BBC News

Šta jesti tokom letnjih vrućina

voće

U danima kada vrućina oduzima energiju, a apetit opada, pravilna ishrana može biti naš saveznik.

Sama pomisao na prženu hranu, supu ili meso tokom toplih letnjih dana kod Vesne Vukićević izaziva nelagodu.

„Nemam apetit već danima, jedem samo voće i povrće i pijem limunadu.

„Ranije bih kuvala i pripremala obroke, a sada samo nemam energije za to", kaže ona za BBC na srpskom dok bira povrće na pijaci.

Letnje visoke temperature ne menjaju samo raspoloženje i ritam dana, već utiču i na apetit, probavu i potrebe tela.

Zbog toga je važno da tokom vrućina biramo hranu koja ne opterećuje naš organizam, već ga hladi, hidrira i osvežava, kaže nutricionistkinja Jagoda Jorga za BBC na srpskom.

U danima kada vrućina oduzima energiju, a apetit opada, pravilna ishrana može biti naš saveznik.

Trebalo bi da unosimo hranu koja sadrži veći procenat vode kao što su krastavac, zelena salata, paradajz, tikvice, lubenica i breskve, piše u izveštaju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut".

Manji i laganiji obroci

Nekadašnji jutarnji ritual pripremanja doručka, Vesna je zamenila čašom vode i kriškom lubenice.

„To je jedini način da se rashladim", kaže ona.

Način pripreme hrane treba da bude prilagođen ovom godišnjem dobu što znači da se prednost daje kuvanju, grilovanju, pečenju bilo da je reč o mesu, ribi ili povrću, piše „Batut".

„Treba izbegavati jako masnu hranu koja zahteva veoma dug proces varenje tokom kog se telesna temperatura podiže.

„Najbolje bi bilo da glavni obroci budu u kasnijim satima, posle šest popodne", kaže Jorga.

Ipak, važno je i da razmaci između jela ne budu veliki i da se ishrana ne svede na jedan ili dva obroka u kasnim popodnevnim ili večernjim časovima

Tokom dana bi trebalo da uzimamo mlečne proizvode poput niskokaloričnog jogurta, kiselog mleka sa žitaricama, jer ne zahtevaju dug proces varenja, objašnjava nutricionistkinja.

Dobro rešenje mogu biti i „lagane čorbe od povrća, salate, riba".

Ljudi koji imaju kardiovaskularne probleme i povišen krvni pritisak treba da paze na unos soli i da se pridržavaju svih saveta lekara, kaže Jorga.

Više voća i povrća

Iako sladoled i hladna gazirana pića deluju kao najbolji način da se rashladimo, njihovim unosom dolazi do trenutnog efekta, ali se posle toga pokreću procesi ponovnog zagrevanja organizma.

Osim toga, slatka gazirana pića sadrže dosta šećera i vremenom, uz njihov veći dnevni unos, može doći do gojaznosti, piše „Batut".

Voće i povrće bogato vodom, vlaknima i vitaminima pomaže organizmu da održi ravnotežu, hidrira se i regeneriše, bez osećaja težine posle obroka.

Da bismo se rashladili i da nam taj osećaj potraje, naša ishrana bi trebalo da bude bazirana na voću i povrću i dovoljnom unosu vode.

Dovoljno tečnosti

Bez stalnog uzimanja vode (koja čini između 60 i 70 odsto naše telesne težine) u opasnosti smo da dehidriramo.

„Dovoljan unos vode je najbitniji.

„Za žene je potrebno 2,5 litara, a za muškarce oko 3 litra, uzimati češće u toku dana", napominje Jorga.

Prvi pouzdan znak dehidracije je povećana žeđ.

Čak i blaga dehidracija može izazvati umor i iscrpljenost, ali i pregrevanje jer telo prestaje da se znoji kako bi sačuvalo vodu.

Mnogi od nas instinktivno posežu za čašom vode, ali to možda nije uvek najbolja opcija.

Mleko može, u nekim slučajevima, biti bolje, jer sadrži male količine soli i šećera koji se mogu izgubiti znojenjem.

Kokosova voda takođe sadrži elemente koji se gube prekomernim znojenjem.

Pored obične vode, preporuka je i da se unosi voda sa nekoliko kapi limuna ili biljni čaj, piše „Batut".

Alkohol i kafu bi trebalo izbegavati jer deluju kao diuretici i dodatno pojačavaju gubitak tečnosti.

Iako je malo verovatno da se dođe do ove tačke, pijenje prekomernih količina vode u kratkom vremenskom periodu može dovesti do simptoma trovanja vodom, gde telo ne može dovoljno brzo da nadoknadi hlorid izgubljen znojem.