Pauziranje godine: Odluka za razmišljanje ili rizik za budućnost?

Sve češće pitanje među mladima

U poslednjih nekoliko godina, tema pauziranja godine nakon srednje škole sve češće se pojavljuje u razgovorima mladih u Srbiji.

Dok je nekada bio uobičajen put da se odmah nastavi sa fakultetom ili zaposlenjem, danas sve veći broj mladih razmatra mogućnost da napravi pauzu kako bi razmislili o svojim sledećim koracima.

Razlozi su različiti — od želje za putovanjem i sticanjem novih iskustava do potrebe za predahom i preispitivanjem životnih planova.

Uprkos tome što ova odluka nije još uvek široko prihvaćena i često nailazi na nerazumevanje, jasno je da pauza postaje realna opcija za mnoge.

Šta kažu brojke?

U Srbiji ne postoje zvanične brojke koje pokazuju koliko mladih svesno uzima „gap year“ (godinu pauze).

Ipak, podaci koji se tiču obrazovanja i zaposlenosti nude jasnu sliku.

Prema podacima Svetske banke, 12,4% mladih u Srbiji uzrasta od 15 do 24 godine u 2023. nije bilo ni zaposleno, ni u obrazovanju, niti su pohađali obuke.

Kod nešto starijih, u grupi od 20 do 29 godina, taj procenat se povećava na oko 19%, prema istraživanju instituta Bruegel.

Ovi podaci ne ukazuju nužno na organizovane ili planske godine pauze, ali jasno pokazuju da značajan broj mladih ostaje van sistema.

Dok deo njih to vreme koristi za sticanje iskustva i samoproučavanje, mnogi se suočavaju sa nesigurnošću, pasivnošću i nedostatkom perspektive.

U tom smislu, pauziranje godine može biti i izbor, ali i posledica nedostupnosti prilika.

Na liniji između izbora i pritiska

Kada postoji podrška i jasno definisan cilj, godina pauze može predstavljati važnu fazu ličnog rasta.

Mladi koji odluče da volontiraju, pohađaju kurseve, rade ili jednostavno predahnu, često iz tog perioda izađu sa više samopouzdanja i fokusiraniji na ono što žele.

Takvo iskustvo može pomoći da se naprave informisanije i zrelije odluke u vezi sa obrazovanjem i karijerom.

S druge strane, ako je pauza neplanirana i bez sadržaja, lako može prerasti u gubljenje vremena.

Pritisak da se „ne kasni“, da se ne odskače od generacije, dodatno pojačava osećaj neuspeha.

U društvu koje često vrednuje brzinu umesto procesa, oni koji pauziraju godinu se neretko suočavaju sa stigmom, umesto sa razumevanjem.

Šta nedostaje mladima u Srbiji?

Prema istraživanju UNICEF-a, veliki broj mladih u Srbiji oseća da im nedostaje podrška prilikom prelaska iz obrazovanja na tržište rada.

Mnogi navode da nisu dovoljno informisani o alternativama – kao što su neformalno obrazovanje, kursevi, prakse i programi koji bi im pomogli da izgrade svoje kompetencije tokom potencijalne pauze.

Problem je i što škole i institucije retko govore o ovoj opciji kao legitimnom izboru.

Mladi često nemaju dovoljno informacija da bi kvalitetno isplanirali takvu godinu, niti znaju gde da potraže podršku.

Bez institucionalnog okvira i jasno postavljenih mogućnosti, pauziranje godine ostaje prepušteno ličnoj inicijativi – što ga čini privilegijom za retke, umesto dostupnim prostorom za sve.

Pauza ne znači neuspeh — ako je rezultat promišljene odluke

U trenutku kada se očekuje da mladi brzo odluče šta žele da rade narednih pet ili deset godina, mogućnost da zastanu i promisle može biti neprocenjiva.

Pauza između školskih stepenika ne mora da znači zaostajanje – ona može biti period sazrevanja, istraživanja, pa i resetovanja.

Ukoliko postoji podrška okoline, pristup kvalitetnim programima i dovoljno prostora da mladi samostalno prepoznaju šta im je potrebno, pauziranje godine može postati vredna praksa, a ne razlog za brigu.

Ali bez tog plana, sistemske podrške i informisanosti – ostaje u zoni rizika.

U kontekstu savremenih obrazovnih i društvenih pritisaka, odluka o pauziranju godine nakon srednje škole postaje sve prisutnija među mladima.

Ključno je da takva odluka bude donesena na osnovu relevantnih informacija i ličnih ciljeva, jer ne postoji univerzalan tempo ka profesionalnom i ličnom razvoju.