uveren je Vučinić.

Podsetimo, predsednik Republike Srpske javno je priznao kako vlasti prisluškuju članove opozicije, poručivši da on zna sadržaje njihovih razgovora.

„Nema vlasti koja to ne radi”, poručio je Dodik 2020.

Protiv njega je podnesena krivična prijava, a četiri godine kasnije Tužilaštvo BiH obustavilo je istragu jer nije bilo dovoljno dokaza da je Dodik počinio krivično delo „nezakonito prisluškivanje i zvučno ili optičko snimanje.”

Kontroverzni zakon koji su vlasti povukle iz procedure nije u potpunosti odbačen budući da vladajuće stranke najavljuju novi predlog.

„Pozivamo opoziciju da zajedno sjednemo i napišemo zakon koji će zaštiti ustavno uređenje Republike Srpske, a neće oni imati utisak da taj zakon služi obračunu sa opozicijom, građanima", kaže Mazalica.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Dodik i nezavisnost Republike Srpske u 100 i 500 reči
• Šta se slavi 15. septembra i zašto je to Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave
• Zagađenje Drine - vidi se i iz svemira