Srbija vratila 12 tona zlata iz inostranstva, NBS rezerve uvećavala na sugestiju Vučića

Guvernerka je navela da će od narednog redovnog izveštaja o kretanju deviznih rezervi početi javnost da obaveštava i o stanju i vrednosti dragocenog metala kojim raspolaže.
 
Ona je gostujući na TV Informer navela da je Srbija od 2012. godine zaključno sa ovim mesecom iz domaće proizvodnje RTB Bora za dinare kupila 19 tona zlata, da je od 2000. do 2012. godine iz istog domaćeg izvora nabavila svega 4,1 tone, a da su kupovine u inostranstvu u pretpandemijskim godinama obavljene na sugesiju predsednika Aleksandra Vučića.
 
"Jorgovanka, kako stoje stvari, a što ne biste kupili i malo zlata u inostranstvu (pitao je Vučić)? Ja jesam guverner, ali odluka o takvoj vrsti ulaganja nije moja, koliko god ja imala (taj) položaj u Ustavu. Takve odluke se donose u saradnji i uz podršku predsednika države i u dogovoru sa Vladom Srbije", kazala je Tabaković.
 
Tabaković je navela da je NBS priredila još jedno "prijatno iznenađenje" predsedniku kada su 2024. godine kupili još pet tona zlata u Švajcarskoj i koje se trenutno ne nalaze u Srbiji, kao i da je proces repatrijacije zlata takođe bio rezultat Vučićeve reakcije.
"(On je) 2021. godine postavio kratko pitanje 'Jorgovanka, gde nam je ono zlato?' Nije trebao dalje da mi kaže, samo je rekao vidi šta se dešava u svetu. Čim sam se vratila sa sastanka ja sam sa saradnicima organizovala vraćanje tih 12 tona zlata... Meni ne treba reći drugačije, to je jedno pitanje koje je meni bilo dovoljno da to uradim", dodala je guvernerka.
 
Tabaković je rekla i da su prve kupovine plemenitog metala na ino-tržištu obavljene kada je cena zlata bila 1.500 dolara po unci (oko 28 grama), da je sada cena na berzama oko 3.350 dolara po unci, te da prvobitna investicija od 993 miliona evra sada vredi 1,8 milijardi.

Takođe je navela da je agencija za investicione rejtinge Fič, kada je zadržao rejting BB+ sa pozitivnim izgledima za Srbiju, kao drugu stavku svoje ocene naveo upravo visoke devizne rezerve, koje sada premašuju 28 milijardi evra.
 
Ona je navela i da su rezerve sa 5,5 milijardi evra 2012. godine došle do tog iznosa od 28,3 milijardi "ne prodajom fabrika" nego interencijama na međunarodnom deviztnom tržištu, jer je Srbija kupovala devize "da dinar ne bi jačao previše".
 
"(Kurs dinara zavisi) od ponude i potražnje, da nismo kupovali toliko danas bi evro bio ispod 100 dinara", rekla je Tabaković, dodajući da su strane direktne investicije usporile zbog političkih dešavanja i blokada, da su na 41 odsto prošlogodišnjeg nivoa, odnosno da bruto iznose svega 1,6 milijardi evra.
 
Kazala je i da je za usporavanje odgovorno i globalno okruženje, spor tempo evropskog ekonomskog rasta, ali da za Srbiju veoma važan sektor proizvodnje auto-delova u prva dva kvartala raste, te da se nada da će stopa rasta bruto domaćeg proizvoda ove godine biti tri, a naredne četiri procenata.
 
Prema njenim rečima, dobri ekonomski rezultati su postignuti u atmosferi nasleđenog praznog budžeta, ali i aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), koji je pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast bio vredan 1,6 milijardi evra.
 
"Trenutak kada je trebalo početi da se vraća taj aranžman (počinjao je) 2012. godine. I samo je jedna rata bila isplaćena pre nego što smo mi preuzeli vođenje države. Srbija je isplatila ta sredstva MMF-u sa pratećim troškovima od 100 miliona evra, MMF je glavom bez obzira otišao posle tog aranžmana, a pokazatelji koji su ostvarni nijedan od pokazatelja rasta, inflacije, deficita svi su bili gori od trenutka kada je aranžman započet. Ta i takva Srbija koju su vodili oni koji se sad kriju iza leđa, slobodno mogu da kažem, piona ove revolucije, iza omladine, oni su potrošili za četiri godine 5,7 milijardi evra za odbranu kursa i evro je sa 80 dinara skočio na 118 (dinara za jedan evro). A mi sada gotovo deset godina držimo na jednakoj vrednosti i kupili smo blizu 12 milijardi, da dinar ne bi jačao previše", dodala je guvernerka.