Koje poslove će raditi radnici iz Gane: "Bilo bi dobro da uvozimo visoko stručnu radnu snagu"

Prema mišljenju stručnjaka, iz naše zemlje ljudi nezaustavljivo odlaze, zbog ekonomskih i političkih razloga, uslova rada i visine prosečne plate nedovoljne za pristojan život, pa ne iznenađuje plan države da do kraja godine izda 100.000 radnih dozvola za radnike iz Gane, ali i iz drugih nerazvijenih zemalja, piše Nova.rs. 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i Ankete o radnoj snazi, u prvom kvartalu 2025. godine, broj zaposlenih u Srbiji iznosio je 2.887.100, dok je nezaposlenih bilo 289.400, a broj stanovnika van radne snage iznosio je 2.438.100.

 
U našoj zemlji trenutno su najtraženiji radnici u oblasti građevine, transporta, ugostiteljstva, a plan je da do kraja godine u ovim branšama, ali i u zdravtsvu, IKT-u, pa čak i poljoprivredi, budu zaposleni radnici iz Gane i drugih nerazvijenih zemalja.

Radnici iz Gane, po svemu sudeći, stižu nam do kraja godine, a još je prerano govoriti o tačnom datumu dolaska radne snage iz Afrike, ali i o preciznom broju ljudi koji će se sezonski naseliti u Srbiji.

Naime, u narednih nekoliko meseci biće gotov Sporazum o mobilnosti radne snage, nakon čega će krenuti izdavanje viza, što znači krajem jeseni ili na zimu očekujemo ove radnike. Kako je najavljeno iz Ministarstva spoljnih poslova, biće izdato 100.000 radnih dozvola, a samo deo će dobiti ljudi iz Gane. Ostaje da vidimo koliko će se njih prijaviti da dođe da radi u Srbiju. Može ih biti do nekoliko desetina, ali i više hiljada ili čak desetina hiljada – zavisi od interesovanja i ponude.

"Potrebno je uraditi ozbiljnu analizu tržišne radne snage. Koje su to struke koje se najviše traže, pa da se građani, mladi ljudi usmeravaju na to što tržište traži. Kod nas je najveći problem odliv radne snage iz zemlje, zbog ekonomskih, ali i političkih, pravnih razloga, kao i ambijenta života. Imamo odliv upravo one radne snage koju tržište traži, pa ne treba da čudi što nam dolaze radnici iz okruženja i iz nerazvijenih zemalja. Izdavanje radnih dozvola, viza, za radnike iz Gane i drugih država je tržišni mehanizam, koji se koristi dok naši građani ne budu prekvalifikovani za poslove koje tržište potražuje ili onima koji su već kvalifikovani, ne budu obezbeđeni uslovi koje zahtevaju i visina plate", objašnjava ekonomista Saša Đogović.

Nezaposlenost je posledica ambijenta u kome živimo

Potrebno je da država obezbedi našim ljudima da nađu posao u građevini, ugostiteljstvu, transportu, gde su radnici najtraženiji, a gde će do kraja godine biti zapošljavana "uvozna radna snaga", ističe on.

"Na državi je sada da proaktivnom politikom usmerava prekvalifikacije i da tako dođemo do radne snage koja je tržištu najpotrebnija. U međuvremenu nije sporno da se uveze radna snaga, jer to rade i druge zemlje, ne samo mi. Međutim, bilo bi dobro da uvozimo visoko stručnu radnu snagu, ljude koji bi mogli da doprinesu našoj ekonomiji", kaže Đogović.

To što nam se sad dešava je, naglašava on, posledica nedostatka radnika u pojedinim zanimanjima, zbog ukupnog društvenog ambijenta u kome živimo, a koji je destimulativan za radno sposobne građane.

"U Srbiji postoje privilegovani igrači na tržištu, pojedinci koji dobijaju poslove pre drugih, u zavisnosti od toga ko je kojoj partiji naklonjen. Takođe, postoje problemi i s nameštanjem tendera i sve je to vrlo nestimulišuće za ljudi koji žele da rade. Ljudi ne žele da rade za ponuđene niske plate i u lošim uslovima, kao ni da biraju stranku, već da se zapošljavaju u skladu sa svojim kvalitetima i znanjem. Da bismo to promenili moramo da menjamo ukupne vrednosti u zemlji, a do tada da se služimo uvoznom radnom snagom. Imamo i resurse dijaspore koja ima siguran kapital. Ti ljudi, međutim, ne žele ovamo da se vraćaju zbog institucija koje su u papirnom čvoru i organizovanog kriminala koji je upleten u sve pore društva", naglašava Đogović.

Zbog 100.000 radnih dozvola za ljude iz Gane i nerazvijenih zemalja, postoji bojazan da će deo tih radnika Srbiju koristiti kao tranzit, tačnije iz naše države nastavljati dalje u Zapadnu Evropu, što može ugroziti odnose s Evropskom unijom.

"Mislim da naš bezvizni režim nije ovim ugrožen jer će ti ljudi imati svoje pasoše, koji nisu srpski, a neće imati naše državljanstvo. Kao takvi, oni su u viznom režimu prema EU i ne mogu lako da pređu granice. Takođe, kontrole crnih kanala prelaska su sad dosta pooštrene, tako da je isključena mogućnost da ilegalno odlaze u Zapadnu Evropu. To je sad izrazito teško, a opet uvoz radne snage iz nerazvijenih zemalja imaju mnoge evropske države, nismo mi to izmislili", objašnjava sagovornik.