„Moguće, ali neodrživo“: Kako ekonomisti vide najavu smanjenja cena hrane i trgovačkih marži?

Plan države da se spusti cena hrane i drugih proizvoda za 15 do 20 odsto, uz ograničavanje trgovačkih marži, mogao bi da smanji profit trgovaca i prihode od PDV-a, upozoravaju ekonomisti, dodajući da takva „naredbodavna“ rešenja na tržištu retko daju trajne rezultate.
 
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gostujući na televiziji Pink tokom vikenda, objavio je svojevrstan „rat“ trgovcima.

On je poručio da će omogućiti ljudima da lakše prežive jesen i zimu, u kojima se obično najviše novca troši.

Kako je ukazao, trgovci su se služili različitim trikovima.

 
„Mi dogovorimo da se spuste cene za 50 proizvoda, a oni podignu svoju maržu i podignu cene svih drugih proizvoda i na tome nadomeste svoj profit“, objasnio je Vučić.

On je naglasio da nema ništa protiv da veliki trgovinski lanci zarađuju dobro, ali da mu smeta da budu prebogati i da zarađuju previše, a da narod mora da plaća cenu.

U Srbiji je cena hrane i bezalkoholnih pića na nivou 95 odsto prosečnih cena Evropske unije, otkrio je Vučić i poručio da tako ne sme da bude.

On je podsetio da su marže trgovinskih lanaca od 32 do 45,2 odsto, ali je upozorio da će država ograničiti tu profitnu maržu.

Vučić je dodao da će cene biti smanjene za hiljade proizvoda, odnosno desetine grupa proizvoda.

„Očekujem da uspemo da dovedemo do toga da cene ukupno padnu više od 15 i 20 odsto, pre svega u prehrambenom delu, o žitaricama, hlebu, ulju, brašnu…“, naglasio je on.

Poručio je i da će država doneti mere, odnosno uredbe o ograničavanju marži.

„U okviru tih mera ćemo ograničiti maržu u trgovini na malo na 20 ili 22 odsto“, poručio je Vučić.

 
Dodao je da zbog toga mora da se menja i zakonodavni okvir i da je rok za to do oktobra 2025, a da će sve ovo stupiti ranije na snagu.

Ekonomista Dragovan Milićević za Danas ukazuje da najava predsednika Srbije da će cene hiljada artikala pojeftiniti za 15 do 20 odsto nameće veliki broj nedoumica i polemika.

„Naravno da ne mora predsednik države da se razume u obračun prodajne kalkulacije trgovinskog preduzeća ili kompanije, ali se u ovom slučaju radi pojašnjenja moraju načiniti neke napomene. Prva i osnovna hipoteza je da li je to praktično izvodljivo, a druga je da li postoje preduslovi za tako nešto“, navodi on.

Poznati je princip da se u ekonomiji ne može ništa narediti, naglašava Milićević i dodaje da tako i ova „naredbodavna mera nema nikakvu snagu, niti zakona niti prinude“.

 
Prvo bi, prema njegovim rečima, trebalo suspendovati postojeći Zakon o trgovini, pa onda ići redom.

„Nejasno je kako će se to u praksi primeniti. Najava predsednika o visini pojeftinjenja praktično znači da će, ako nešto košta 100 dinara, ubuduće koštati 80, ako je pojeftinjenje 20 odsto. Tako razume običan građanin. Dalje, kaže predsednik da trgovci na pojedinim proizvodima zarade i 70 odsto i izveo je nasumičnu kalkulaciju“, ukazuje Milićević.

On objašnjava da se prodajna cena u trgovini sastoji od nabavne cene, marže i PDV-a.

„Vrši se obračun tako što na nabavnu cenu ide procenat marže i na to uglavnom 20 odsto PDV, dok neki proizvodi imaju niže stope. Radi svođenja prodajne cene na nabavnu, primenjuje se obrnuti princip, znači prodajna cena (100) se deli sa procentom PDV-a 20 odsto (100/1,2) i dobija se prodajna cena bez PDV-a od 83 dinara. Kada se od toga odbije procenat marže, a da citiramo predsednika da ona ide do 44 odsto, 83 dinara se deli sa 1,44 i dobija se 58 dinara, toliko je nabavna cena trgovca“, pojašnjava Milićević.

Naš sagovornik ukazuje da obični ljudi razumeju da će ono što košta 100 dinara, sada koštati 80, međutim, kako kaže, treba imati u vidu i druge stvari.

„Ako se cena smanji na 80 dinara sa primenom poreske stope od 20 odsto, vraćamo se na prodajnu cenu bez PDV-a od 67 dinara. Ako se nabavna cena, naravno, ne menja od 58 dinara, trgovac će imati maržu od devet dinara umesto kao u prvoj varijanti 25 dinara. Njegova marža sa 44 bi se svela na 14 odsto. Da li je ovo moguće, naravno da jeste, ali je neodrživo“, upozorava Milićević.

Kao drugu stvar, on napominje da bi država umesto 17 dinara PDV-a, prihodovala 13 dinara.

„I ovo je moguće, ali neodrživo“, zaključuje Milićević.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković rekao je ranije za Betu da je vlast u vreme Jugoslavije donosila mere o maksimalnim trgovačkim maržama i fiksiranim cenama, ali da je od 1989. godine to isključeno iz regulative i od tada se cene u trgovini slobodno formiraju, na osnovu ponude i tražnje.

„U izuzetnim slučajevima to se može propisati kada se dese neki veći poremećaji na tržištu, elementarne nepogode i ratovi, zbog čega se dešavaju nestašice roba, ali takva vrsta povoda za sada ne postoji“, rekao je Petković.

Dodao je da se „ovakve redovne tržišne pojave“ visokih cena, kao sada u Srbiji, u svetu, ali nekoliko decenija i na domaćem tržištu ne rešavaju zamrzavanjem trgovačkih marži.

Kada se nešto netržišno reguliše, tržište to naplati na drugom mestu, rekao je on.

Pre svega, prema njegovim rečima, ne postoji analiza da li neko od trgovaca netržišno podiže maržu, a pitanje je i kome je ograničiti.

Više na LINKU.