Medijska slika Požarevca: Pluralizam na papiru, tišina u praksi

Prema podacima iz zvaničnog Registra medija, u Požarevcu je trenutno registrovano 15 internet portala, dva štampana medija, šest radio stanica i četiri televizijska programa. Među najaktivnijim portalima izdvajaju se „Boom93“ i „E-Braničevo“, dok je „Reč naroda“ i dalje najčitaniji lokalni nedeljnik. Kada je reč o radijskom etru, prisutne su stanice poput „Radio Bravo“ i „Hit radio“, dok od četiri registrovane televizije samo „Sat TV“ ima redovno emitovanje.

Pri tome, ove podatke treba uzeti sa izvesnom dozom rezerve, budući da se pojedini mediji, kao na primer Radio Požarevac ili Duga televizija, i dalje nalaze u zvaničnim registrima, iako suštinski više ne postoje niti aktivno proizvode sadržaj.

Prisustvo u registru ne podrazumeva i realno medijsko delovanje, što dodatno otežava preciznu sliku o stanju lokalne informativne scene.Ova struktura ukazuje na dominaciju pre svega internet portala i radija, dok je broj štampanih i televizijskih medija značajno manji. Njihova zastupljenost može biti rezultat promene u načinu informisanja i potrošnji medijskog sadržaja na lokalnom nivou, ali i to da su portali i radio stanice delom zastupljeniji zbog nižih produkcijskih troškova i jednostavnije tehničke realizacije u poređenju sa štampanim i televizijskim medijima.

Aktivnost i prisutnost medija: Od profesionalnih do fiktivnih

Iako je većina medija iz Registra aktivna, redovno objavljuje sadržaj i prisutna je u javnosti, uočava se i jedan broj neaktivnih. Neki od njih funkcionišu po principu „od konkursa do konkursa“, aktivirajući se isključivo kada postoji mogućnost dobijanja javnih sredstava. Drugi su potpuno van javnosti – bez aktuelnog sadržaja, funkcionalnih internet stranica ili programa. Primeri takvih medija su portal „Trag“ i radio „Romsko srce“.

Pored zvanično registrovanih medija, medijskoj sceni Požarevca treba dodati i dopisništva nacionalnih medija, pre svega Radio televizije Srbije, čije je sedište uglavnom u Beogradu i čiji dopisnici povremeno izveštavaju sa lokalnih događaja i bave se lokalnim temama. Takođe, u gradu funkcioniše i određeni broj medija registrovanih van Požarevca, koji stalno ili povremeno deluju na teritoriji grada – poput portala E-Braničevo

Ne treba zanemariti ni rastući broj subjekata koji ne ispunjavaju minimalne uslove definisane Zakonom o javnom informisanju, pre svega internet portala poput TPK news i Braničevskog glasnika, koji nisu registrovani u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, ne objavljuju impresum ni osnovne podatke o vlasništvu i uređivačkoj odgovornosti, a ipak se pojavljuju u javnosti i komuniciraju sa građanima kao da imaju status medija. Njihova neformalna prisutnost dodatno komplikuje sliku i otežava građanima da prepoznaju pouzdane izvore informacija.

Proverom domena takvih portala može se ustanoviti da su registrovani van teritorije Srbije, što može otežati utvrđivanje njihove pravne odgovornosti, naročito u kontekstu eventualnog postupanja domaćih pravosudnih organa u slučajevima širenja dezinformacija, govora mržnje ili kršenja zakona o javnom informisanju. Na taj način, oni funkcionišu kao nedodirljivi akteri, bez institucionalne kontrole, ali sa potencijalno velikim uticajem na javno mnjenje.

Prema članu 35 Zakona o javnom informisanju i medijima, medij je sredstvo javnog obaveštavanja koje prenosi uređivački oblikovane informacije, ideje i mišljenja, namenjene javnoj distribuciji neodređenom broju korisnika. To podrazumeva postojanje uređivačke politike, odgovornog urednika i poštovanje profesionalnih i zakonskih standarda.

Da bi neko bio izdavač medija, mora biti registrovan kao preduzetnik ili pravno lice. Svaki medij mora imati impresum – jasno istaknute podatke o izdavaču, glavnom uredniku, registraciji i kontaktima. Ako tih podataka nema, reč je o neregistrovanom izvoru.

Prema zakonu, svi tekstovi moraju biti potpisani (punim imenom, inicijalima ili pseudonimom autora), osim u slučaju zvaničnih saopštenja. Nepotpisani sadržaji i izostanak impresuma ukazuju na izostanak odgovornosti i otvaraju prostor za zloupotrebe.

Ključne karakteristike lokalnih „medija“ sa primerima

Nepostojanje impresuma i netransparentnost

Na portalima poput TPK news i Braničevskog glasnika ne postoji jasno istaknuta rubrika „Impresum“ sa podacima o izdavaču, glavnom uredniku i adresi sedišta. Zakonska obaveza iz člana 39 Zakona o javnom informisanju i medijima time se direktno krši. Odsustvo ovih podataka onemogućava proveru pravnog statusa i odgovornosti za sadržaj. Na primer, čitalac ne može da utvrdi ko je vlasnik sajta, ko uređuje sadržaj niti da li medij uopšte posluje u skladu sa zakonom.

Nepotpisani tekstovi

Na ovim portalima većina članaka objavljuje se bez potpisa autora. Na TPK news-u se povremeno pojavljuju pseudonimi poput Insajder Mile Sova ili skraćenica IMS, dok na Braničevskom glasniku izostaju čak i takvi oblici identifikacije. Na taj načinizbegava se lična odgovornost za objavljene tvrdnje, a ostavlja prostor da se u javnost plasiraju nedokazane i potencijalno štetne informacije.

Neproverene i neproverljive informacije, kao i dezinformacije

U tekstovima se često koriste formulacije poput „kako saznajemo od naših izvora bliskih funkcionerima…“, pri čemu se ne navodi ko su ti izvori niti se pružaju bilo kakvi dokazi ili dokumenta koja bi potkrepila iznete tvrdnje. Ilustrativan primer je i nedavna vest na portalu TPK news, u kojoj je objavljeno da je u centru Požarevca došlo do sukoba dve žene uz upotrebu noževa. Međutim, nakon zvaničnog saopštenja Policijske uprave Požarevac, portal je bio prinuđen da sam sebe demantuje i objavi tačne informacije. Ovakva praksa jasno pokazuje odsustvo osnovnog profesionalnog principa – da posao medija nije da bude najbrži po svaku cenu, već da obezbedi tačne i proverene informacije.

Nategnute teze i „uvijena“ forma

Umesto objektivnog i argumentovanog izveštavanja, tekstovi ovakvih portala često nose obeležja subjektivnog tona, u kojima se mešaju činjenice i lični stavovi autora. Umesto da se iznesu proverene informacije i različite strane priče, čitaocu se servira već oblikovan vrednosni sud, čime mu se oduzima mogućnost da samostalno dođe do zaključka. Takav pristup ne ostavlja prostor za kritičko promišljanje, već usmerava publiku ka unapred pripremljenom narativu.

Seksizam i omalovažavanje na osnovu pola

U pojedinim tekstovima pojavljuju se seksistički i stereotipni komentari koji trivijalizuju profesionalnu ulogu žena. Na primer, u jednom članku se navodi: „Razlika između nje i Ane Tišme je samo u štiklama, jer Marina nosi visoke štikle“, uz dodatne insinuacije o „brifinzima u prirodnoj atmosferi“ i „koktelu sa puno leda“. Ovakvi navodi nemaju nikakvu vrednost za javni interes, ali degradiraju profesionalni integritet i fokus premeštaju na fizički izgled i privatni život nosilaca javnih funkcija.

Pored samog sadržaja, primećuje se i obrazac njegovog širenja koji dodatno utiče na percepciju javnosti. Ovakvi i slični tekstovi se često dele putem profila na društvenim mrežama koji ne pripadaju stvarnim osobama, već su kreirani isključivo za plasiranje pojedinih poruka ili promociju određenih narativa. Ti profili najčešće nemaju jasne informacije o vlasniku naloga, nemaju stvarne fotografije ili aktivnosti van političkih objava, a učestvuju isključivo u deljenju unapred pripremljenog sadržaja. Pored toga, sadržaj se plasira i putem lokalnih stranica i zatvorenih grupa na društvenim mrežama.

U manjim lokalnim zajednicama, gde nedostaju profesionalni mediji, ali i razvijena medijska pismenost, ovakvi „mediji“ postaju dominantan izvor informacija, što ima ozbiljne posledice po kvalitet javnog dijaloga i pravo građana na tačne i potpune informacije.

Šta kažu stručnjaci?

Kako objašnjava Tamara Filipović, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije, prepoznavanje razlike između pravih i „kvazi“ medija zahteva i znanje i aktivno angažovanje publike:

 „Građanima savetujemo da obrate pažnju na postojanje impresuma, potpisane autore tekstova i da informacije provere iz više izvora. Poseban znak upozorenja su senzacionalistički ton, politička pristrasnost i odsustvo činjenica“.

Filipović ističe da posledice po lokalnu zajednicu mogu biti dugoročne:

 „Kada su građani izloženi selektivnim, netačnim ili manipulativnim informacijama, smanjuje se njihova mogućnost da aktivno i odgovorno učestvuju u društvenom i političkom životu. Na taj način se narušava jedno od osnovnih prava zagarantovanih Zakonom i međunarodnim standardima – pravo na tačne, potpune i blagovremene informacije“.

Saša Mirković iz Asocijacije nezavisnih elekronskih medija upozorava da problem ne leži samo u postojanju „kvazi“ medija, već i u sistemskoj toleranciji neprofesionalizma:

 „Nesankcionisanje tabloida i višegodišnja tolerancija sadržaja za koje je zadužen REM doprineli su da se pogube granice i da se normalizuje nenormalnost u medijima. U takvim okolnostima, istinski profesionalni mediji postaju oaze koje moraju pronaći modele za preživljavanje“.

Mirković naglašava da, iako „kvazi“ mediji imaju snažan uticaj, građani pronalaze načine da se organizuju i traže pouzdane izvore:

 „Sve što se dešava širom Srbije nakon 1. novembra pokazuje da postojanje kvazi medija ne znači da građani neće pronaći druge oblike informisanja i organizovati se u borbi za svoja prava. Potvrđuje se uticaj društvenih mreža i Vajber grupa koje prenose informacije koje istinski interesuju građane. Fokus treba preusmeriti na modele kojima bi se uticaj kvazi medija marginalizovao, nasuprot kredibilnim izvorima informisanja“.

Privatizacija i vlasnička struktura

Nakon donošenja Zakona o javnom informisanju i medijima iz 2014. godine i privatizacije koja je usledila, svi mediji nalaze se u privatnom vlasništvu. Požarevačka medijska scena imala je, uslovno rečeno, “sreću” da je zaobiđe talas privatizacije koji su u mnogim gradovima sprovodile osobe bliske SNS-u, a koje su preuzele vlasništvo nad brojnim, nekada uticajnim, lokalnim medijima širom Srbije. Time je, makar formalno, izbegnuta direktna povezanost lokalnih medija sa vladajućom strankom.

Na osnovu podataka iz Registra medija, većinu medija registrovanih u Požarevcu čine privredna društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) – njih ukupno 18. Pored toga, zastupljeni su i preduzetnici (PR) sa pet registrovanih medija, dok se kao akcionarska društva (AD) vode dva. U strukturi su prisutni i jedan medij čiji je osnivač udruženje građana, kao i jedan čiji pravni oblik nije jasno definisan.

Većina medija koji posluju na teritoriji Požarevca registrovana je pre više od pet godina, što ukazuje na stabilnost lokalne medijske scene. Šest medija u Registru medija Agencije za privredne registre vode se kao mlađi od pet godina, što može biti rezultat smanjenog priliva novih aktera ili otežanih uslova za ulazak u medijsko tržište. Takođe, svi mediji u registru imaju imenovanog urednika, čime formalno ispunjavaju zakonske obaveze iz Zakona o javnom informisanju i medijima.

Kojim medijima ide novac građana Požarevca?

Pitanje finansiranja medija iz budžeta Grada Požarevca i ranije je bilo predmet analize novinara Boom93. Ključni zaključak je da konkurse za sufinansiranje medijskih sadržaja prate problemi koji se tiču transparentnosti, jasnoće kriterijuma i nezavisnosti članova komisije.

Požarevac je u 2025. godini opredelio 9,5 miliona dinara za sufinansiranje medijskih projekata, što predstavlja povećanje od gotovo milion dinara u odnosu na prethodna tri konkursa, kada je budžet iznosio 8,55 miliona. Time je po prvi put od 2022. godine došlo do rasta izdvajanja za ovu namenu.

Ipak, i pored ovog nominalnog povećanja, ostaje pitanje da li aktuelni nivo podrške zaista odgovara stvarnim potrebama lokalne medijske scene, naročito onih medija koji nastoje da obezbede kvalitetno i temeljno informisanje građana.

Ko odlučuje o dodeli sredstava?

Paralelno sa raspisivanjem konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja, Grad je uputio javni poziv novinarskim i medijskim udruženjima da predlože svoje kandidate za komisiju koja će ocenjivati pristigle projekte. Na osnovu tog poziva, za članove tročlane komisije izabrani su Aleksandar Simić, Miloš Rajković i Branimir Grulović.

Prema analizi Udruženja novinara Srbije iz maja meseca, Grulović važi za jednog od najzastupljenijih medijskih „stručnjaka“ u Srbiji, budući da je bio angažovan u čak 44 komisije pri lokalnim samoupravama, kao i na konkursu Ministarstva informisanja. Sa druge strane, Rajković je u pojedinim komisijama imenovan kao predstavnik Udruženja radio stanica RAB Srbija, u drugim se pojavio kao samostalni kandidat, a u nekima kao „stručnjak za medije“.

Kako su raspoređena sredstva?

Na konkursu je podržano ukupno 15 projekata, a najviši pojedinačni iznosi od po 1.020.000 dinara dodeljeni su projektima „Požarevački izraz“ privrednog društva Raven Vision i „Kulturno nasleđe Milene Pavlović Barili: Uticaj na identitet Požarevca“ portala TE 2.

Pojedini izdavači iskoristili su mogućnost konkurisanja sa više medijskih formata – štampanim izdanjem, portalom, televizijom ili radijom – i time obezbedili sredstva za više projekata. Reč naroda je dobio ukupno 1.500.000 dinara, od čega 1.000.000 za štampano izdanje „Đačka reč 2025“, a 500.000 za portal i „Reč poljoprivrednika“. Radio Hit je podržan sa ukupno 1.490.000 dinara, kroz projekte „Digitalna generacija: Kako tehnologija kroji mlade“ (900.000 dinara, radio) i „Požarevački Vremeplov“ (590.000 dinara, portal). SAT TV je dobio sredstva u iznosu od 1.210.000 dinara za dva projekta: „Info Satić 7“ (630.000 dinara) i „Nevidljivi heroji Požarevca“ (580.000 dinara).

Privrednom društvu BOOM 93 odobreno je 960.000 dinara za projekat „Multi-kulti supermarket“, portalu Urban city dodeljeno je 800.000 dinara za projekat o infrastrukturnim ulaganjima, dok je Radio Bravo dobio 500.000 dinara za projekat koji se bavi izazovima i mogućnostima mladih poljoprivrednika. Najmanje novca dodeljeno je izdavačima Maxima Cherry i Presenting media, po 300.000 dinara, dok su Radio Biser i NM video production podržani sa po 200.000 dinara.

Ko nije prošao?

Na konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja u 2025. godini komisija je odbila ukupno devet projektnih prijava, dok su dva podnosioca odustala od učešća. Za razliku od prethodnih godina, sredstva su ovog puta usmerena isključivo ka medijima i produkcijama koje posluju na teritoriji Požarevca.

Ovakva praksa rezultirala je odbijanjem projekata izdavača kao što su Srbija danas, Media Info Planet i kompanija Novosti, ali i medija iz Velike Plane i Paraćina, kao i nekoliko udruženja građana koja su konkurisala sa temama od lokalnog značaja.

Projekti lokalnih medija podržani sredstvima Ministarstva informisanja

Prema dostupnim podacima Ministarstva informisanja i telekomunikacija, tokom tekuće godine više medija iz Požarevca ostvarilo je podršku kroz projektno sufinansiranje namenjeno unapređenju javnog informisanja. Ova sredstva dodeljuju se putem konkursa i usmerena su ka proizvodnji sadržaja od javnog interesa, posebno na lokalnom nivou.

Nedeljnik „Reč naroda“ dobio je 1.515.000 dinara za realizaciju teme „Vek i po novinarstva u Braničevskom okrugu“, dok je Sat TV podržan sa 900.000 dinara za serijal „Dobar dan, Budućnost je stigla“. RTV Biser je za svoj portal dobio 600.000 dinara za predlog „Pravo na detinjstvo – Stop dečijim brakovima“, a portal „Reč naroda“ podržan je sa 500.000 dinara za realizaciju serijala „Hrabre Romkinje“. Poslednja dva sadržaja su finansirana u okviru konkursa za informisanje na jezicima nacionalnih manjina.

Piše Mitar Nikolić