Jesu li blokade nezakonite i ko to određuje: Tanka granica između slobode okupljanja i slobode kretanja

Zakon o javnim okupljanjima je pisan jasnim jezikom, ali i takav ostavlja prostor za različita tumačenja. On predviđa da javna okupljanja nisu dozvoljena kada postoji ugrožavanje bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti države. A ako je neki od ovih uslova ispunjen, po zakonu su policijski službenici ovlašćeni da spreče ili prekinu okupljanje, piše Insajder.

Ipak, ono što ostaje otvoreno je - da li blokade saobraćajnica ispunjavaju zakonske uslove za njihovo zabranjivanje?

Pravnik Milan Antonijević je pri stavu da ispunjavaju.  

“Ovo što se prethodnih dana dešava teško da se može uskladiti pod onim što zakon definiše kao dozvoljena okupljanja. Nakon ovoliko meseci blokada, rekao bih da je balans na strani policije koja sporovodi zakon. U tumačenju zakona mora da se primenjuje princip proporcionalnosti. U skladu sa tim, država je na početku protesta dozvoljavala blokade mostova, ali zakon ne dozvoljava blokade saobraćajnica u dužem vremenskom periodu“, kaže Antonijević.  

Ono što se takođe ističe kao argumet za tvrdnju da su blokade nezakonite je činjenica da se radi o neprijavljenim skupovima. Ipak, zakon ostavlja mogućnost i za organizovanje neprijavljenih skupova na otvorenom, ako se radi o spontanim mirnim okupljanjima kao reakcija na određeni događaj. Ipak, i kod ove odredbe se otvara pitanje tumačenja zakona. 

S jedne strane, može da se iznese argument da ne može da se govori o spontanom skupu u slučaju kada protesti u različitim formama traju duže od pola godine. Opet, neposredan povod za blokade je bilo hapšenje studenata nakon vidovdanskog protesta, pod sumnjom da su planirali dela protiv ustavnog poretka.  

Advokat Rodoljub Šabić ističe da blokade saobraćajnica evidentno nisu u skladu sa zakonom, ali da određeni međunarodni standardi i praksa Evropskog suda za ljudska prava dozvoljava i mirna okupljanja u kojima se krše pojedine zakonske odredbe.  

“Evropski sud za ljudska prava stoji na stanovištu da vlast ima pravo da interveniše, ali samo u onim slučajevima kada protesti traju predugo i ako ozbiljno ugrožavaju interese drugih. Međutim, i u tim okolnostima stav je da reakcija vlasti mora biti krajnje umerena i da se mora maksimalno uzdržavati od primene rigidnih mera“, kaže Šabić.  

Kada je u pitanju praksa Evropskog suda za ljudska prava, dva su slučaja koji se direktno odnose na zaštitu prava na slobodno okupljanje koje garantuje član 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima. 

U konvenciji se ističe da svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja, te da se za vršenje ovih prava ne smeju postavljati nikakva ograničenja osim ona koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom društvu.  

Praksa suda je o ovom pitanju je šarena. Tako je sud 2015. godine u slučaju Kudrevičijus i drugi protiv Litvanije presudio u korsti države. Slučaj se ticao protesta litvanskih poljoprivrednika iz 2003. godine koji su na nekoliko dana blokirali tri značajna autoputa u državi. I dok je ovo pitanje brzo rešeno pronalaskom kompromisa države i poljoprivrednika, problem je nastao zbog toga što su vođe protesta sankcionisane zbog blokada autoputeva. Sud u Strazburu je u konkretnom slučaju našao da je sankcija bila primerena kršenju zakona.  

Drugačiji epilog bio je u slučaju Orgu i drugi protiv Turske. Tada je sud presudio u korist građana koji su između decembra 2009. i februara 2010. godine protestovali u gradu Adana. Oni se sudu obratili zbog toga što su ih vlasti zbog višemesečnih protesta, tokom kojih je bilo i blokada saobraćaja, novčano kaznili. Ovakva praksa, zaključio je sud, je u suprotnosti sa Evropskom konvencijom.  

Bitan aspekt kada se ocenjuje opravdanost protesta je i reakcija policije prema građanima koji na taj način izražavaju nezadovoljstvo. 

Prema rečima Rodoljuba Šabića, ta reakcija je na momente bila krajnje neprimerena.  

“Juriš one četiri marice je drastičan primer ozbiljnog rizikovanja sa životima ljudi. To je nedopustivo. Imali smo i dramatičan slučaj ispred Pravnog fakulteta, ali i upotrebu hemiskih sredstava pod diskutabilnim okolnostima. Imali smo i masovna hapšenja, iako zakon podrazumeva i određenu istražnu proceduru pre nego što nekome stavite lisice“, kaže Šabić.  

Može li policija da ograniči slobodu kretanja?

Između svih tih primera, prethodna dana su se pojavila i dva primera koji sugerišu da je policija, u nameri da odgovori na novi vid protesta, i sama počela da ograničava slobodu kretanja protestanata. 

Na jednom snimku se vidi grupa od dvadesetak ljudi koje je policija okružila na Zelenom vencu i navodno im nije dozvolila da odu sa lica mesta dok ih sve nije legitimisala. Drugi primer, takođe dokumentovan snimcima, pokazuje okršaj građana Užica i policijskog kordona koji je pokušao da ih spreči da blokiraju magistralni put.  

Oba ova slučaja su predviđena Zakonom o policiji, pod uslovom da su ispunjeni zakonski uslovi. Tako ovaj zakon dozvoljava dva načina da pollicija ograniči slobodu kretanja. Prvi je član zakona, koji je u više navrata prošle nedelje citiran u saopštenjima Višeg tužilaštva u Beogradu, a koji dozvoljava ministru policije da donese naredbu policiji da radi obezbeđivanja javnog reda i mira privremeno ograniči ili zabrani kretanje na određenim područjima.  

Drugi član istog zakona dozvoljava policiji da privremeno, a najviše do osam sati, ograniči slobodu kretanja licima na određenom prostoru. Ipak, tu naredbu mora da donese direktor policije, ili načelnik uprave koga on ovlasti.  

Do objavljivanja ovog teksta ni ministar Ivica Dačić, a ni MUP nisu odgovorili na pitanja da li su ovakve naredbe donete.  

Rodoljub Šabić ističe da je suprotno postupanje policije na ova dva primera evidentno.

“Problem sa Ćacilendom nije samo to što blokira saobraćaj, već i zbog toga što je to klasičan kamp. U svetu se može naći pregršt primera gde građani iz različitih razloga privremeno blokiraju saobraćaj, ali je blokada formiranjem kampa bez presedana. Tu je počinjeno na stotine prekršaja, a policija ne samo da nije reagovala, već je i asistirala u uspostavljanju tog kampa“, navodi Šabić.  

I dok pitanja zakonitosti blokada i zakonitosti postupanja policije ostaju širom otvorena, politička situacija u zemlji ne uliva nikakvu nadu da će se situacija u skorije vreme normalizovati. Naprotiv, sa najavama novih formi blokada i odgovora vlasti da će svako kršanje zakona strogo sankcionisati, dalja eskalacija je najizglednija.