Zašto su neki ljudi 'alergični' na druge ljude

Mora veruje da su joj kondomi spasili život.

Danas ima 43 godine i živi u Ohaju, u Sjedinjenim Državama (SAD), i kaže da je problem počeo u njenim dvadesetim.

„Primetila sam da me genitalije peku posle (nezaštićenog) seksa”, priseća se ona.

UPOZORENJE

Ovaj tekst sadrži seksualno eksplicitan jezik i teme.

Mori (ime je promenjeno radi zaštite privatnosti) je bilo nelagodno da o tome razgovara sa partnerom.

Zato bi sačekala da on ode, a onda bi se temeljno oprala.

Promenila je sredstva za ličnu higijenu - od sapuna do lubrikanta.

Ali problem se samo pogoršavao i počela je dobija crvenilo i otoke.

Ove reakcije je imala isključivo nakon dodira sa spermom.

• Šta je polno prenosiva infekcija i kako se zaštititi
• „Može li orgazam dnevno da mi smanji stres"
• Sifilis: Povratak zaboravljene polne bolesti u Srbiju

Na kraju je raskinula sa tim partnerom i počela je da se viđa sa čovekom koji je uvek koristio kondom.

„Nije bilo problema sve do jedne večeri kada smo posle seksa ležali u krevetu, i moj jezik je iznenada počeo da otiče”, priča Mora.

„Partner je primetio šta se dešava i vrisnuo je: 'Gušiš se!', i brzo je uzeo moj inhalator…

„Uspeo je da mi ga ugura u ugao usana i uključio.

„Srećom, još vuek sam mogla da dišem dovoljno da lek udahnem do pluća”.

Mora, koja inače ima astmu i više alergija, veruje da je kondom procurio.

Ona i njen dugogodišnji partner sada su još oprezniji u pogledu upotrebe kondoma.

Kaže da do te večeri nije ni znala da neko može da bude alergičan na spermu.

Ovakve imunološke reakcije su izuzetno retke, ali neki ljudi su alergični na tela drugih.

Ova stanja, koja se često pogrešno tumače, mogu da utiču ne samo na zdravlje, već i na posao, odnose, i na celokupan život tih ljudi.

Ali šta tačno izazive ovakve reakcije i kako se razvijaju i dalje je uglavnom ne zna.

Da li su to prave alergije ili nešto drugo?

Dok naučnici polako dolaze do nekih nagoveštaja, ovi čudni odgovori organizma pružaju uvid u hemiju naših tela i osobenosti ljudskog imunog sistema.

Preko kože

Često se preosetljivost na telo druge osobe povezuje sa supstancama iz spoljne sredine koje se na tom telu nalaze.

Na primer, na koži mogu da se zadrže sintetički mirisi, poput onih u dezodoransima i losionima posle brijanja.

Više od 150 mirisnih supstanci povezano je sa kontaktnim alergijama.

Ne zna se uvek šta je okidač.

Amerikanka koja pati od teškog oblika sindroma aktivacije mastocita, stanja u kojem ćelije zadužene za borbu protiv infekcija počinju nepravilno da rade, razvila je snažne alergijske reakcije na miris njenog muža.

Sabine Altrihter, lekarka u Univerzitetskoj bolnici Kepler u Austriji, kaže da iako ta veza nije dokazana, neki pacijenti koji imaju poremećaj aktivacije mastocita sumnjaju da su osetljivi na prirodne mirise tela ili hemikalije koje luči koža drugih ljudi.

Koža oslobađa mnoga jedinjenja koja doprinose mirisu tela.

Gasovi koje oslobađa koža mogu da sadrže i hemikalije poput toluena, koji se nalazi u sirovoj nafti i koristi se za pravljenje mnogih proizvoda, među kojima su boje i plastika.

Ljudi mogu da apsorbuju toluen namerno, na primer, udisanjem lepka da bi se drogirali, ili nenamerno, recimo putem izloženosti na radnom mestu.

Toluen je takođe jedna od brojnih hemikalija koje se nalaze u duvanskom dimu.

Grupa ljudi koja bi mogla malo da pojasni reakcije na druge su oni koji pate od misterioznog stanja poznatog kao „Ljudi su alergični na mene” (People Allergic To Me - PATM).

To je neobična pojava kada prisustvo određene osobe kod drugih izaziva simptome slične alergijskim reakcijama, poput kašlja i gušenja.

Jošika Sekine, profesor hemije na Univerzitetu Tokajiu u Japanu, i njegovi saradnici su 2023. godine proučavali gasove koje ispušta koža ljudi koji prijavljuju simptome PATM-a.

Od 75 gasova koje je tim ispitao, toluen je bio naročito prisutan.

Grupa ljudi koji su imali simptome PATM oslobađali su u proseku 39 puta više ove hemikalije nego oni koji nisu imali to stanje.

„Toluen se udiše iz vazduha prilikom disanja.

„Kako je štetna supstanca, obično se metaboliše u jetri i izbacuje putem urina”, objašnjava Sekine.

„Međutim, kod pacijenata koji imaju PATM sposobnost razgradnje toluena je oslabljena, zbog čega se ta hemikalij nakuplja u krvotoku i kasnije oslobođa kroz kožu”, kaže on.

Sekine napominje da stanje PATM još uvek nije široko priznato i da za njega ne postoje zvanični dijagnostički kriterijumi.

S druge strane, na znoj uglavnom podrazumeva preosetljivost na sopstvenu, a ne na znoj drugih.

Kada je reč o kosi, u retkim slučajevima kod kojih su zabeležene alergije povezane sa ljudskom kosom, reakciju nije izazvao alergen u samoj kosi, već alergeni u spoljašnjim supstancama.

Takve supstance su, na primer, derivati formaldehida u keratinskim tretmanima za kosu ili protein koji luče mačke i koji dospeva u kosu vlasnika mačaka.

• Šta da radim ako sumnjam da imam hlamidiju
• Prva vakcina protiv gonoreje na svetu
• Nepoznata, a opasna venerična bolest

Iz telesnih tečnosti

Alergijske reakcije mogu da izazovu i specifični alergeni koji se nalaze u telesnim tečnostima.

Žena u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK), koja je bila alergična na brazilski orah, dobila je koprivnjaču i otežano je disala nakon seksualnog odnosa sa muškarcem koji je nekoliko sati ranije jeo mešane orašaste plodove, iako je u međuvremenu oprao zube, nokte i kožu.

Kod ljudi koji pate od teških alergija, orašasti plodovi su takođe izazvali alergijske reakcije prilikom ljubljenja.

Iako su orašasti plodovi alrgen koji se najčešće prijavljuje kao problem tokom ljubljenja, pljuvačka je takođe izazvala alergijske reakcije nakon unosa voća, povrća, morskih plodova, i mleka.

Žene koje su alergične na antibiotike imale su negativne reakcije nakon vaginalnog i (možda) oralnog seksa sa ljudima koji su uzimale te lekove.

Ali pored ovih spoljašnjih alergena, proteini koji se nalaze u određenim telesnim tečnostima mogu da izazovu reakciju.

Jedan od primera koji je poznat nekim kliničarima, iako još uvek nije opšte prihvaćen, je sperma.

Alergija na spermu ima široki spektar simptoma, od osipa koji svrbi (koprivnjače) do teške alergijske reakcije anafilakse koja može da ima i smrtni ishod.

Ova alergija se najčešće javlja kod ljudi u dvadesetim i tridesetim godinama, iako je ukupno dokumentovano manje od 100 slučajeva, prema radu iz 2024. godine.

Alergen koji se najčešće dovodi u vezu sa ovom preosetljivošću je antigen specifičan za prostatu, koji se nalazi u semenoj tečnosti i može da izazove imunološku reakciju.

Semena tećnost, pored spermatozoida, čini najveći deo spreme, i alergija se javlja na protein u toj tečnosti, a ne na samu spermu.

Još uvek nije potpuno jasno šta se tačno dešava u telu ljudi koji imaju preosetljivost na semenu tečnost, objašnjava Džonatan Bernstin, profesor kliničke medicine, specijalizovan za alergologiju i imunologiju, na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Sinsinatiju u SAD-u.

Bernstin kaže da ne postoje kvalitetni modeli među životinjama za proučavanje ove vrste preosetljivosti, niti dovoljan broj ljudi koji pate od ovog stanja da bi mogla da se sprovedu obimnija istraživanja.

Alergija na spermu može da bude lokalizovana i sistemska.

Kada su simptomi lokalizovani i ograničeni na područje dodira, najčešće se javljaju unutar i oko vagine.

Međutim, žena u Španiji koja nikada ranije nije imala alergijsku reakciju nakon vaginalnog seksa, izgubila je svest i dobila je druge simptome anafilakse nakon analnog odnosa.

Dijagnostikovana joj je preosetljivost na semenu tečnost.

Žena u SAD-u je dobila otok i osip i bez seksualnog odnosa, kada joj je koža došla u dodir sa spermom.

Lokalni simptomi mogu da budu jak bol i peckanje neposredno nakon odnosa.

„To je (prema iskazima pacijentkinja) kao da vas neko poliva kiselinom”, kaže Bernstin.

Jedna od njegovih pacijentkinja je reakciju opisala „zabadanje hiljadu igala u vaginu”.

Neko može da bude osetljiv na spermu više partnera ili samo jednog, napominje Bernstin.

Dijagnoza se obično postavlja ubacivanjem u kožu male količine svežeg uzorka semene tečnosti seksualnog partnera.

Pacijentkinje Bernstina su najčešće žene u monogamnim vezama sa muškarcima, koje uglavnom dolaze kada pokušavaju da zatrudne.

Neki ljudi dolaze i iz daleka na konsultacije sa njim, jer ima malo stručnjaka za alergiju na spremu.

Bernstin kaže da lekari mnoge pacijentkinje sa ovom alergijom ili ne leče ili im prepisuju agresivne terapije kortikosteroidima jer ne znaju šta sa njima da rade.

Ali dodaje da u njegovoj ordinaciji uspešno pomažu gotovo svima koji imaju ovu alergiju.

Zanimljivo je da skoro nema podataka o alergiji na spermu kod muškaraca koji imaju seksualne odnose sa muškarcima.

Bernstin kaže da nikada nije video takav slučaj, iako mu nije jasno zašto.

Razmišljao je da li bi simptomi mogli da budu povezani sa posebnim uslovima u vagini, ali to ne bi objasnilo alergijsku reakciju koja se javila posle analnog seksa između muškarca i žene.

• Menopauza i seks: Kako ublažiti simptome kao što je suvoća vagine
• Zdravstveni rizici preranog seksualnog sazrevanja
• Erektilna disfunkcija: Sve što treba znate

Mogućnosti lečenja

Jedna od terapija koju je Bernstin isprobao je ubrizgavanje nekoliko injekcija partnerove sperme u kožu da bi se smanjila osetljivost pacijenta.

Ovaj pristup je sličan terapiji za sindrom postorgazmičke bolesti, retkog i često iscrpljujućeg stanja koje se javlja kod muškaraca koji su osetljivi na sopstvenu spermu.

Međutim, takvo lečenje je bilo skupo.

„Pacijenti su to morali da plaćaju, jer je priprema uzoraka zahtevala mnogo laboratorijskih analiza”, kaže Bernstin.

Bernstin i njegove kolege su otkrili da je jednokratna lokalizovana terapija koja traje oko dva sata podjednako bezbedna i delotvorna.

Prvo se spermatozoidi odvoje od semene tečnosti.

Zatim su ta tečnost razblaži u odnosu jedan prema milion, ili čak jedan prema deset miliona, u zavisnosti od težine simptoma pacijentkinje.

Onda se razblažena tečnost na 15 minuta ubacuje u vaginu pacijentkinje.

Koncentracija se postepeno povećava da bi pacijentkinja mogla da razvije veći nivo tolerancije.

Tokom celog postupka pacijentkinja je pod nadzorom.

Berstin kaže da je rezultat ove terpaije da „obično više nema sistemskih reakcija i da su mogući nezaštićeni odnosi, barem sa partnerom čija sperma je upotrebljena za tretman”.

Preosetljivost na semenu tečnost se često pogrešno shvata i pogrešno dijagnostikuje.

Još manje podataka postoji o nekim drugim tečnostima koje se prenose tokom seksualnog odnosa.

Na primer, postoji jako malo objavljenih istraživanja o mogućoj alergiji na vaginalni sekret, tečnost koju luče žlezde vaginalne sluzokože i grlića materice, čija uloga je da podmazuje to područje i pruža izvesnu zaštitu od patogena.

Međutim, Marek Jankovski smatra da je imao barem jednog pacijenta koji pati od ovog stanja.

Jankovski, docent dermatologije i venerologije na Univerzitetu Nikola Kopernik u Poljskoj, kaže da mu se obratio muškarac koji je prethodno bio kod mnogo lekara.

Pacijent mu je rekao da mu se javlja crvenilo i svrab na genitalijama oko 30 minuta nakon vaginalnog odnosa.

Takođe je dobijao svrab na licu posle oralnog seksa.

Pacijentu je to izgledalo kao alergija, ali su ga lekari ismevali ili odbacivali tu mogućnost, kaže Jankovski.

Međutim, Jankovski je postupio drugačije i potražio je slučajeve moguće alergije na vaginalni sekret koji žene luče tokom seksualne aktivnosti.

„Na kraju je pacijent dobro odreagovao na antihistaminike”, navodi on.

Ovaj slučaj je podstakao Jankovskog i njegove kolege da sprovedu istraživanje, koje je objavljeno 2017. godine.

Ispitivali su druge dermatologe, kao i ljude koji su možda patili od ove alergije.

Petina ispitanih dermatologa rekla je da su videli takve slučajeve, iako su mnogi lekari ostali sumnjičavi da takvo stanje postoji.

Prema nalazima ovog istraživanja, oboleli su prijavili crvenilo, svrab, peckanje, oticanje, i kiprivnjaču nakon kontakta.

Na osnovu tih nalaza, Jankovski i saradnici su procenili da je alergija na vaginalni sekret podjednako česta kao i alergija na spermu, za koju se smatra da pogađa najmanje desetine hiljada ljudi samo u SAD-u.

Međutim, Jankovski kaže da „trenutno postoje samo posredni dokazi o alergiji na vaginalni sekret” i da su „potrebna dodatna istraživanja u ovoj oblasti”.

Važna razlika između alergije na spermu i alergije na vaginalni sekret je što upotreba kondoma verovatno ne bi ublažila simptome nijedne alergije na vaginalni sekret, jer kondom ne štiti prepone i mošnice.

Međutim, nalazi istraživanja koje su sproveli Jankovski i saradnici, pokazuju da su antihistaminici i ponovljena izloženost alergenu pomogli ispitanicima alergičnim na vaginalni sekret.

„Kako su mladi na početku seksualne veze činili većinu ustanovljenih slučajeva alergije, izgleda da je plamen strasti bio jači od nelagodnosti, pa je učestalo izlaganje alergenu dovelo do smanjenja osetljivosti”, objašnjava Jankovski.

To ne važi za preosetljivosti na semenu tečnost, za koju se ne zna da ne može da se reši prirodnim putem.

Bilo koja vrsta alergije na partnera može da ima ozbiljne posledice.

Mora veruje da je njena preosetljivost na spermu partnera doprinela zajedničkoj odluci da nemaju decu, jer misli da bi rešenje koje ne bi podrazumevalo izlaganje spermi bilo veoma skupo.

Emotivne posledice mogu da budu složene i za one koji pate od alergije, i za njihove partnere.

Iako Mora ima stabilnu vezu i njen partner ne negoduje što mora da koristi kondom, kaže da joj je ipak rekao „da ga je uvredila činjenica da sam alergična na njegovu spermu.

„Za to ne krivi mene, već univerzum”.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Stres, hormoni, bolesti: Najveće ubice libida
• Seksualni mit star vekovima
• Kada je alergija na hladnoću opasna po život
• Loše vesti: Klimatske promene drastično pogoršavaju alergije
• Kako preživeti sezonu alergija na polen
• Zašto svet postaje sve alergičniji