Neredi koji su ,,ubili" disko muziku

Netfliksov film Zaštitnik drugih prilika (The Saint od Second Chances) govori o vremenu kada su vlasnici čikaškog bejzbol tima Vajt soks i njihov trik ,,uništenja disko muzike" praktično ukinuli čitav jedan muzički žanr.

Ljubitelji disko muzike, baš kao i zaljubljenici u bejzbol, pamtiće noć 12. jula 1979. na pogrešan način.

Te noći je Stiv Dal, di-džej iz Čikaga, digao u vazduh kontejner prepun gramofonskih ploča sa disko muzikom.

Bilo je to između dva meča koje su Vajt soks igrali na stadionu Komiski park, a sam čin je izazvao nerede.

Nekoliko godina kasnije, Dal je tvrdio da je disko muzika „po svemu sudeći već bila na samrti", ali je priznao da je njegov trik „ubrzao njenu propast".

Najl Rodžers iz disko grupe Šik je biografu Derilu Izliju rekao da je njima to izgledalo „kao nacističko spaljivanje knjiga".

• Rafaela Kara - pet hitova italijanske kraljice disko pop muzike
• CBGB: Oronuli njujorški klub iz 1970-ih koji je izrodio novu eru roka
• Umro nekadašnji vlasnik kultnog njujorškog kluba „Studio 54"

Takozvana Noć koja je uništila disko je u svakoj istoriji disko muzike, ali Zaštitnik drugih prilika, najnoviji Netfliksov dokumentarni film o Bilu Viku, ekstravagantnom vlasniku Vajt soksa i njegovom sinu Majku, ovu temu tretira kao priču o bejzbolu.

Ovaj događaj je tada bio okarakterisan kao sramotna noć za profesionalnu bejzbol ligu, a ne kao simbolična smrt disko muzike.

Dnevni list Čikago tribjun prokleo ju je, nazivajući je „skandaloznim primerom neodgovornog marketinga koji je osramotio bejzbol sport" u udarnoj kolumni pod nazivom Vik je ovo tražio.

Tog leta 1979. godine Vajt soks su privlačili u proseku samo 15.000 posetilaca, iako je na njihovom stadinonu moglo da se smesti tri puta više navijača.

Bilu Viku je bio potreban neki trik ne bi li poboljšao prodaju karata, pa se Majk, direktor marketinga tima, obratio Stivu Dalu.

Dal je 1978. dobio otkaz na radio stanici WDAI kada je, poput mnogih njegovih kolega, umesto rok muzike počeo da pušta disko.

On je potom pokrenuo novi šou na konkurentskoj radio stanici WLUP kao anti-disko ratnik koji je sopstvene pobornike, Lude usne koho lososa, pozivao da opkole i okupiraju klubove koji su puštali disko muziku uz usklik „Disko je sranje!".

Stadion Komiski park je bio mesto na kojem su se ranije održavali ,,Pozdravi disku", a plesalo se na samom terenu.

„Trebalo bi da uspostavimo noć za ljude koji mrze disko", razmišljao je Majk.

Smislio je da ponudi 98 centi popusta na kartu svakom ko donese Dalu i njegovom pomoćniku Geriju Mejeru jednu disko ploču.

Njih dvojica su ih potom ceremonijalno uništavali između dva zakazana meča protiv Detroit Tajgersa.

Stadion je bio popunjen te noći, a još nekoliko hilada ljudi je pokušavalo da uđe na već ispunjene tribine.

Kontejner sa pločama se prelivao, pa su one, koje više nisu mogle da stanu u njega, korišćene kao svojevrsni vazdušni projektili.

Tokom prvog meča, konstantno se skandiralo Disko je sranje!.

Posle utakmice, Dal i Mejer su njihovim starim džipom u vojnim, maskirnim bojama, kružili oko stadiona.

Dal se kasnije hvalio da su „ovo i zvanično najveće anti-disko demonstracije na svetu".

Dal je detonirao kontejner sa pločama i komadići vinila su poleteli u vazduh i do 60 metara u visinu.

Više od 5.000 navijača je taj trenutak shvatilo kao poziv da siđu na teren i počeli su da čupaju busenje trave, prave lomače i kradu bejzbol baze, sve dok ih nije rasterala policija zadužena za razbijanje masovnih demonstacija.

Posle ovog događaja, na stadionu više nije mogao da se organizuje drugi meč, pa su Vajt soks morali da predaju tu utakmicu.

Ceo haos je prenosila televizija, tako da je postao skandal međunarodnih razmera.

Viksovi su bili osramoćeni.

Bil je naredne godine prodao klub.

„Ovaj događaj je bio toliko traumatičan, da je na kraju Bilu i slomilo srce", kaže autor Nil Karlen u dokumentarcu.

Majk je postao nepoželjan u bejzbol svetu.

Džimi Pirsal, radijski komentator za Sokse, Noć koja je uništila disko nazvao je ,,najgorom marketinškom promocijom u istoriji sveta".

• Dona Samer: Istinska rok heroina
• Zašto je album 'Entertainment!' sastava Gang of Four najžešći debitantski album svih vremena
• Kraj za Daft Pank posle 28 godina

Poslednji trzaji diska

Iz muzičke perspektive, Dejv Marš iz magazina Rolingstoun je ovaj debakl video kao užasan izraz reakcionarnog talasa koji je zahvatio Ameriku 1979. godine.

Te iste godine je sveštenik Džeri Falvel osnovao konzervativnu evangelističku lobističku grupu pod nazivom Moralna većina.

„Beli muškarci od 18 do 34 godine, videli su disko kao proizvod homoseksualizma, Afro-amerikanaca i Latinoamerikanaca.

„Upravo su se oni odazvali pozivu da se takve pretnje po sigurnost iskorene", napisao je Marš.

Dal je odbacivao tu vrstu netrpeljivosti.

„Ceo događaj je predstavljao samo jedan trenutak u vremenu. Ništa rasistički, ništa anti-gej.

„Samo klinci protivnici jednog muzičkog žanra", insistirao je u njegovim memoarima iz 2016. godine pod nazivom Uništenje disko muzike: Noć kada je umro disko.

Pa ipak, on je u ono vreme ismevao disko rečima da je ženstven, dok je rok muziku opisivao kao „pretnju za ljudsku vrstu".

„Očigledno, neki ljudi ne vole disko muziku jer je vole crnci i gejevi", rekao je jedan medisjki konsultant koji je za radio stanice opisivao mlade ljude 1979. godine.

Primećeno je i da posetioci stadiona te noći nisu doneli samo gramofonske ploče sa disko muzikom, već i fank i ritam i bluz albume, a ne patetične hitove tog vremena kao što je, recimo, bio hit You Light Up My Life, pevačice Debi Bun.

Smatrali su da meta nije bio mejnstrim pop, već upravo crna muzika.

Disko nije propao preko noći.

Te nedelje su na Bilbordovoj Top 100 listi prva tri mesta zauzimale disko numere, predvođene pesmom Bad Girls Done Samer.

Pesma je na prvom mestu ostala još pet nedelja, da bi je na toj poziciji zamenio sastav Šik sa numerom Good Times.

Ali to je bio i kraj apsolutne dominacije posle pune dve godine tokom kojih su disko pesme bile na tri od prva četiri mesta na listi.

Širom cele zemlje radio stanice koje su samo par godina pre toga rok muziku zamenile diskom, ponovo su užurbano menjale smer, a hiljade diskoteka je i konačno bilo zatvoreno.

Na duge staze, disko je ipak pobedio.

„Disko je bio preveliki i prezabavan da bi tek tako nestao!

„Jednog dana će se sigurno vratiti", izgovara jedan od likova u filmu Kraj disko ere (The Last Days of Disco) Vita Stilmana iz 1998. godine.

Reč je o strasnoj odbrani scene koja nije bila shvaćena.

Iste godine, jedan sempl iz pesme Čaka Kan ukrasio je ogroman hit grupe Stardast pod nazivom Music Sounds Better With You koji je pokrenuo novo ludilo za disko-haus pločama, što su potom prihvatile i Madona i Kajli Minog.

Muzički kritičari su počeli da slave andergraund korene i Afro-amerikance, Latino i gej di-džejeve.

Najl Rodžers se potom pojavio u pesmi Get Lucky grupe Daft Pank 2013. godine i rehabilitacija je time bila upotpunjena.

Nekoliko godina kasnije, 2019, Vajt soks su pozvali Stiva Dala na Komiski Park na proslavu 40 godina od Noći koja je uništila disko, ali je taj čin bio žestoko kritikovan.

„Nikada ne bih uradio tako nešto uradio (1979-te) da sam znao da će to nekoga da povredi", rekao je Majk Vik u dokumentarnom filmu.

• Madona ide na svetsku turneju: Kraljica popa slavi 40 godina od debitantskog singla
• Kajli Minog o „zlobnim” kritikama i pismima podrške borbi protiv raka

Predodređen na propast

Ovakav revizionizam je imao dobre namere, ali je u isto vreme postojao rizik pojednostavljivanja same prirode disko kulture.

Disko se pojavio u Njujorku početkom 1970-ih kada su di-džejevi poput Dejvida Mankuza i Nikija Sijana revolucionalizovali plesne dvorane genijalnim mešavinama dugačkih soul i fank ploče, bogatih perkusijama.

Magazin Rolingstoun je bio prvi koji se pozabavio ovom scenom 1973. godine.

Bilbord je u novembru 1974. godine lansirao Američku disko listu.

U roku od samo nekoliko meseci Bilbord je objavio da disko „ekspresno postaje univerzalna pop muzika".

Kada se nešto tako desi i neka kultura tako brzo postane toliko masovna, uvek inspiriše i opoziciju.

„Svi je mreze", napisao je kritičar i budući osnivač muzičkih nagrada Merkjuri Sajmon Frit 1978. godine.

„Hipici je mrze, progresivci je mrze, pankeri je mrze, NME je mrzi…Disko je sam po sebi zvuk potrošnje".

Nisu nezadovoljni bili samo belci: Džesi Džekson, aktivista za ljudska prava, optužio je disko kulturu za gušenje društvene svesti koju je donela soul muzika 1970-ih, dok je Džordž Klinton iz sastava Fankadelik smatrao da u njoj nema dovoljno fanka.

Čak su i pojedini hipsteri, veliki pobornici disko kulture, 1979. smatrali da je žanr postao mejnstrim i da definitivno više nije bio kul.

Dok su oportunisti preuzeli pobedničku formulu, nije svako povlačenje iz klopke bilo tako promišljeno i skladno kao što je bilo u slučaju grupe Šik.

„Disko je nova crna ovca u porodici, pa stoga svi moraju to da isprate", izjavio je Najl Rodžers je za magazin Rolingstoun, predvidevšipovratnu reakciju.

Dva dana pre Noći koja je uništila disko, Njujork Tajms je objavio kolumnu pod nazivom Diskofobija u kojoj je Robert Ver disko kulturu izjednačio sa nacionalnom propašću.

„Dekada disko muzike je bila sjajna i šljašteća, ali bez ikakve suštine, sadržaja, dubine, prepuna površne seksualnosti.

„Posle velikih iščekivanja, strasti i razočaranja 1960-im, sada imamo pasivnu pomirljivost i eksploziju neukusa disko muzike u 1970-im", napisao je tada.

Čak ni u svetu bez parole ,,Disko je sranje", pop muzika je bila spremna za promene.

Kritičar Kelefa Saneh u knjizi Major labels tvrdi da je pad disko muzike stvorio prostor za nove oblike koji će vladati top listama, kao što je bio slučaj sa albumima Thriller Majkla Džeksona ili Like a Virgin Madone (koji je producirao upravo Najl Rodžers), da ne pominjemo uspon hip hopa i pojavljivanje haus muzike.

(Zanimljiv je obrt da je prva haus ploča ikada, On and On Džese Saundersa koju je napisao i Vins Lorens, bila puštana kao uvod u utakmicu na stadionu Komiski park 13. jula 1979. godine).

Plesna muzika je bila daleko od propasti, umesto toga postala je daleko inovativnija i raznolikija.

Moderna klupska kultura u mnogome duguje usponu disko muzike, ali i njegovom padu.

Nakon svega, ne bi trebalo negirati sav onaj rasizam, mizoginiju i homofobiju koja je eksplodirala one noći na stadionu Komiski park.

Dal i njegova armija ljubitelja su zasigurno želeli da ubiju disko, ali ne bi im trebalo davati priznanje da su to i uradili.

Kao sveprisutni potrošački fenomen, disko je bio predodređen da propadne.

Kao muzička forma i divan način da se provede subotnja noć, on i dalje živi.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]