Zagorki Dolovac povećana plata - sad je samo 603.000 dinara

Nedavno je Narodna stranka započela prikupljanje potpisu za narodnu inicijativu da bi se smenila Zagorka Dolovac.
 
Pre toga je njenu ostavku zatražila i Inicijativa Pobunjeni univerzitet. Ukratko, već godinama vlada nezadovoljstvo zbog rada Zagorke Dolovac, odnosno zbog spornog učinka Vrhovnog javnog tužilaštva.
 
Ipak, ova rođena Novosađanka nema razloga da bude nezadovoljna svojim položajem, makar kad je o novcu reč. Njena plata je poprilično velika.
 
Kao vrhovni javni tužilac, koji se ne oglašava često, mesečno prima 603.228 dinara. To joj nije jedini izvor prihoda. 
  
Kao članica Visokog saveta tužilaštva mesečno joj "legne" i 90.745 dinara. Ponekad plata pređe i 700.000 dinara, tj. kao članica Ispitnog odbora za polaganje pravosudnog ispita, po ispitnom roku, prima 61.875 dinara.
 
 Njena primanja su rasla tokom godina. Kada je 2010. godine postala republički javni tužilac, prijavila je platu od 142.000 dinara, uz dodatne 34.000 kao ispitivačica na pravosudnom ispitu.
 
Tada je u imovinskoj karti imala i jednosoban stan od 40 kvadratnih metara koji je stekla kupovinom. 
Plata je polako rasla, 2012. godine je ugovorom o poklonu upisala vlasništvo nad dvoiposobnim stanom, dok je prethodni stan prestao da bude u njenom vlasništvu.
 
Kupovinom trosobnog stana, od 96 kvadrata, sa polovinom vlasničkog udela, mogla je da se pohvali 2022. godine. 
 
Sada joj je plata porasla do skoro 700.000 dinara. 
 
U imovinskoj karti se navodi da ima depozite u bankama i drugim finansijskim organizacijama u zemlji i inostranstvu. 
 
Od ranije u Beogradu koristi jednosoban stan koji joj je dat na korišćenje po osnovu javne funkcije. 
  
Zagorka Dolovac nije neko ko se često pojavljuje u javnosti, niti je sklona davanju izjava i intervjua za medije. 
 
Ipak, početak njenog angažmana u tužilaštvu obeleženo je i time što je najavila da će se posebna pažnja posvetiti rešavanja slučajeva ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. 
Nijedan od ovih slučajeva nije rešen, a prvobitno okrivljeni u slučaju ubistva Ćuruvije sada tuže fondaciju koja nosi ime poznatog novinara. Umesto toga, medijske slobode među najgorima u Evropi, a novinari su konstantne mete napada osoba bliskih vlastima.