Sastanak Trampa i Zelenskog: 'Amerika će osigurati mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine'

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski stigao je u Ameriku, samo dva dana posle susreta američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina na Aljasci.

Na početku sastanka, ukrajinski predsednik je predao pismo njegove supruge Olene Zelenske prvoj dami Amerike Melaniji Tramp.

Njime joj se zahvaljuju na pomoći da vrati kući ukrajinsku decu zatočenu u Rusiji.

Ukrajinci su jaki ibpodržavaju Trampove planove da okonča rat na „diplomatski način“, kazao je Zelenski.

Sastanku prisustvuju i evropski lideri.

Amerika će osigurati mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine, rekao je Tramp.

Evropske zemlje su „prva linija odbrane", dodao je.

„I mi ćemo im pomoći. Bićemo uključeni", poručio je on iz Ovalnog kabineta.

Na pitanje novinara kakve garancije želi od Amerike, ukrajinski lider odgovorio je „sve", među kojima su i oprema i obaveštajni podaci.

Tramp je rekao da planira da razgovara sa Putinom, posle sastanka sa Zelenskim i drugim evropskim liderima.

• Sastanak Trampa i Putina: Teritorija ratom razorene Ukrajine - u mapama
• Rezigniranost i izdaja: Šta bi predaja Donbasa Rusiji značila za Ukrajinu
• Zašto Zelenski ne može i ne želi da se odrekne Krima, a šta kaže Tramp

Pošto Putin i Tramp prethodno nisu postigli dogovor oko okončanja rata u Ukrajini, a novi krug razgovora je prilika da Evropljani istaknu dve ključne stvari pred američkim predsednikom: da Ukrajina mora direktno da učestvuje u postizanju mirovnog sporazuma i da takav sporazum mora biti potkrepljen čvrstim bezbednosnim garancijama.

Američki predsednik odbacio je mogućnost da se Krim, koji je Rusija anektirala 2014. godine vrati Ukrajini, ali i da se ova država priključi NATO savezu.

Priključivanje Ukrajine NATO-u tema je od početka ruske invazije jer bi takvo članstvo značilo da u odbrani Ukrajine učestvuju sve članice.

Upravo je jedan od zahteva ruskog predsednika Vladimira Putina da Ukrajina nikada ne postane članica NATO-a.

Sve češće se čuje predlog da bi mirovni sporazum trebalo da obezbedi čvrste bezbednosne garancije, slične onima koje su predviđene za članice NATO-a.

Posle susreta sa Putinom, Tramp je rekao da želi da preskoči dogovor o prekidu vatre i da se odmah pređe na postizanje trajnog mirovnog sporazuma.

Prema pisanju američkih medija, Putin je predložio da se Ukrajina povuče iz velikog istočnog regiona Donbasa, u zamenu za obustavljanje daljeg napredovanja ruskih trupa u Zaporožju i Hersonu.

Od početka rata februara 2022. godine, najkrvavije bitke su se vodile upravo u regionu Donbasa.

Zelenski je prošle nedelje odbacio mogućnost da se odrekne Donbasa, čiji veći deo trenutno kontroliše Rusija, dok je ranije više puta ponovio da je poluostrvo Krim deo Ukrajine.

Predviđeno je da se Tramp prvo sastane sa ukrajinskim predsednikom a potom i sa evropskim liderima, među kojima su francuski predsednik Emanuel Makron, britanski premijer Kir Starmer, i nemački kancelar Fridrih Merc, kao i šef NATO Mark Rute.

Šta je rekao Tramp?

„Predsednik Zelenski može da okonča rat skoro momentalno, ako to želi, ili može da nastavi da se bori“, napisao je predsednik Donald Tramp na njegovoj društvenoj mreži Istina (Truth Social).

Ukrajina neće vratiti Krim, „koji je dao Barak Obama (bivši predsednik SAD)", i neće se priključiti NATO-u, poručuje Tramp.

Rusija je anektirala Krim 2014. godine, a preuzimanje je prošlo skoro bez ikakvih borbi.

Posle aneksije, Rusija je organizovala referendum u martu 2014. godine, na kome je navodno većina stanovnika glasala za priključivanje Rusiji, što je na Zapadu ocenjeno kao 'lažno'.

Ukrajina i dalje posmatra Krim kao deo sopstvene teritorije, dok je Zelenski više puta ponovio da on nema ovlašćenje da preda poluostrvo u Crnom moru.

„Nemamo o čemu da pričamo. To je protivno našem Ustavu“, rekao je u aprilu ove godine.

Pred razgovore, Tramp je rekao da će to biti „veliki dan u Beloj kući“.

„Nikada nije bilo toliko evropskih lidera u isto vreme. Čast mi je da ih ugostim“, rekao je.

Tramp je 15. avgusta na Aljasci tri i po sata razgovarao sa Putinom, posle čega je susret opisao kao „pozitivan i konstruktivan“, iako nikakav dogovor nije postignut.

„Nema dogovora dok se on zaista ne postigne", kratko je rekao Tramp, naglašavajući da „još nisu došli do cilja, iako postoji „veliki napredak".

• Da li se Zelenski sastaje sa Trampom u senci jačeg Putina
• Trampovo odustajanje od primirja kao cilja sigurno je obeshrabrilo Kijev i Evropu
• Sporazum Amerike i Ukrajine o mineralima - o čemu je tu zapravo reč

Šta je rekao Zelenski?

Ukrajinski predsednik više puta je prethodnih dana ponovio da je neophodno postići „održiv i pouzdan mir“.

Pred dolazak u Vašington, Zelenski se zahvalio Trampu na pozivu da dođe u Belu kuću i ponovio optužbe na račun Rusije da „ne želi prekid vatre".

„Svi delimo snažnu želju da brzo okončamo ovaj rat. Svaki mirovni sporazum mora biti trajan.

„Siguran sam da ćemo braniti Ukrajinu, garantovati sigurnost na efikasan način. I da će naš narod biti zauvek zahvalan predsedniku Trampu, svima u Americi, svim partnerima i saveznicima na njihovoj podršci“, napisao je na mreži Iks.

Poslednji susret Trampa i Zelenskog u Vašingtonu protekao je burno.

Razgovor u Ovalnoj sobi Bele kuće najblaže rečeno bio je neprijatan, a američki predsednik i potpredsednik Džej Di Vens optužili su Zelenskog da je „nezahvalan".

Pogledajte video: Neprijatan razgovor Trampa i Zelenskog pred kamerama

Šta znače garancije za Ukrajinu?

Stiv Vitkof, specijalni izaslanik Donalda Trampa, rekao je da se Rusija saglasila da SAD i Evropa mogu Ukrajini da ponude „snažne“ bezbednosne garancije kao deo potencijalnog mirovnog sporazuma.

Te garancije bi, po njegovim rečima, podrazumevale „formulaciju sličnu članu 5“ NATO sporazuma.

Po ovom članu, napad na jednu od trenutno 32 članice vojnog saveza smatra se napadom sa sve članice, što znači da cela alijansa staje u odbranu napadnute zemlje.

Predsednik Ukrajine nazvao je američku ponudu bezbednosnih garancija „istorijskom“.

Garancije „moraju zaista da budu veoma praktične, da obezbeđuju zaštitu na kopnu, vazduhu i moru i da se moraju razviti uz učešće Evrope", kaže Zelenski.

U međuvremenu, takozvana „koalicija voljnih“, u kojoj su između ostalih Velika Britanija, Francuska i Nemačka, obavezala se da će štititi mir u Ukrajini kada se jednom postigne.

Ova grupa je predložila raspoređivanje onoga što je britanska vlada nazvala „snagama za pružanje sigurnosti“ nakon završetka rata, a Dauning strit je saopštio da bi te snage „pomogle da se obezbede ukrajinsko nebo i more, kao i da se obnove oružane snage Ukrajine“.

Zelenski: 'Rusija ne sme da bude nagrađena za rat'

Uoči dolaska u Vašington, ruska vojska gađala je više ukrajinskih oblasti, a Zelenski kaže da je poginulo najmanje 10 ljudi.

Ruske snage napale su Harkov, zaporošku, sumsku i odesku oblast.

Gradonačelnik Harkova rekao je da su tela pronađena ispod ruševina stambene zgrade.

„Ruska ratna mašinerija nastavlja da uništava živote.

„Putin će vršiti demonstrativna ubistva kako bi održao pritisak na Ukrajinu i Evropu, kao i da bi ponizio diplomatske napore“, piše on.

„Upravo zato tražimo pomoć da se okončaju ubistva. Zato su potrebne pouzdane garancije bezbednosti i zato Rusija ne bi trebalo da bude nagrađena za ovaj rat", napisao je Zelenski na mreži Iks.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Koji su Putinovi zahtevi za mir i šta od njega očekuje Tramp
• 'Sledeći put u Moskvi?': Pet zaključaka sa susreta Trampa i Putina na Aljasci
• Sastanak Trampa i Putina: Zašto na Aljasci i hoće li biti 'razmene teritorije'
• 'Gde noga ruskog vojnika kroči, to je naše'
• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
• Ukrajinske granice se ne smeju nasilno menjati, kažu evropski lideri