Zbog danonoćnog izvlačenja šljunka iz Velike Morave, reka ostaje bez vode: Investitori tvrde da "ne vide" ograničenja

Bager bez oznaka vadi šljunak direktno iz korita Velike Morave - ove scene lokalcima su postale svakodnevica, iako su donedavno bile nezamislive. Pecaroš Saša Marić ne može da prepozna reku na kojoj je zabacio prvu udicu.

“Nema vode trideset odsto koliko je bilo pre desetak godina. Kad je ta nekontrolisana eksploatacija počela, počela je i propast naše najlepše reke”, kaže Marić.

Gde god krenete duž obale Velike Morave, naići ćete na bagere. Na samo nekoliko kilometara, načičkalo se desetak šljunkara, piše N1.
 
Zakon o vodama je jasan - ko eksploatacijom rečnog nanosa uništi korito ili obale, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Predstavnik firme Petrović kop, koja vadi šljunak na ovoj lokaciji, došao je samo da nam pokaže papire da radi legalno, ali nije želeo dalje da obrazlaže.

N1: U čemu je problem da prosto kažete šta imate?

Bojan Petrović, predstavnik kompanije Petrović kop: Jednostavno, ne želim da se petljam u ništa.
 
Umesto toga, delegiran je vlasnik firme koja šljunak vadi u komšiluku da mu bude portparol. Zoran Rakić jedini je investitor sa Morave koji je pristao da stane pred kameru N1. Kaže, obe firme rade po zakonu.

“Mi dobijamo uslove pod kojima možemo da eksploatišemo pesak i šljunak i radimo isključivo pod tim uslovima. Srbijavode, u cilju da spreče izlivanje reke Velike Morave pribegavaju tome da dozvoljavaju eksploataciju peska i šljunka iz korita reke”, kaže Zoran Rakić, vlasnik kompanije GP Zoran R dok pokazuje papir.
 
Time se, tvrdi Rakić, korito zapravo produbljuje i vode ima više. Upravo suprotno, kaže profesor koji je u penziju otišao učeći generacije studenata hidrogeologiji - tom praksom se uništavaju izvorišta podzemnih voda.
 
“Produbljivanjem rečnih korita dolazi do većeg odlivanja podzemnih voda iz tih prirodnih rezervoara u same reke - time narušavamo taj hidraulički odnos. Reka ubrzava svoj, mnogo manje prihranjuje to podzemlje i na taj način mi zapravo gubimo dragocena izvorišta koja su nam neophodna za budućnost”, kaže hidrogeolog Zoran Stevanović.

Ne samo to - u vodnim uslovima koje je Rakićevo preduzeće dobilo za eksploataciju šljunka iz Velike Morave, u koje je N1 imao uvid, piše da je strogo zabranjeno kopati od kraja marta do početka avgusta, kao i da ne sme da radi noću.

“To nije tačno. Naše dozvole važe od maja meseca pa do kraja godine”, kaže Zoran Rakić, vlasnik kompanije GP Zoran R.
Vlasniku smo morali da citiramo uslove pod kojima bi morao da radi.
 
Novinar N1 citira vlasniku vodne uslove za eksploataciju šljunka iz Velike Morave: Zabranjeno je uklanjanje vegetacije i izvođenje radova u periodu gnežđenja ptica od 20. marta do 31. jula.

Zoran Rakić: Evo samo malo, ja ću vama sad da pokažem.

N1: U ovome ne piše uopšte ono što piše u uslovima koje sam vam citirao, da ne sme da se radi od marta do prvog avgusta.

Zoran Rakić: Ja to ne vidim sad gde piše, izvini. Možda negde i piše, ali ne vidim.))
 
Piše, i to jasno. A neke druge investitore to nije sprečilo da kopaju po mraku.

“Dvadeset deveti jul 2025. Euro-kop, firma iz Svojnova radi noću iskopavanje šljunka iz Velike Morave”, objašnjava Saša Marić dok snima noćno kopanje šljunka.

U firmi Euro-kop demantovali su da su njihove mašine u pitanju, navodeći da sve rade po zakonu i državi plaćaju naknade - iako trenutno zvanično ne rade jer nemaju saglasnost nadležnog ministarstva. Drugi investitori ne vide problem s noćnim vađenjem šljunka.

Predstavnik kompanije Petrović kop: Pa i da sam kopao noću, šta je problem?

N1: Piše da je zabranjeno.

Predstavnik kompanije Petrović kop: Gde piše?

Zoran Rakić, vlasnik kompanije GP Zoran R stoji pored i smeje se: Haha, piše, istina je, evo sad sam ti dao.
 
Da li je smešno ili nezakonito, trebalo bi da utvrdi vodna inspekcija pri Ministarstvu poljoprivrede, kojoj Saša godinama bezuspešno šalje prijave.

“Moje prijave su bile... kao vetru da pričam. Niko to nije slušao”, kaže ribar Saša Marić.

Ako država izda dozvolu za kopanje korita, trebalo bi da inspekcija kontroliše svaki kubik šljunka koji se izvuče, što je nemoguće. Ministarstvo već nedeljama odbija da pošalje rezultate poslednjeg izlaska na teren sredinom jula. Zato stručnjacima sve miriše da na to da je upravo država ta koja daje zeleno svetlo za uništavanje životne sredine.

“Sprega između onih koji izdaju ove dozvole i koji su pod pritiskom da te dozvole daju očigledno je učešće politike u celom ovom procesu, koja mnogo više vodi računa o interesu privatnih kompanija koje se time bave nego što vodi računa o potrebama građana ove države”, kaže Zoran Stevanović.

Jedan narodni poslanik već godinama pokušava da skrene pažnju na divlju eksploataciju šljunka u celoj Srbiji.

“Svi naši vodotokovi napadnuti su bagerima i ovo nije slučaj samo kad je u pitanju Velika Morava. Tek ćemo imati prilike da vidimo, dugačak je spisak onih koji skrnave reke, ubijaju sve što živi u njima i krše zakon samo da bi profitirali”, kaže Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka.

Dok neki zarađuju, drugi strahuju šta će budućnost doneti.

“Pecao je moj pradeda, deda moj, ja pecam. Sutra treba moj sin da peca. Kako mogu da se osećam? Ako se ovako nastavi, za godinu, dve, tri on neće imati gde noge da opere, da se umije”, kaže Marić.
Dok se država čeka da pronađe rešenje, možda ne bi bilo loše krenuti od sebe. Na sprud iz kog se vadi šljunak iz korita Morave - dolaze i lokalci, kako bi fekalije iz septičke jame istresli pravo u svoju reku.