Vodič za preuzimanje kontrole nad vašim emocijama

Itan Kros je svetski stručnjak za psihologiju emocija i on je identifikovao set alatki koje mogu da nam pomognu da očuvamo naše blagostanje.

Još otkako je bio dete, Itan Kros je bio „posmatrač emocija" i često kontraproduktivnih načina na koje izlazimo na kraj sa našim teškim osećanjima.

„Izgledalo je kao da svi samo tumaramo unaokolo, povremeno nailazeći na neko slučajno rešenje nalik flasteru koje bi nam pomoglo da se izborimo sa našim emotivnim životima.

„Ponekad bi naše improvizovane alatke pomagale, a ponekad bi samo pogoršavale stvari.

„Sve je delovalo jako nasumično, izolujuće i neefikasno", kaže on.

Kao psiholog na Univerzitetu u Mičigenu i direktor Laboratorije za emocije i samokontrolu, Kros se sada nada da će promeniti ovo otužno stanje stvari.

U njegovoj novoj knjizi Zaokret: Kako upravljati vašim emocijama da one ne bi upravljale vama, on želi da nas sve opremi setom alatki koje će nam pomoći da konstruktivnije izlazimo na kraj s našim usponima i padovima.

Kros je razgovarao sa naučnim novinarom Dejvidom Robsonom o prednostima „negativnih" osećanja, stvaranju bezbednih emocionalnih stanja i emocionalnih oaza i iznenađujućim prednostima distrakcija.

• Šta je toksična pozitivnost i da li je ona zamka
• „Bila sam spremna na sve, samo da mi bude dobro“
• Kako razlikovati zrelu od nezrele ljubavi

Koje su najčešće zablude u vezi sa emocijama?

Jedna od većih zabluda je da postoje dobre emocije i loše emocije, da treba da težimo tome da živimo živote potpuno lišene loših emocija.

Ovo je velika greška, što se mene tiče: razvili smo sposobnost da iskusimo sve emocije s razlogom.

Bes može da nas motiviše da korigujemo nepravdu ako još uvek postoji prilika da se nešto ispravi.

Tuga može da nas navede na introspekciju i pronalaženje novih značenja iz situacija koje su se fundamentalno promenile.

Zavist može da nas motiviše da stremimo stvarima koje želimo da postignemo.

U pravoj meri i to je ključan izraz - sve emocije su korisne.

Jedan od načina za ilustrovanje ovog argumenta je da pomislite na fizički bol, koji je onoliko negativno emocionalno stanje koliko je to uopšte moguće.

Mnogi od nas žude da iz života izbace bilo kakvu vrstu fizičkog bola.

Ali neki ljudi su rođeni bez sposobnosti doživljavanja bola, zbog genetske anomalije, a ta deca na kraju umiru mlađa od ljudi koji mogu da dožive bol.

Ako im ruka završi u vatri, ne postoji signal da im kaže da izvuku tu ruku.

Isto načelo važi i za sve naše negativne emocije.

Za ljude je često oslobađajuće kad shvate da ne moraju da teže tome da žive životom bez ikakvih negativnosti.

Ono čemu treba da težite da postignete je samo držanje ovih emotivnih iskustava pod kontrolom, a ja mislim da je to mnogo održiviji cilj.

Mislim da to zavisi od aspekata naših emocionalnih iskustava o kojima govorimo.

Često nemamo kontrolu nad mislima i osećanjima koja budu automatski pokrenuta dok živimo naše živote tokom dana, ali možemo da kontrolišemo našu interakciju sa tim mislima i osećanjima jednom kad su aktivirana, i tu se krije potencijal regulacije emocija.

Ali ako mislite da nešto ne možete da uradite, onda nećete ni uložiti napor da to isprobate.

Ako mislite da vas vežbanje neće održati u boljoj fizičkoj formi, na primer, zašto biste zaboga uložili napor u to vežbanje?

A ako ne mislite da možete da upotrebi različite strategije za upravljanje vašim emocijama, zašto biste ih ikada iskoristili?

Kako, dakle možemo da promenimo naše reakcije na teška osećanja?

Slušanje muzike je primer alatke koja je nedovoljno iskorišćena.

Ako upitate ljude zašto slušaju muziku, skoro 100 odsto učesnika reći će vam da vole kako se osećaju dok to rade.

Ali ako potom pogledate šta ljudi rade kad imaju problema sa vlastitim emocijama, kao što je poslednji put kad su bili besni, nervozni ili tužni - samo mali procenat njih kaže da koristi muziku.

To je samo jedna kategorija onoga što ja zovem „menjači", a to su alatke koje mogu da menjaju vaše emocije.

A jednom kad otkrijete kako one funkcionišu, možete postati mnogo veći strateg kad ih koristite u vašem životu.

Vi takođe opisujete kako promena okruženja može da popravi naše blagostanje. Mogli smo to da iskusimo na odmoru, ali kako ovaj princip da primenimo u svakodnevnom životu?

Kao što kažete, mnogi ljudi se oseća osveženo kad ode na neko potpuno drugačije mesto koje je lišeno asocijacija na posao.

Ali ne možemo uvek da odemo na taj odmor, a ja volim da podsećam ljude da često postoje mesta lokalno koja mogu da promene naše raspoloženje.

Govorimo često o vezivanju za druge ljude, a kad stvari ne idu kako treba, biti u prisustvu te osobe može biti izvor utehe i otpornosti.

Ali ispostavlja se i da se mi vezujemo za fizička mesta u našem okruženju.

U moja spadaju botanička bašta u blizini moje kuće, čajdžinica u kojoj sam napisao prvu knjigu i jedna od mojih kancelarija na kampusu.

Od trenutka kad se nađem u tom prostoru, imam samo pozitivne asocijacije koje mi pomažu da upravljam vlastitim emocijama.

Ne moramo da biramo između prihvatanja ili izbegavanja naših emocija; možemo biti fleksibilni i primenjivati oba

Mislim da su ta mesta veoma slična sigurnim kućama koje imate u špijunskim filmovima ili knjigama.

Mi imamo sve te sigurne kuće u našim životima i želimo da strateški odlazimo u njih kad go imamo problem.

To je jedan od načina da upravljamo sobom od spolja ka iznutra.

Vi takođe možete sami da uredite vlastito okruženje.

Znamo da biljke i slike zelenih prostora umeju da budu blagorodni.

Isto tako i fotografije naših najmilijih.

Uradili smo jedno istraživanje u kom izlažemo ljude slikama njihovih najmilijih dok se muče sa nekim problemom.

Otkrili smo da to povećava brzinu kojom se oni oporavljaju nakon tog iskustva.

Da li je cilj biti svesniji šta možemo da uradimo da bismo promenili kako se osećamo - umesto da to samo prepustimo slučaju?

Jedna od mojih nada za ovu knjigu je da možemo da navedemo ljude da budu mnogo svesniji uvrštavanja ovih alatki u njihove živote.

Iznenadio sam se kad sam otkrio da distrakcija i izbegavanje mogu biti produktivan način za izlaženje na kraj sa emocijama. Kako to?

Izbegavanje, aktivan trud da se ne razmišlja o nečemu tako što ćete zaokupiti svu pažnju nečim drugim ili se upustiti u neku drugu aktivnost, generalno se odbacuje kao nezdrava alatka.

A nema nikakve sumnje da je hronično izbegavanje stvari povezano sa negativnim ishodima, to nije pristup koji bih savetovao bilo kome da usvoji.

Ali ne moramo da biramo između prihvatanja ili izbegavanja naših emocija, možemo biti fleksibilni i primenjivati oba.

Postoji istraživanje koje pokazuje da ljudi koji su efikasni i u prihvatanju i u izbegavanju emocija, u ispoljavanju i potiskivanju, često prolaze dobro na duže staze.

Kako bi to moglo da izgleda u našim životima?

Recimo da vas je nešto „trigerovalo".

Postanete emotivni u vezi sa svađom koju ste imali sa nekim.

Jedan pristup mogao bi da bude da se pozabavite time na licu mesta i u tom trenutku, ali ima smisla i napraviti pauzu od razmišljanja o tom problemu ili suočavanja sa njim.

Kažem to kao čovek koji, generalno gledano, više voli da se suoči sa stvarima u datom trenutku, samo da bi stigao do srži problema i pošao dalje.

Ali ponekad sam imao koristi od prepuštanja nečemu potpuno nepovezanom na jedan dan a onda naknadnog vraćanja problemu.

Mogao bih da mu se vratim i shvatim da to uopšte i nije neki problem, ili da shvatim da je intenzitet problema zapravo umanjen i da mogu da mu pristupim iz jedne šire perspektive.

Kako da se izborimo sa tim „ubicom sreće" zvanim upoređivanje sa drugima?

Često čujemo kako ne smemo da se upoređujemo sa drugim ljudima.

Srećno s tim!

Mi smo društvena bića, deo načina na koji pronalazimo smisao za sebe i naše vlastito mesto u ovom svetu je da se upoređujemo sa drugima.

Istina je da se često upuštamo u onu vrstu upoređivanja posle kog se osećamo loše u vezi sa samima sobom, ali možete to da preoblikujete tako da ta upoređivanja rade u vašu korist umesto protiv vas.

Ako otkrijem da neko imao bolji učinak u nečemu od mene, mogu da kažem sebi, dobro, on je to uspeo, zašto onda ne bih i ja?

I to onda maltene postaje cilj za nešto čemu mogu da stremim.

Imate li omiljenu strategiju kojoj biste se obično okrenuli u teškim trenucima?

Kad se mučim, moja prva linija odbrane je da koristim distancirani razgovor sa samim sobom.

Koristiću vlastito ime i ličnu zamenicu u drugom licu ti da tiho sprovedem sebe kroz problem, kao da savetujem nekog prijatelja.

A onda ću se upustiti u mentalno putovanje kroz vreme.

Pitaću sebe: 'Kako ću se osećati u vezi s ovim za jedan dan, 10 dana, 10 meseci od danas?'

A i isto tako ću se vratiti kroz vreme.

'Kako ovo izgleda u poređenju sa drugim teškim trenucima kroz koje sam već prošao?'

Često me te alatke odvedu do emotivno prihvatljivog stanja, ali ako nisu dovoljne, onda ću se obratiti mojim emocionalnim savetnicima, ljudima u mojoj mreži podrške koji su prilično vešti u saosećanju sa mnom, baš kao i savetovanju.

I prošetaću u nekom zelenom prostoru ili posetiti jednu od mojih emocionalnih oaza.

*Knjiga Itana Krosa Zaokret: Upravljanje vašim emocijama da one ne bi upravljale vama objavljena je u Velikoj Britaniji u izdanju Vermiliona, a u SAD u izdanju Krauna.

** Dejvid Robson je nagrađivani naučni novinar i pisac. Njegova najnovija knjiga, Zakoni povezivanja: 13 društvenih strategija koje će preobratiti vaš život , objavljena je u Velikoj Britaniji u izdanju Kenongejta, a u SAD i Kanadi u izdanju Pegazus Buksa u junu 2024.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Četiri tipa emocionalnog vezivanja: Šta na njih utiče
• Iznenađujuće pozitivne strane neraspoloženja
• Kako je Siniša filmovima pobedio beznađe i pronašao novi životni put
• Tri načina da budete racionalniji ove godine
• Ikigai: Zbog toga Japanci ustaju svakog jutra i raduju se životu
• Kakav je uticaj čitanja na mentalno zdravlje