Prve slike sa revolucionarnog teleskopa u Čileu koji može da otkrije opasne asteroide

Objavljene su prve slike sa novog moćnog teleskopa u Čileu koje pokazuju njegovu neviđenu sposobnost da zaviri u mračne dubine svemira.

Na jednoj od fotografija vide se ogromni, šareni oblaci gasa i prašine koji se kovitlaju u oblasti gde se rađaju zvezde, udaljenoj 9.000 svetlosnih godina od Zemlje.

Opservatorija Vera C. Rubin, u kojoj je najmoćnija digitalna kamera na svetu, obećava da će promeniti naše razumevanje svemira.

Naučnici kažu da ako u Sunčevom sistemu zaista postoji deveta, ili planeta Iks, ovaj teleskop će je otkriti već tokom prve godine rada.

Opservatorija će pružiti i ključne odgovore u vezi sa tamnom materijom, misterioznom supstancom za koju se smatra da čini najveći deo materije u svemiru.

Ovaj istorijski trenutak za astronomiju označava početak desetogodišnjeg neprekidnog snimanja noćnog neba južne nebeske hemisfere.

„Lično radim na ostvarenju ovog trenutka već oko 25 godina”, kaže profesorka Ketrin Hejmens, kraljevska astronomkinja za Škotsku.

„Decenijama smo želeli da izgradimo ovu fenomenalnu opservatoriju i da sprovedemo ovakvo istraživanje”.

Ujedinjeno Kraljevstvo je ključni partner u ovom poduhvatu, i u zemlji će biti smešteni centri podataka za obradu izuzetno detaljnih snimaka koji će stizati sa teleskopa dok pretražuje nebo.

Radom Opservatorije Vere Rubin broj poznatih objekata u Sunčevom sistemu mogao bi da se uveća čak deset puta.

BBC ekipa je posetila Opservatoriju Veru Rubin pre objave snimaka.

Nalazi se na planini Sero Paćonu u Andima u Čileu, na privatnom zemljištu posvećenom istraživanjima svemira, na kojem već postoji nekoliko opservatorija.

Smeštena je na izuzetno visokom, veoma suvom, vrlo mračnom, i savršenom mestu za posmatranje zvezda.

Izuzetno je važno da uvek bude mračno.

Noćna vožnja krivudavim putem do vrha i nazad obavlja se veoma oprezno, jer ne smeju da se pale duga svetla.

Ista pravila važe i u samoj opservatoriji.

Postoji inženjerska jedinica čiji zadatak je da obezbedi da kupola oko teleskopa, koja se otvara ka noćnom nebu, bude u potpunom mraku.

Oni isključuju sve LED lampice i druge izvore svetla koji bi mogli da ometaju prijem noćne svetlosti.

Svetlost zvezda je „dovoljna” za navigaciju, kaže naučnica Elana Urbah.

Kaže da je jedan od glavnih ciljeva opservatorije da se „razume istorija svemira”, što podrazumeva mogućnost da se vide blede galaksije ili supernove, zvezdane eksplozije, koje su se dogodile „pre milijardi godina”.

„Zato su nam potrebne izuzetno oštre slike”, kaže Elana.

To se postiže jedinstvenom konstrukcijom koja se sastoji od tri ogledala.

Svetlost noćnog neba najpre ulazi teleskop i udara u primarno ogledalo (prečnika 8,4 metra), zatim se reflektuje na sekundarno ogledalo (3,4 metra), pa potom na treće ogledalo (4,8 metara), pre nego što uđe u kameru.

Ogledala teleskopa moraju da budu u besprekornom stanju.

Čak i najmanja čestica prašine može da naruši kvalitet snimka.

Zahvaljujući izuzetno visokoj reflektivnosti i brzini sistema, teleskop može da prikupi ogromnu količinu svetlosti.

To je „zaista ključno” za posmatranje objekata koji su „neverovatno daleko, što u astronomiji znači da potiču iz ranih epoha svemira”, kaže Gijem Megijas, stručnjak za aktivnu optiku u opservatoriji.

Kamera u teleskopu snimaće noćno nebo svaka tri dana tokom deset godina, u okviru projekta nazvanog Legacy Survey of Space and Time .

Kamera je dimenzija 1,65 puta tri metra, teška je 2.800 kilograma i ima široko vidno polje.

Snimaće po sliku otprilike svakih 40 sekundi, tokom osam do 12 sati svake noći, zahvaljujući brzom pomeranju pokretne kupole i nosača teleskopa.

Kamera ima 3.200 megapiksela (67 puta više od kamere Ajfona 16 Pro), što je toliko visoka rezolucija koja bi mogla da snimi lopticu za golf na Mesecu, a za prikazivanje samo jednog snimka bio bi potreban 400 Ultra HD ekran televizora.

„Kada smo ovde dobili prvu fotografiju, bio je to zaista poseban trenutak”, kaže Megijas.

„Kada sam počeo da radim na ovom projektu, upoznao sam nekoga ko je na njemu radio još od 1996., a ja sam rođen 1997. godine.

„Tada svhatite da je ovo poduhvat čitave generacije astronoma”.

• Teleskop Džejms Veb otkrio objekte nalik planetama koji slobodno lebde u svemiru
• Spektakularne fotografije sa teleskopa Džejms Veb dve godine posle lansiranja
• Čudo nauke: Teleskop koji otkriva sudare mrtvih sunaca

Stotine naučnika širom sveta će analizirati ogroman priliv podataka, čiji broj će dostizati i do 10 miliona tokom noći.

Ovo istraživanje je usredsređeno na četiri oblasti: mapiranje promena na nebu, nastanak Mlečnog puta, mapiranje Sunčevog sistema, i razumevanje tamne materije i porekla svemira.

Ali najveća snaga teleskopa je njegova konstantnost.

On će neprestano istraživati ista područja, i svaki put kada otkrije promenu poslaće obaveštenje naučnicima.

„Upravo je ta sposobnost teleskopa da beleži prolazne, privremene promene ono što je jedinstveno, nešto što nikada ranije nije urađeno.

„To ima potencijal da nam otkrije fenomene o kojima nismo ni sanjali”, objašnjava profesorka Hejmens.

Ali teleskop bi takođe mogao da pomogne u zaštiti čovečanstva otkrivanjem opasnih objekata koji iznenada zalutaju blizu Zemlje, među kojima su asteroidi poput YR4, za koji su se naučnici početkom ove godine nakratko pribojavali da bi mogao da udari u našu planetu.

Velika ogledala kamere pomoći će naučnicima da otkriju i najsitnije tragove svetlosti i distorzije koje emituju ti objekti, kao i da ih prate dok jure kroz svemir.

„Teleskop je transformativan.

„Pružiće nam najveći skup podataka koji smo ikada imali za proučavanje naše galaksije.

„To će doprineti onom što radimo već mnogo godina”, kaže profesorka Alis Dison sa Univerziteta u Daramu, u Engleskoj.

Ona će analizirati slike sa teleskopa da utvrdi koliko daleko dosežu zvezde u Mlečnom putu.

Trenutno, većina dostupnih podataka o zvezdama doseže do oko 163.000 svetlosnih godina, ali Opservatorija Vera Rubin bi mogla da „vidi” udaljenost do čak 1,2 miliona svetlosnih godina.

Profesorka Dison očekuje i da će moći da istražuje zvezde Halo regiona Mlečnog puta, ili groblje zvezda uništenih tokom vremena, kao i male satelitske galaksije koje su još uvek prisutne, ali su izuzetno blede i teško uočljive.

Posebno je uzbudljivo što naučnici veruju da je teleskop dovoljno moćan da konačno razreši dugogodišnju misteriju o postojanju devete planete.

Pretpostavlja se da bi taj objekat mogao da bude čak 700 puta udaljeniji nego što je razdaljina između Zemlja i Sunca, što je daleko van domašaja drugih teleskopa na zemlji.

„Biće nam potrebno mnogo vremena da zaista razumemo kako radi ova nova prelepa opservatorija”, kaže profesorka Hejmens.

„Ali ja sam potpuno spremna”.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Kako je naučnik iz Bečeja stigao do najvećeg teleskopa na svetu u Kini
• Najveći radio teleskop na svetu traži naznake o poreklu univerzuma
• Teleskop Džejms Veb otkrio novu planetu
• Naučnici pronašli 'do sada najjače dokaze' o životu na dalekoj planeti
• Asteroid Benu sadrži ključne elemente za nastanak života, kažu naučnici
• Spektakl u svemiru: Snimak umiruće zvezde zabeležen teleskopom Džejms Veb