Srbija najavljuje zakon protiv osvetničke pornografije: Hoće li žrtve konačno dobiti zaštitu?

Vujić je objasnio da će se novo krivično delo odnositi na objavljivanje ili pretnju objavljivanjem intimnih snimaka i fotografija sa ciljem poniženja, osramoćivanja ili narušavanja privatnosti žrtve. 
Dodao je i da se zakonodavstvo mora prilagođavati savremenim oblicima kriminaliteta, a osvetnička pornografija je, prema njegovim rečima, postala sve rasprostranjenija pojava.
Pitanje koje ostaje jeste: šta će konkretno promeniti najavljena zakonska izmena?
Ukoliko se zakon usvoji u skladu sa predlozima stručne javnosti i organizacija civilnog društva, i ako se bude dosledno primenjivao, to bi mogao biti ključni iskorak u borbi za prava žrtava digitalnog nasilja. Ana Zdravković iz organizacije “OsnaŽene” objašnjava za Insajder da bi to, pre svega, značilo prelazak sa pasivne na aktivnu ulogu države.

"Prvi put bi žrtve imale institucionalnu zaštitu. Ne bi više same morale da dokazuju šta im se dogodilo, već bi odgovornost za to preuzeli nadležni organi — policija i tužilaštvo. To bi značilo da država aktivno staje na stranu žrtava, umesto da ih ostavlja same u borbi za pravdu, često dodatno traumatizovane i obeshrabrene“, ističe Zdravković.
Najveći pravni problem do sada bio je što se ovakvi slučajevi nisu gonili po službenoj dužnosti, već isključivo na osnovu privatne tužbe. 
U praksi, to je značilo da sama žrtva mora da pokrene postupak protiv počinioca, što mnogi izbegavaju zbog straha od javnog izlaganja, dodatne psihološke traume i sramoćenja.
"Tražimo jasno, precizno i žrtvi naklonjeno zakonsko rešenje, koje neće samo simbolično postojati u zakoniku, već će podrazumevati i konkretnu obavezu države — kroz edukaciju nadležnih, unapređenje institucionalnog odgovora i efikasan nadzor nad sprovođenjem“, dodaje Zdravković.
Tek 2021. godine pitanje osvetničke pornografije i zloupotrebe intimnih sadržaja našlo se u centru pažnje javnosti u Srbiji, kada su mediji otkrili postojanje više Telegram grupa sa hiljadama članova, u kojima su se masovno delile fotografije i snimci devojaka bez njihovog pristanka.
 
Upravo taj trenutak razotkrivanja - i društvene i pravne praznine - označio je svojevrsni alarm za prepoznavanje digitalnog seksualnog nasilja.
Videi, snimci, fotografije. Delili su se na mreži Telegram, a u grupama su članovi potraživali fotografije i snimke, a često za njih i plaćali. Zbog velikog odziva javnosti, grupa je – posle mnogobrojnih prijava Telegramu – ugašena. Međutim, oni koji su delili sporni sadržaj, nisu kažnjeni.
"Ja ću da ti okačim ćerku na sajt de*ilu glupi".
"Ali me zato ne smara da ti kačim ćerkicu na porno sajtove. Je*i ga brate postoje bolesnici ima dosta pedofila ovde u Srbiji, tako da vidim da njima ne smeta što ti ćerkica ima 12 godina i to je pitanje da li ima 12."
To su glasovne poruke u čiji su posed došle članice Udruženja Osnažene, koje se već duže vreme bore protiv pornografskog sadržaja na društvenoj mreži Telegram.
Iz udruženja navode da administratori ovih Telegram grupa dobijaju fotografije i snimke sa ili bez novčane naknade, a zatim ih prodaju za najmanje 50 evra.
Ipak, ni nakon toga nije došlo do brzog zakonodavnog odgovora, što dodatno potvrđuje upozorenje stručnjaka da ni najava izmena zakonika sama po sebi ne znači napredak, ukoliko ne bude praćena odlučnom primenom.
Pravna regulacija Telegrama ponovo je dospela u žižu javnosti u avgustu ove godine, posle hapšenja vlasnika te platforme Pavela Durova u Francuskoj koji je, između ostalog, optužen da je saučesnik u posedovanju fotografija maloletnika sa pedofilskim i pornografskim sadržajem.
Da ovaj problem nije nerešiv, pokazuju iskustva iz regiona. U Crnoj Gori je 2023. uvedeno krivično delo "zloupotreba tuđeg snimka, fotografije, portreta, audio zapisa i spisa sa seksualno eksplicitnim sadržajem“, koje predviđa zatvorsku kaznu do dve godine. Hrvatska je još 2022. godine uvela krivično delo "zloupotreba snimke spolno eksplicitnog sadržaja“, čime je na normativan način zaokružila ovu oblast.
U tom smislu, Srbija sada ima priliku da se pridruži tom krugu zemalja koje prepoznaju specifičnost i ozbiljnost digitalnog seksualnog nasilja. 
Međutim, da bi ta prilika bila iskorišćena, potrebni su više od deklarativnih izjava - politička volja, zakonska preciznost i najvažnije - primena u praksi.