Zašto je Kosovo bez skupštine i posle 15 pokušaja

Pat pozicija u šahu znači da kralj nije napadnut, ali će svaki potez igrača dovesti do poraza.

U sličnoj situaciji našao se Aljbin Kurti, premijer Kosova u tehničkom mandatu, koji je posle pobede na februarskim izborima najavljivao formiranje nove vlade i nastavak puta utabanim stazama.

No, vlada se bira u parlamentu, a Skupština Kosova nije konstituisana ni iz 15. pokušaja.

Poslanicima su potvrđeni mandati, ali nije izabran predsednik parlamenta ni tri meseca posle izbora.

Sednice se već nedeljama održavaju svakih 48 sati, ali bezuspešno.

Budući prvi čovek skupštine treba da dobije 61 glas od 120 poslanika parlamenta.

Ali kandidatkinja Samoopredeljenja Aljbuljena Hadžiju najčešće dobije 57, pa se sednice ponovo zakazuju.

Problem jeste proceduralni, ali još je više politički, ocenjuje Ognjen Gogić, politički analitičar iz Severne Mitrovice.

„Politički problem je što nema jasne većine, Kurtiju treba četiri do pet poslanika koje uporno ne može da skupi, a opozicija bi mogla, ali neće.

„Da opozicija hoće da uzme vladu tražili bi način da se izađe iz ovoga, ali im odgovara da Kurti bude kriv za blokadu", kaže Gogić za BBC.

Svi kalkulišu trenutno jer na jesen stižu lokalni izbori, a 2026. bi ovaj parlament trebalo da bira novog predsednika Kosova, uz obavezno prisustvo dve trećine poslanika, objašnjava on.

• Кoliko je Kurti promenio Кosovo, a koliko je Кosovo promenilo njega
• Kurti uveren da će formirati novu vladu, Srpska lista tvrdi da je apsolutni pobednik u srpskoj zajednici
• Izbori na Kosovu: Kurtijeva Pirova pobeda ili novi premijerski mandat

Postizborna kombinatorika

Po osvajanju najvećeg broja glasova na izborima, Kurti je najavio da će sa prethodnim koalicionim partnerima napraviti vladu.

Uz 48 poslanika, potrebno je još 13 ruku podrške u skupštini, ali je ovaj cilj za sada nepremostiva prepreka.

Veće stranke ne žele u koaliciju sa Kurtijem, a rezultate nije donelo ni pregovaranje sa drugim poslanicima da se pridruže njegovoj stranci.

U opoziciji su ostale Demokratska partija Kosova (PDK) sa 24 mandata, Demokratski savez Kosova (LDK) sa 20 i Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja sa osam poslanika.

Manjine imaju po 10 zagarantovanih mesta - 10 srpski predstavnici i 10 ostali - Bošnjaci, Turci, Romi, Aškalije, Egipćani.

Srpskoj listi, bliskoj zvaničnom Beogradu, pripalo je devet, a jedan mandat osvojio je Nenad Rašić, nekadašnji ministar u Kurtijevoj vladi.

Dogovor tri velike albanske stranke sa manjinama bi mogao da uzme uzde vlade iz ruku Kurtija, ali se čini da zasad nema volje za ovakvim preokretom.

Šta kažu stranke?

Posle jedne od prethodnih sednica skupštine, Kurti je pismom pozvao predsednika LDK na koaliciju, što je Ljumir Abdidžiku odbio i predložio prelaznu vladu, ujedinjenje i dogovor svih albanskih stranaka zastupljenih u parlamentu.

Kurti je odbacio ovaj predlog, a ne odustaje ni od ekskluzivnog prava predlaganja predsedavajuće parlamenta, što opozicija traži.

Memlji Krasnići, lider PDK, optužio je kosovskog premijera da drži skupštinu i druge institucije kao taoce, ponavljajući isti scenario sa istim rezultatom.

„Izgleda da je za Kurtija Aljbuljena Hadžiju važnija od oko milion građana", rekao je Krasnići.

Na delu je „institucionalna katastrofa", upozorava on.

„Igra oko neformiranja Skupštine Kosova postala je sramotna, ne samo za izabrane poslanike, već i za državu Kosovo.

„Sednice koje se ponavljaju svakih 48 sati, bez bilo kakve odluke, postale su simbol naše državne nezrelosti”, poručio je Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova.

Ova stranka je podnela Ustavnom sudu predlog formiranja komisije za tajno glasanje tokom konstitutivne sednice skupštine, pišu mediji.

Konstitutivna sednica, prema pravilniku skupštine, ne može da bude završena dok se ne izaberu predsednik i potpredsednici.

Pogledajte video sa jedne od ranijih sednica Skupštine Kosova: Tuča poslanika, Kurti poliven vodom

Kako je nastao pravni problem?

Institucionalnih blokada na Kosovu bilo je i 2014, 2017. i 2020. godine, podseća Gogić.

Najduže je trajala kriza 2014. kada je PDK, koju je tada predvodio Hašim Tači, pobedila na izborima, ali je rivalski Demokratski savez Kosova, napravio koaliciju i obezbedio većinu za izbor predsednika skupštine.

„Ustavni sud je to oborio i rekao da predsednika skupštine predlaže stranka koja je pobedila na izborima.

„Posle su PDK i LDK ušli zajedno u koaliciju i time je završeno, međutim u presudi nije rečeno šta ako pobednik ne uspeva da izglasa predsednika, a uporno predlaže kao što je sad slučaj", opisuje Gogić pravnu prazninu.

Ovo pitanje još niko nije uputio Ustavnom sudu.

„Zato nema odgovora kada može da se kaže da je pobednik izbora iscrpeo mogućnosti.

„Haradinaj Ustavnom sudu postavlja periferno pitanje, a ne traže mandat da oni predlože kandidata za predsednika", tvrdi Gogić.

Šta dalje?

Uoči 13. pokušaja konstituisanja, usledila je diplomatska ofanziva ambasada zapadnih zemalja na Kosovu u pokušaju okončanja političke blokade.

Američka ambasada je saopštila da Kosovu treba stabilna vlada, Velika Britanija naglasila je hitnost pronalaska rešenja, dok je Nemačke podsetila da je spremnost na kompromis jedna od evropskih vrednosti, piše dnevnik Koha.

Amabasadori Kvinte - Amerike, Velike Britanije, Nemačke, Italije i Francuske - sastali su sa Kurtijem 12. maja, ali se rasplet još ne nazire.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani pozvala je lidere političkih stranaka na konsultacije 15. maja.

Kriza bi mogla da se nastavi i narednih meseci, jer predstavnici međunarodne zajednice ne vrše pritisak na opoziciju da se reši, uveren je Gogić.

Stranke opozicije ne žure da uđu u vladu u ovim okolnostima, koja bi mogla da se tumači kao „trula koalicija", jer će se na predstojećim lokalnim izborima svaka boriti zasebno.

„Kurti bi hteo da formira vladu, čak i da se ide na nove izbore, ali ne može.

„Verujem da je moguć scenario da se zajedno sa lokalnim u oktobru, ide i na parlamentarne izbore", napominje Gogić.

Međutim, po Ustavu Kosova, da bi izbori bili raspisani i raspušten parlament, potrebno je da Skupština prethodno bude konstituisana, dodaje.

A to nas vraća na početak priče.

• Ko je Aljbin Kurti
• „Na Kosovu je bio sukob Albanaca kao naroda i Srbije kao države - a ne Albanaca i Srba"
• Aljbin Kurti: „Verujem da bi Evropska unija mogla da bude aktivnija i jasnija"

Sedamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Vojni sporazumi u regionu: Beograd i Budimpešta odgovorili Zagrebu, Tirani i Prištini
• Šta za Balkan znači povratak Trampa
• Otkud u vašingtonskom sporazumu o Kosovu srpska ambasada u Izraelu
• Kosovo: Kako se živi južno od Ibra
• O pravu i politici: Šta Kosovu nedostaje na putu do potpune nezavisnosti
• Bitka za Košare: Tri tumačenja i jedna pesma