Prepolovio sam se u zatvoru, ali nisam slomljen, poručuje beloruski lider opozicije

Sergej Tihanovski jedva da je nešto pričao više od pet godina.

Sve to vreme bio je držan u samici i u visoko obezbeđenom beloruskom zatvoru zato što se usudio da se suprotstavi diktatoru.

Sada je bivši opozicioni bloger slobodan, a reči teku iz njega toliko brzo da misli ponekad imaju problema da se sustignu. s njima.

„Zabrana pričanja je bila najteža od svega", poverio se Sergej kad smo se sreli u Viljnusu ubrzo nakon njegovog iznenadnog puštanja na slobodu.

„Kad ne možete ništa da kažete niti napišete, ne možete da govorite ni sa kim i samo ste zatočeni u ćeliji – e, to je najteže od svega – nije ograničenje kretanja."

Sergej je sada u prisilnom izgnanstvu, oslobođen zajedno sa još 13 drugih političkih zatvorenika, nakon što je američka delegacija bila u retkoj poseti autoritarnom vođi Belorusiju Aleksandru Lukašenku.

Kad ga pitam za ponovni susret sa njegovom porodicom, Sergej podiže ruku do lice i plače.

Njegova ćerka je imala samo četiri godine kad je uhapšen.

„Nije me prepoznala", uspeva da izgovori na kraju, posle duže pauze.

„Potom mi se bacila u zagrljaj i grlili smo se dugo vremena."

Sergejeva transformacija je šokantna nakon njegovog hapšenja.

Onomad 2020. godine, bio je zdepast i bradat.

Sada je lice ispod njegove glatko ošišane glave ispijeno.

On kaže da je izgubio skoro 60 kilograma u zatvoru, gde je provodio beskrajne nedelje u ćelijama za kažnjavanje.

„Fizički sam sada pola visine i pola težine od onoga što sam bio", kaže Sergej.

„Ali moj duh nije slomljen. Možda je i jači nego što je bio."

„Ranije sam samo slušao o zločinima ovog režima, ali sada sam ih video iz prve ruke i moramo se boriti protiv toga."

• Muž beloruske opozicione liderke pušten iz zatvora posle pet godina
• „Balet po minskom polju“: Kako su beloruske vlasti razgradile građansko društvo
• Redak slučaj: Belorusija pomilovala pet političkih zatvorenika

Sve do prošle nedelje, Seregj Tihanovski je bio jedan od najistaknutijih političkih zatvorenika u Belorusiji.

Pred predsedničke izbore 2020. godine, stekao je veliko sledbeništvo na Jutjubu snimajući otvorene intervjue o žalbama i problemima ljudi.

Potom je pokušao da se prijavi i sam za kandidaturu na izborima, mašući ogromnom papučom i pozivajući Beloruse da „zaustave bubašvabu!"

„Koristio sam priliku da pokažem da je nemoguće pobediti na demokratski način u Belorusiji", objašnjava Sergej.

„Želeo sam da pokažem da su izbori namešteni i oni su me uhapsili."

Kad se njegova supruga Svetlana Tihanovskaja kandidovala umesto njega, privukla je ogromne mase.

Nakon što je Lukašenko proglasio još jednu neuverljivu pobedu, te mase su se pretvorile u masovne proteste, koji su uskoro postali masovna hapšenja.

U zatvoru je Sergej bio neprestano izdvajan za maltretiranje, baš kao i druge ličnosti visokog ranga – „oni za koje misle da su najopasniji, ili koje žele da unište", kako je to sam rekao.

„Poslednje dve i po godine bio sam u potpunoj izolaciji. Nisam dobio nijedno jedino pismo za skoro tri godine. Skoro tri godine mi nisu dopuštali telefonske pozive", kaže on.

Nije mu bilo dozvoljeno čak ni da vidi sveštenika.

„Govorili bi mi: umrećeš u zatvoru. Uporno ćemo ti produžavati kaznu i nikad nećeš izaći."

Da sve bude gore, Sergej je često bio slat u ćeliju za kažnjavanje – zbog mrlje na zidu ili zalutale paučine.

„Te ćelije bile su tri sa dva i sa rupom u podu umesto toaleta", priseća se on.

„Bez dušeka, bez posteljine i bez jastuka."

On bi ustajao svakih sat vremena tokom noći da bi se zagrejao setom čučnjeva i trbušnjaka, a potom legao nazad na drveni krevet sve dok mu se ruke i noge ne bi ukočile, pa bi morao da započne vežbe ispočetka.

Da bi izašao na kraj sa svime, morao je da isprazni mozak od svih pomisli na porodicu i prijatelje.

„To morate da sklonite nastranu", kaže on.

„Jer ako razmišljate o tome kako su oni i šta im se dešava, nećete preživeti."

Sergej je prošlog avgusta počeo da misli da bi mogao da izađe.

Tad je zamenik tužioca počeo da obilazi zatvore i „ozbiljno predlaže" da politički zatvorenici „pišu diktatoru i traže pomilovanje", kako to kaže Sergej.

Lukašenku je najednom bilo važno da deluje milostivo i bilo je pušteno nekoliko desetina ljudi.

Sergej i druga velika imena, kao što su Viktor Babarika i Marija Kolesnikova, nikad se nisu našli ni na kakvoj listi.

Ali nikad nije pomišljao na to da prizna, čak ni da bi se vratio deci.

„Nisam kriminalac", objašnjava on.

„To bi, stoga, bila izdaja svih koji me podržavaju."

Potom su se prošle nedelje umešale Sjedinjenje Američke Države.

Kad je specijalni izaslanik Kit Kelog otputovao u Minsk da bi se zauzeo za američke državljane u zatvoru, izašao je napolje sa Sergejom.

Za Lukašenka je sastanak sa Kelogom bila velika diplomatska pobeda.

Njega su prokazale zapadne zemlje otkako je ugušio mirne proteste 2020. godine.

Njegova aktivna podrška Rusiji u invaziji na Ukrajinu samo ga je dodatno izolovala.

„Sada je Lukašenko mogao da pokaže da je spreman na saradnju kad je započeo dijalog sa SAD", kaže Sergej, objasnivši šta je Lukašenko dobio za oslobađanje nekih zatvorenika.

„To je bila cena: početak kontakta sa njim. Zato što niko više nije razgovarao."

Sergej ne želi ništa drugo nego da i drugi politički zatvorenici budu pušteni.

Ima ih ukupno više od 1.000.

U suzama, on opisuje kako se sreo sa „starcem" za koga se nedavno ispostavilo da je mladi prijatelj, ostareo do neprepoznatljivosti.

„Dao bih bilo šta da mogu sve da ih izvučem napolje", kaže Sergej.

„Mislim da treba da platimo bilo koju cenu. Ali ne želim da ukinu sve sankcije."

Sergejeva supruga, sada liderka opozicije, presrećna je što se vratio njoj i njihovoj deci.

Ali Svetlana mi kaže da je podozriva prema sledećem američkom potezu.

„Ne možemo da ublažimo sankcije sve dok represija potpuno ne prestane", tvrdi ona.

„Na svakih puštenih 14 ljudi, novih 28 odmah je uhapšeno u Belorusiji. Za Lukašenka nema promene politike."

Sergejeva prva nedelja slobode prošla je u kovitlacu aktivnosti.

Susreo se sa političarima, držao govore i pisao Donaldu Trampu da mu se zahvali.

Takođe je nadoknađivao izgubljeno vreme sa decom – kao i sve vesti koje je propustio u izolaciji.

Ali šta je sa njegovim ambicijama?

Poslednji put kad su on i Svetlana bili zajedno ona je bila domaćica a on je bio političar.

Da li bi moglo doći do nekih tenzija?

„Nisam bacio oko na njenu ulogu", insistira Sergej.

„Ne treba mi to. Treba mi samo demokratska Belorusija."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• 'Predstava i nameštaljka': Beloruska opozicija ne priznaje izbore
• Srpski nož: Beloruski bend u egzilu
• Belorusija drži političke zatvorenike izolovanim da im „slomi duh"