Srebrenica: Sudbine porodica sahranjenih na 30. godišnjicu zločina

Kada su pre tačno tri decenije, jedinice Vojske Republike Srpske ušle u Srebrenicu, 67-godišnja Fata Bektić je pokušala da potraži utočište u bazi mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u Potočarima.

Sa njom su bili suprug i tri ćerke, među kojima je danas 58-godišnja Behija Rotić.

„Kad je Srebrenica pala, mi smo krenuli", seća se ona.

Na desetak kilometara dugom putu, njena majka je izgubila život.

Njeni posmrtni ostaci, pronađeni tek u junu 2021. godine, sahranjeni su 11. jula u Memorijalnom centru u Potočarima, tokom obeležavanja tri decenije masakra više od 8.000 Bošnjaka u Srebrenici.

„Osećam se i teško i dobro... Drago mi je da znam gde su joj kosti, ako nekad budem mogla i ako budem živa, da znam gde da odem", govori Behija Rotić za BBC.

„Sada barem znamo gde su, da nisu negde po šumi razbacani", dodaje njen suprug Ramzo.

Fata je jedina žena sahranjena u ovogodišnjoj kolektivnoj dženazi u prisustvu brojnih domaćih i međunarodnih zvaničnika i hiljada okupljenih.

Pored nje, sahranjeni su ostaci još šest muškaraca, od kojih su dvojica u trenutku smrti imala po 19 godina.

Do sada je u više desetina masovnih grobnica pronađeno više od 7,000 posmrtnih ostataka žrtava zločina koji je presudama međunarodnih sudova označen kao genocid.

Neke od porodica žrtava sahranjuju jednu ili dve kosti, saopšteno je iz Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine (BiH) čiji istraživači i danas tragaju za telima još oko hiljadu ljudi.

„Nešto malo kostiju mog brata Amira je pronađeno, pet u jednoj masovnoj grobnici", kaže 58-godišnji Mensur Mujčić za BBC.

„Čekao sam da još nešto bude prikupljeno, ali sam posle ipak odlučio da to što je pronađeno ukopam… Da mu barem na neki način obeležim grob”.

U Memorijalnom centru u Potočarima do sada je sahranjeno 6.765 žrtava, među kojima je i 27 žena, podaci su Instituta za nestale osobe BiH.

Tokom komemoracije video porukom su se obratili turski i italijanski predsednik Redžep Tajip Erdogan i Serđo Matarela, a hrvatski premijer Andrej Plenković i Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta, održali su govore, između ostalih.

„Nema mesta u Evropi - ni bilo gde drugo - za negiranje genocida, revizionizam ili veličanje odgovornih", napisao je Košta na Iksu, pozivajući na pomirenje.

https://twitter.com/eucopresident/status/1943590230721769807

U govorima na komemoraciji mnogi zvaničnici su pozvali da se zločin nikada ne ponovi, ali i ukazali na odgovornost Evrope i sveta što nisu sprečili genocid u Srebrenici.

Pogledajte video: Dom za majke Srebrenice - „Lakše je kad deliš tugu”

„Što je ovaj dan bio bliži, sve mi je nešto bilo teže…

„Pokušao sam da ostanem normalan, ali osećam neku odvratnu unutrašnju težinu, stezanje”, kaže Mensur Mujčić, Amirov brat.

„Razmišljam o svemu - ocu koji je 2003. sahranjen u Potočarima, sada je došlo vreme i za brata."

Behija Rotić nije bila na dženazi. Operisala je kuk i ne može da se kreće.

Umesto nje, u Potočarima su bili članovi rodbine.

„Potreslo me ovo sve… Nema više nikoga, ni babe, ni matere, ni sestara, ni braće, nikoga".

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu osudio je 20 ljudi iz političkog i vojnog vrha Republike Srpske, jednog od dva posleratna entiteta BiH, za ratne zločine počinjene u Srebrenici.

Politički lider Srba iz Bosne Radovan Karadžić, general Vojske Republike Srpske Ratko Mladić i još trojica optuženih osuđeni su za genocid na doživotne kazne zatvora.

Do sada su u Hagu i pred domaćim sudovima u Srbiji i Bosni osudili za zločine u Srebrenici više od 50 ljudi na ukupno više od 700 godina zatvora.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija 23. maja 2024. usvojila je rezoluciju kojom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Rezolucijom se osuđuje negiranje genocida, kao i veličanje ratnih zločinaca.

Zvanični Beograd i vlasti Republike Srpske i dalje negiraju da je u Srebrenici počinjen genocid, već govore da je reč o „strašnom zločinu".

„Ne možemo da promenimo prošlost, ali moramo da menjamo budućnost", napisao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Iksu.

Izjavio je saučešće porodicama žrtava „u ime građana Srbije" uz nadu da se strašan zločin nikad ne ponovi.

https://twitter.com/predsednikrs/status/1943561115574690097

U Federaciji BiH, jednom od dva entiteta zemlje, 11. jul je Dan žalosti, a niko od zvaničnika niti političara iz entiteta gde je Srebrenica - Republike Srpske nije prisustvovao komemoraciji.

• Svi Mladićevi ljudi: Operativci koji su sproveli genocid
• Dolina grobnica i danas krije mračne tajne masakra u Srebrenici
• Genocid u Srebrenici 30 godina kasnije: Ko je osuđen u Hagu, Srbiji, Bosni i Hrvatskoj

Mensuru Mujčiću su pre „četiri-pet godina” javili da su pronađeni posmrtni ostaci njegovog brata.

Nikome to nije rekao.

„Taj sam teret nekako komplet preuzeo, držao sve u sebi i ćutao sve do prošle godine”, priseća se.

Majci nije smeo da kaže da je pronađeno samo nekoliko kostiju.

Čekao je da bude pronađeno još posmrtnih ostataka, ali je majka preminula u februaru 2025. godine.

Tada je odlučio da pronađene ostatke brata sahrani u Memorijalnom centru u Potočarima.

O bratu često misli.

Bio je „visoko obrazovan”, radio kao inženjer u rudniku boksita i bio „mnogo bolja osoba od njega”, kaže.

„Trideset godina kalendarski jeste dugo vreme, ali meni je sve prošlo kao tren… Zapravo, vreme stoji, ne prolazi.

„Često sam posle tog događaja razmišljao zašto Alah nije ostavio mog brata i oca, koji su bili daleko bolji od mene... Zašto oni nisu ostali živi, a da sam ja otišao”, govori tiho.

Pogledajte video: Kako je nastao i šta predstavlja 'cvet Srebrenice'

Srebrenica, jul 1995.

Prvih godina rata, oko Srebrenice su se dugo vodile borbe.

Bila je jedna od tri bošnjačke enklave u istočnoj Bosni - uz Žepu i Goražde - okružene teritorijama pod kontrolom Vojske Republike Srpske.

Hiljade bošnjačkih izbeglica iz drugih delova BiH su spas potražile u Srebrenici, malom rudarskom gradu ušuškanom među brdima koju su Ujedinjene nacije (UN) 1993. proglasile zaštićenom zonom.

U Srebrenici i okolinu su razmeštene malobrojne jedinice mirovnih snaga UN, sa ciljem da zaštite oko 40.000 ljudi opkoljenih sa svih strana.

Grad je tokom ratnih godina bio bez vode i struje, a hrana je retko stizala.

U ranim jutarnjim satima 11. jula 1995. jedinice Vojske Republike Srpske ušle su u Srebrenicu.

Odvajali su muškarce i mladiće od starih, žena i dece koje su autobusima odvezli na teritoriju pod kontrolom Armije BiH.

U samo nekoliko dana ubijeno je više od 8.000 Bošnjaka.

U zločinima su učestvovali i pripadnici srpske paravojne jedinice Škorpioni.

Tela su sahranjivana u masovne grobnice koje su kasnije prekopavane, u pokušaju da se razmere zločina prikriju, a posmrtni ostaci kamionima odvoženi na različita mesta u okolini Srebrenice, utvrđeno je nizom sudskih presuda.

Mnoge takozvane sekundarne grobnice i dalje nisu pronađene, zbog čega se više od 1.000 ljudi i dalje vodi kao nestalo.

„U Tuzli se nalaze posmrtni ostaci devet žrtava koje su identifikovane putem DNK metode, ali još uvek nemamo saglasnost porodica za njihov ukop”, saopšteno je iz Instituta za nestale osobe BiH.

„Porodice se, uprkos protoku vremena, teško odlučuju na ukup zbog nekompletnosti skeleta pa stoga čekaju pronalazak i ostalih posmrtnih ostataka.”

Posmrtni ostaci još 45 žrtava su identifikovani putem DNK metode, ali porodice još nisu pristupile zvaničnoj identifikaciji.

Pogledajte video: Srebrenica - stradanja i sećanja, tri decenije kasnije

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Naučnica iz Srbije odlučna da imenuje i poslednju žrtvu masakra u Srebrenici
• 'Prešli su': Kako se stripom čuva sećanje na Srebrenicu
• Srebrenica posle rezolucije: „Isto nema ljudi kao i pre, isto nema posla“