Trampova dilema oko Irana i gde su sve američke baze na Bliskom istoku

Ne tako davno, pre samo nedelju dana, Donald Tramp je pozivao Iran da postigne sporazum o prestanku razvoja nuklearnog oružja, a sada amerlčki predsednik razmatra da se pridruži Izraelu u napadu na iranska nuklearna postrojenja.

Trampova dilema oko ulaska u rat na Bliskom istoku - mada neki izvori kažu da je već doneo takvu odluku - otkrila je podele među njegovim pristalicama i u njegovom okruženju.

„Možda hoće, možda neće", rekao je Tramp novinarima 18. juna, odgovarajući na pitanje da li će se SAD pridružiti Izraelu u gađanju nuklearnih objekata.

Tokom predizborne kampanje uoči novembarsklih predsedničkih izbora prošle godine, Tramp se često bunio protiv „glupih beskrajnih ratova" na Bliskom istoku, ali je ponavljao i da Iran „ne može imati nuklearno oružje".

U tome je potpuno saglasan sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.

Kako je Tramp promenio mišljenje u samo nedelju dana promenio mišjenje, hoće li Amerika ući u rat i kakve bi mogle da budu posledice?

Mogućnost da bi Tramp mogao da uvuče SAD u još jedan strani sukob, oštro je suprotstavila krila njegove stranke.

Među onima koji su izrazili sumnju u vezi sa iranskim nuklearnim planovima je i Trampova direktorka Nacionalne obaveštajne službe, Tulsi Gabard, koja je u martu svedočila pred Kongresom da, iako je obogaćeni uranijum u Iranu na rekordno visokom nivou, stručnjaci ne veruju da se radi na nuklearnom oružju.

Samo tri dana pre početka izraelskih napada na Iran, Gabard je 10. juna objavila video u kojem je upozorila da „politička elita i ratni huškači" „nemarno podstiču strah i napestosti" koje rizikuju da svet dovedu „na ivicu nuklearnog uništenja".

Gabardin video i prethodni komentari navodno su otvorili razdor i Trampa, koji je, kako je objavio američki portal Politiko, „pobesneo" zbog njenih reči.

„Ne zanima me šta je rekla", rekla je Tramp novinarima kada je pitana o njenim ranijim komentarima pred Kongresom.

„Mislim da su veoma blizu toga da imaju (Iranci) oružje."

Kasnije je optužila medije da su njene komentare izvukli iz konteksta, rekavši za CNN da misli isto kao Tramp.

Gabard nije bila jedina među republikancima koja je kritikovala potencijalno učešće Amerika u sukobu.

Konzervativni republikanski kongresmen Tomas Masi iz Kentakija 17. juna je stao je na stranu demokrata kako bi predstavio zakon koji bi sprečio Trampa da angažuje američke snage u „neovlašćenim neprijateljstvima" sa Iranom bez odobrenja Kongresa.

„Ovo nije naš rat. Čak i da jeste, Kongres mora da odlučuje o takvim pitanjima u skladu sa našim Ustavom", objavio je Masi na mreži Iks.

Nekoliko zagovornika Trampove doktrine „Amerika na prvom mestu" (Make America Great Again - MAGA) istaklo je da je on obećao da će SAD držati podalje od „večnih ratova", poput onih koji su doveli do smrti hiljada američkih vojnika u Avganistanu i Iraku.

• Koje su Trampove opcije za Iran
• Šta je moćna američka bomba koja bi mogla da uništi iranske nuklearne bunkere
• Udari Izraela i Irana: Koji su najgori mogući scenariji

Taker Karlson, poznati američki novinar, do skoro blizak Trampu, pozvao je Belu kuću da se drži podalje od sukoba sa Iranom.

U njegovom podkastu, oštro je kritikovao republikanske „ratne huškače", izazvavši Trampov ukor, koji ga je nazvao „čudakom".

Kongresmenka iz Džordžije i Trampova lojalistkinja Mardžori Tejlor Grin skočila je u Karlsonovu odbranu, što je, za nju, veoma neuobičajen raskorak sa predsednikom.

Ona je rekla da svako ko podržava takvu intervenciju nije na liniji „Amerika na prvom mestu".

Razmirice su eksplodirale 17. juna kada je Karlson intervjuisao ratobornog senatora iz Teksasa Teda Kruza.

Kruz je zauzeo defanzivan stav kada ga je Karlron pitao da li zna koliko ljudi živi u Iranu i kakav je etnički sastav te zemlje.

„Vi ste senator koji poziva na rušenje vlade, a ne znate ništa o zemlji!", rekao mu je Karlson.

Kruz je odgovorio: „Ne, ne znate ništa o zemlji!".

Stiv Benon, Trampov bivši politički strateg, tvrdio je u Karlsonovom podkastu da bi dozvoljavanje „dubokoj državi" da uvuče SAD u rat sa Iranom „raznelo" koaliciju Trampovih pristalica.

„Ako budemo uvučeni u ovaj rat, što neumitno izgleda kao da će se dogoditi, to ne samo da će razneti koaliciju, već će osujetiti i najvažniju stvar, a to je deportacija ilegalnih stranih osvajača koji su ovde", rekao je.

Senator iz Kentakija, Mič Mekonel, rekao je da je ovo „bila pomalo loša nedelja za izolacioniste" u stranci.

„Ono što se ovde dešava jeste da su neki iz izolacionističkog pokreta, predvođeni Takerom Karlsonom i Stivom Benonom, uznemireni što možda pomažemo Izraelcima da poraze Irance", rekao je Mekonel za CNN.

Drugi ratni jastrebovi u stranci podstiču Trampa da napadne Iran.

Senator iz Južne Karoline, Lindzi Grejam, rekao je da je u nacionalnom bezbednosnom interesu Amerike da spreči Iran da napravi nuklearnu bombu.

Teheran tvrdi da je njegov nuklearni program namenjen mirnodopskim, civilnim svrhama, kao što je energija.

„Predsednik Tramp razume pretnju koju ajatolah [iranski vrhovni vođa Ali Hamnei] predstavlja i nama, ne samo Izraelu, i da će, na kraju krajeva, pomoći Izraelu da završi posao", rekao je Grejam za Foks Njuz.

Potpredsednik Džej Di Vens, nastojeći da premosti jaz, napisao je na društvenim mrežama da Tramp „možda odluči da treba da preduzme dalje mere kako bi okončao obogaćivanje uranijuma Iranom".

„Na kraju krajeva, ta odluka je na predsedniku", dodao je.

„I naravno, ljudi su u pravu što su zabrinuti zbog spoljnog mešanja posle 25 godina idiotske spoljne politike", naglasio je.

• Iran i Izrael: Kako je počeo novi sukob
• Koji je krajnji cilj izraelske operacije
• Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate

'Tramp se ne preispituje'

Dok svet čeka Trampovu odluku, njegova bivša savetnica za nacionalnu bezbednost, Ketlin Troja Mekfarland, dala je uvid u to kako bi američki predsednik mogao da donese odluku o ulasku u rat.

Ona je BBC rekla da bi Tramp mogao da se posavetuje sa njegovom ličnom mrežom najbližih ljudi.

Za razliku od većine predsednika koji se oslanjaju na saradnike i savetnike, Tramp više voli da razgovara sa ljudima koje poznaje, poput Muhameda bin Salmana, prestolonaslednika Saudijske Arabije.

Ali na kraju, kaže Mekfarland, odluku će doneti Tramp.

„Kad donese odluku, on ne preispituje sopstveno mišljenje. On se samo prepusti, dozvoli da stvari idu svojim tokom", kaže ona.

Kada su SAD bombardovale sirijske aerodrome 2017. godine, Mekfarland kaže da je Tramp otišao na večeru sa predsednikom Kine Sijem Đinpingom odmah nakon što je naredio napade.

„Dok je jeo čokoladnu tortu za desert, obavestili su ga da je američka misija izvršena", kaže ona.

Pogledajte video o moćnoj američkoj bombi za razbijanje bunkera

Američke i britanske vojne baze na Bliskom istoku - u mapama

Amerika ima snažno vojno prisustvo na Bliskom istoku, sa mnoštvom baza raštrkanih širom regiona, između ostalih i blizu Irana.

Iran je upozorio da će uzvratiti ako SAD pokrenu napad.

„Svaki oblik američke vojne intervencije nesumnjivo će imati nepopravljive posledice", poručio je iranski ajatolah Ali Hamnei.

• Sedam razloga zašto je Amerika izgubila rat u Vijetnamu
• Masakr u Mi Laju - zataškavanje zločina američke vojske
• Zašto se Kabul poredi sa povlačenjem Amerikanaca iz Vijetnama

Šta kažu Amerikanci?

Anketa javnog mnjenja sprovedena poslednjih dana pokazuje da bi Trampovi glasači uglavnom podržali SAD u pomaganju Izraelu da napadne Iran.

Anketa koju je sproveo Grej Haus pokazala je da bi 79 odsto ispitanika podržalo da SAD obezbede ofanzivno oružje Izraelu za napade na iranske vojne ciljeve.

Oko 89 odsto je reklo da su zabrinuti zbog mogućnosti da Iran napravi atomsku bombu.

Mešutim, na Trampovoj društvenoj mreži Istina (Truth Social), mnogi su izrazili zabrinutost da bi SAD ponovo mogle da budu upletene u bliskoistočni sukob, region udaljen hiljadama kilometara.

„Nema rata sa Iranom. Nema više stranih ratova", napisao je jedan korisnik.

„Amerika na prvom mestu!", dodao je.

Drugi korisnik upozorio je da bi učešće SAD u izraelskim operacijama moglo politički da košta republikance u bliskoj budućnosti.

„Nemojte ovo da radite", napisao je korisnik.

„Republikanci više nikada neće pobediti ako ovo uradite."

Tokom kampanje za Belu kuću u septembru, Tramp je rekao: „Brzo ćemo obnoviti stabilnost na Bliskom istoku. I vratićemo svet miru."

Sa iransko-izraelskim sukobom na oštrici noža, uskoro bismo mogli da dobije odgovor da li je američki predsednik izolacionista ili intervencionista.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom
• Izraelska manja, sofisticirana vojska suprotstavlja se većem Iranu
• Koliko je snažna iranska vojska
• Svi pričaju o iranskom nuklearnom programu, ali šta ima Izrael
• Kako je propala potraga za iračkim tajnim oružjem
• Mosad: Kad je izraelska tajna služba bila uspešna, a kad je zakazala