Koliko vode je previše - opasnosti od prekomerne hidracije i dehidracije

Voda je ključna za život.

Mnoge svetske smernice predlažu ženama da piju oko dva litra vode svaki dan, a muškarcima 2,5.

Ali naučnici kažu da naša potreba za vodom zavisi od nekoliko faktora.

Ako se ne pije dovoljno vode, to može da dovede do dehidracije, ali unošenje previše vode takođe može da bude smrtonosno.

Voda čini oko 60 odsto naše telesne težine.

Ona je u našim ćelijama, organima, krvi i u različitim putevima u našem telu.

„Voda je hranljiva materija", kaže doktorka Nidija Rodrigez-Sančez, stručnjakinja za hidraciju sa Univerzitetu u Stirlingu, u Škotskoj.

„Usredsređujemo se na proteine, vitamine, ugljene hidrate i vlakna, ali ne razmišljamo o vodi kao o važnom hranljivom sastojku u našem životu."

• Da li je filtrirana voda zdravija od „česmovače“
• Život bez vode u Srbiji: „Ljudi nam ne veruju kada im kažemo da je nemamo"
• Šta je luksuzna voda, odakle potiče i koliko košta boca

Voda igra ključnu ulogu u skoro svakoj telesnoj funkciji.

Prema Harvardskoj školi medicine, u neke od njenih ključnih uloga spadaju:

• Prenošenje hranljivih materija i kiseonika do ćelija
• Ispiranje bakterija iz bešike
• Pomoć pri varenju
• Sprečavanje konstipacije
• Normalizovanje krvnog pritiska
• Amortizacija zglobova
• Zaštita organa i tkiva
• Regulisanje telesne temperature
• Održavanje ravnoteže elektrolita (natrijum)

Šta se dešava ako ne pijete dovoljno vode?

Ljudska tela neprestano gube vodu kroz znojenje, mokrenje, pa čak i disanje.

Da bismo nastavili da funkcionišemo kako treba, ova izgubljena tečnost mora da se nadoknadi.

Taj proces koji se naziva vodenom ravnotežom.

Kad telo gubi više vode nego što je unosi u sebe, može da se desi dehidracija.

To može da dovede do širokog dijapazona zdravstvenih problema.

Simptomi dehidracije

• Tamnožuta mokraća jakog mirisa
• Ređe mokrenje nego obično
• Osećaj ošamućenosti ili vrtoglavice
• Osećaj umora
• Suva usta, usne i jezik
• Upale oči

U teškim slučajevima, dehidracija može da izazove zbunjenost, ubrzano lupanje srca pa čak i otkazivanje organa, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).

Ako popijete previše vode, može li to da bude opasno?

Da, a posledice mogu biti ozbiljne.

Kad se za kratko vreme popiju prekomerne količine vode to može da izazove hiponatremiju, poznatu i kao trovanje vodom.

To se dešava kad ravnoteža natrijuma u vašoj krvi postane opasno niska, dovevši do oticanja ćelija.

U simptome hiponatremije spadaju:

• Mučnina i povraćanje
• Glavobolja
• Zbunjenost
• Gubitak energije, pospanost i zamor
• Nemir i razdražljivost
• Slabost u mišićima, spazmi ili grčevi
• Epileptični napadi
• U ekstremnim slučajevima, koma

Džoana Peri je 2018. trenirala sa ćerkom i zetom da bi učestvovala na Londonskom maratonu.

Bio je veoma topao dan i pila je velike količine vode koju su volonteri delili trkačima.

„Poslednje čega se sećam je bio znak za polumaraton", rekla je Džoana u BBC-jevoj emisiji Lanac ishrane.

Probudila se posle tri dana na odeljenju za intenzivnu negu.

Na snimku koji je napravio njen muž vidi se kako ona prolazi kroz cilj.

Ona se toga ne seća.

„Moj partner i neki drugi prijatelji su bili prisutni. Mahnuli su mi - bila sam fizički nestabilna.

„Stigli smo kući i stvarno mi je jako pozlilo i ostala sam bez svesti", prisetila se ona.

„Bukvalno sam popila toliko mnogo vode da sam isprala iz sebe sve soli i hranljive materije koje su vam potrebne da funkcionišete."

Džoanin slučaj pokazuje šta se dešava kad se u telo unese više tečnosti nego što ono može da podnese.

Tečnost se brzo apsorbuje u krvotok.

Višak apsorbovane tečnosti filtriraju bubrezi, koji potom proizvode urin.

Međutim, naši bubrezi mogu da obrade samo oko litar tečnosti na sat.

• Da li vazduh može biti novi izvor vode
• Hoće li naučnici naći rešenje za svetsku krizu sa pijaćom vodom

Koliko vode nam je stvarno potrebno?

Da bismo ostali zdravi, mnoge zdravstvene vlasti preporučuju šest do osam čaša vode dnevno.

Evropska uprava za bezbednost hrane preporučuje dva litra za žene, a dva i po litra za muškarce.

U to spada voda iz svih izvora, pa i hrane, ne samo pića.

U većini hrane, poput voća, povrća, pirinča, pa i orašastih plodova, ima vode.

Lubenica je, na primer, oko 92 odsto voda.

Ali čak ni te preporuke možda ne važe baš za sve.

Profesor Džon Spikmen sa Univerziteta u Aberdinu u Škotskoj, bio je deo svetske studije koja je pratila unos vode kod više od 5.000 ljudi u 23 zemlje.

„Muškarcima starosti između dvadeset i šezdeset godina verovatno je potrebno oko 1,8 litra vode.

„A ženama iz iste starosne grupe potrebno je od 1,5 do 1,6 litara.

„Kad napunite otprilike 85 godina, zapravo vam treba samo oko litar dnevno", objašnjava profesor Spikmen.

Ali količina vode potrebna pojedincu zavisi od faktora kao što su telesna težina, količina fizičke aktivnosti, godine, rodni i uslovi životne sredine.

„Stvar koja najviše utiče na to koliko vam je vode potrebno zapravo je koliko ste veliki", dodaje on.

„Ako živite negde gde je toplo i vlažno, vaša potreba za vodom biće značajno veća nego kod nekoga ko živi na hladnom i suvom mestu."

Žeđ je prirodni signal tela da mu je potrebno više vode.

Boja urina je još jedan dobar pokazatelj hidracije - bledožuta je znak da ste dobro hidrirani, dok bi tamnožuta mogla da ukazuje na dehidraciju.

Moraćete takođe da pijete više tečnosti ako ste bolesni i povraćate ili imate dijareju.

• Šta možete da jedete, a šta ne ako imate dijareju
• Koliko često bi trebalo kakiti
• Kako crevna flora kontroliše naš mozak

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]