'Možda hoću, možda neću': Tramp o ulasku Amerike u rat protiv Irana

Na najčešće pitanje ovih dana, hoće li se Amerika priključiti izraelskim napadima na Iran, predsednik Donald Tramp odgovara: „Možda hoću, a možda i neću"-

„Niko ne zna šta hoću da uradim, ali mogu ovo da kažem: Iran ima mnogo problema, i želi da pregovara", rekao je Tramp.

Iranci su brzo odgovorili da „neće klečati pred kapijom Bele kuće", dok je vrhovni vođa zemlje, ajatolah Ali Hamnei, poručio da „bitka počinje i da nema kompromisa".

Tramp je ranije poručio da želi „bezuslovnu predaju" Teherana.

Izraelska vojska tvrdi da je 18. juna pogodila postrojenja za proizvodnju mašina za uranijum i fabrike oružja u Iranu.

BBC za sada ne može nezavisno da potvrdi ovu informaciju.

Iran je uzvratio slanjem više raketa, među kojima i hipersoničnih.

Izrael je 13. juna napao Iran, gađajući nuklearna postrojenja širom zemlje, tvrdeći da Teheran namerava da napravi atomsku bombu.

U početnim izraelskim napadima poginulo je nekoliko visokih oficira iranske vojske, među kojima i komandant vazduhoplovnih snaga.

Sedam iranskih nuklearnih naučnika ubijeno je u odvojenim napadima.

Od tada, Iran je počeo da uzvraća, lansirajući rakete i dronove širom Izraela.

Šestog dana sukoba, eksplozije su se čule u iranskoj prestonici Teheranu, i okolini, dok su se u Izraelu dva puta tokom noći oglasile sirene za vazdušnu opasnost.

Među lokacijama koje je gađala izraelska vojska navodno su i pogoni za proizvodnju centrifuga u Teheranu, kao i nekoliko postrojenja za proizvdonju sirovina i komponenata za sklapanje raketa.

Centrifuge su mašine koje obogaćuju uranijum, koji može da se koristi za goriva za elektrane, ali i za nuklearno oružje.

Iranska državna televizija je izvestila da su snage protivvazdušne odbrane vojske oborile izraelski napredni dron Hermes u centralnoj provinciji Isfahan.

Iranske rakete navodno su dan ranije pogodile sedište izraelske tajne službe Mosad, o čemu su izvestil državni mediji u Iranu.

Iranska državna novinska agencija Tasnim objavila je seriju fotografija na kojima, kako tvrdi, gori sedište Mosada u Tel Avivu.

Izraelske vlasti nisu komentarisale navodni napad na Mosad, a zbog ograničenja mediji u Izraelu ne mogu da izveštavaju o nekim ciljanim lokacijama.

„Lovci Vazduhoplovnih snaga Iranske revolucionarne garde, uprkos visoko naprednim odbrambenim sistemima, pogodili su vojnoobaveštajni centar (Mosad)", tvrdi agencija na Telegramu.

Izrael je 16. juna gađao sedište iranskih državnih medija u Teheranu.

Tokom ovog napada poginulo je troje zaposlenih, objavili su iranski državni mediji.

Pogledajte trenutak kada je izraelska raketa pogodila iransku državnu televiziju tokom programa uživo

Srbija evakuše državljane iz Izraela i Irana

Vlasti u Srbiji napravile su krizni štab za evakuaciju srpskih državljana iz Izraela i Irana.

„Prva smo zemlja u našem delu sveta koja je sprovela delimičnu evakuaciju i u ponedeljak je 12 naših državljana evakuisano iz Izraela", rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić novinarima u Cirihu.

Dodao je da je u ovom trenutku u Izraelu, oko 80 srpskih državljana prijavljeno za evakuaciju.

Pogledajte kako stanovinici Teherana odlaze iz grada

Ulazak Amerike bi promenio tok sukoba

Ulazak Amerike potpuno bi „promenio način na koji Iran vodi rat", tvrdi Dara Kondui sa političkih nauka na Univerzitetu u Melburnu.

„Iran bi bio primoran da napadne američke interese na Bliskom istoku", dodaje za BBC.

Američki predsednik je o ovoj mogućnosti razgovarao sa njegovim timom za nacionalnu bezbednost.

Ukoliko bi se Amerika uključila u ovaj sukob, jedna od njenih potencijalnih meta bila bi iransko nuklearno postrojenje Fordov, koje je duboko pod zemljom.

Samo SAD ima bombu, tešku 13.600 kilograma, koja bi mogla da prodre u njega i uništi ga.

Međutim, ideju u ulasku u rat ne podržavaju svi unutar Trampove administracije.

Američki Kongres je taj koji proglašava rat protiv druge države, što se nije desilo od Drugog svetskog rata, iako je SAD od tada ulazila u nekoliko sukoba širom sveta.

„SAD bi trebalo da nastave da Izraelu obezbeđuje odbrambeno oružje, ali nema bezbednosnih razloga da ratuje sa Iranom", izjavio je Tim Kejn, demokratski senator iz Virdžinije.

• Koji je krajnji cilj izraelske operacije
• Udari Izraela i Irana: Koji su najgori mogući scenariji
• Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate

Više od 450 poginulih u Iranu do sada: organizacija HRANA

Od 13. do 17. juna, u Iranu je poginulo 452 ljudi, a ranjeno 646, objavila je neprofitna organizacija Aktivisti za ljudska prava u Iranu (HRANA).

Prema tom izvoru, poginulo je 224 civila, a 188 je ranjeno.

Poginulo je i 109 vojnika, a 123 je ranjeno, navodi se.

Poginulo je još 119 ljudi, a još 335 ranjeno, ali njihov identitet još nije utvrđen, dodaju iz ove organizacije.

BBC ne može nezavisno da potvrdi ovaj broj.

U Izraelu je broj žrtava veći od 20, a ima i desetine ranjenih u iranskim napadima na centralni i severni Izrael, objavili su zvaničnici.

• Može li Iran da zatvori Ormuski moreuz i kako bi to uticalo na svet
• Koje su Trampove opcije za Iran
• Mosad: Kada je izraelska obaveštajna služba bila uspešna, a kada nije

'Ajatolah je bezbedan. Za sada', kaže Tramp

Početkom nedelje, neimenovani američki zvaničnik rekao je da se Tramp usprotivio planu Izraela da ubije vrhovnog vođu Irana, ajatolaha Alija Hamneija.

Atentat na Hamneija „nije dobra ideja", rekao je navodno Tramp Netanjahuu, prema tvrdnjama jednog zvaničnika.

Tramp nije javno komentarisao ove informacije.

Američki predsednik je 17. juna na mreži Istina (Truth Social) izneo tvrdnju da Izrael ima „potpunu i totalnu kontrolu nad nebom iznad Irana", a potom je objavio upozorenje Hamneiju:

„Tačno znamo gde se krije takozvani 'Vrhovni vođa'. On je laka meta, ali je bezbedan - nećemo ga eliminisati (ubiti!), barem ne za sada."

Naglašavajući da je „naše strpljenje na izmaku", Tramp je potom imao još jednu objavu: „Bezuslovna predaja!".

Za sada, Teheran ne pokazuje nikakvu nameru da udovolji američkom predsedniku.

U seriji objava na mreži Iks, na različitim jezičkim nalozima, Hamnei je poručio da Iran „nikada neće napraviti kompromis sa cionistima".

„Nećemo pokazati cionistima milost", navodi se u prevodu objave.

U drugoj objavi je poručio: „Bitka počinje".

U javnom obraćanju, Hamnei je upozorio da će svaki američki napad imati „ozbiljne nepopravljive posledice".

Islamskoj Republici se ne mogu nametnuti mir ili rat. Izrael je napravio ogrmnu grešku i biće kažnjen zbog toga, rekao je Hamnei, čije reči nisu prenoešen uživo, već ih je čitao voditelj.

Odgovarajući na Trampov poziv na bezuslovnu predaju, Hamnei je rekao da se Iran neće predati.

„Oni treba da znaju da će svaki američki udar imati ozbiljne nepopravljive posledice.

„Inteligentni ljudi koji poznaju iransku istoriju znaju da Iranci ne reaguju dobro na jezik pretnje. Iran neće prihvatiti nametnuti mir ili rat", rekao je Hamnei.

• Ko je vrhovni vođa Irana Ali Hamnei i koliko je uticajna njegova porodica
• Benjamin Netanjahu: Komandos koji je postao premijer Izraela

Kako je počeo sukob?

Izrael je napao Iran 13. juna, ciljajući iranska nuklearna postrojenja i vojne baze.

Iranski odgovor usledio je dan kasnije.

Iran je upozorio Veliku Britaniju, SAD i Francusku da će ciljati njihove baze i brodove u regionu ako pomognu u odbrani Izraela, objavili su državni mediji te zemlje.

Očigledno je da je Izrael planirao napad na Iran već duže vreme, te da namerava da ga nastavi sve dok ne bude potpuno neutralizovana mogućnost Teherana da poseduje nuklearno oružje.

Cilj operacije bio je da se „oštete iranska nuklearna infrastruktura, fabrike balističkih raketa i vojni kapaciteti", izjavio je Netanjahu neposredno posle napada.

Međutim, Teheran je pokazao da je u stanju da uzvrati.

• Izraelska manja, sofisticirana vojska suprotstavlja se većem Iranu
• Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom
• Koliko je snažna iranska vojska

U izraelskim napadima ubijen je Husein Salami, komandant Iranske islamske revolucionarne garde, moćnog ogranka oružanih snaga zemlje, javili su iranski državni mediji.

Poginulo je i više nuklearnih naučnika.

Izrael tvrdi da je ubijeno više od dvadeset vojnih komandanata Irana od početka akcije.

„Iran će osvetiti sve žrtve napada, Izrael krši nacionalnu bezbednost i teritorijalni integritet naše zemlje.

„Doživeće gorku i bolnu sudbinu sa ogromnim i pogubnim posledicama", poručio je Muhamed Pakpur, novi komandant Iranske revolucionarne garde.

Vrhovni iranski verski vođa ajatolah Ali Hamnei poručio je da Izrael „očekuje oštra kazna", a iranski zvaničnici optužuju Ameriku za saučesništvo u napadu.

„Izraelski napadi su objava rata, odmah rešite ovo pitanje, napad je grubo kršenje suvereniteta Irana", poručio je iranski ministar spoljnih poslova Sejed Abas Arakči u pismu Ujedinjenim nacijama.

Izraelski napadi na iranska nuklearna postrojenja

Izraelska vojska je 13. juna saopštila da je pogodila „desetine vojnih ciljeva, među kojima i nuklearne ciljeve u različitim delovima Irana".

„Udarili smo u srce iranskog nuklearnog programa. Ciljali smo glavno postrojenje za obogaćivanje uranijuma u ​​Natanzu", rekao je Netanjahu u video poruci 13. juna.

Operacija će biti nastavljena „onoliko dana koliko je potrebno da se eliminiše pretnja iz Irana", dodao je.

Pravljenje nukelarne bombe u Iranu, Izrael vidi kao pretnju po sopstveni opastanak, rekao je Netanjahu.

„Ako ne bude zaustavljen Iran bi mogao da proizvede nuklearno oružje za veoma kratko vreme, za nekoliko meseci ili za manje od godinu dana", rekao je.

Jedan izraelski vojni zvaničnik rekao je za BBC da Iran ima dovoljno nuklearnog materijala da stvori nuklearne bombe „u roku od nekoliko dana".

Satima posle početnih udara, prijavljena je eksplozija u nuklearnom postrojenju Natanz, oko 225 kilometara južno od Teheranu, prema iranskim državnim medijima.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je kasnije potvrdila da je postrojenje u Natanzu pogođeno, ali i da nije primećen porast nivoa radijacije.

Gađano je postrojenje i u Isfahanu, drugom najvećem iranskom gradu, tvrdi portparol izraelske vojske.

• Iranska nuklearna postrojenja koje je pogodio Izrael - satelitske fotografije
• 'Nisam uspeo da ubedim roditelje da napuste dom': BBC novinar strahuje za porodicu u Teheranu

Stopirani pregovori o nuklearnom sporazumu u

Napadi Izraela su počeli u jeku pregovora SAD i Irana o nuklearnom programu Teherana.

Specijalni izaslanik za bliskostočni region trebalo je 15. juna da nastavi razgovore sa iranskom delegacijom, ali su pregovori otkazani.

Tramp je ranije ponovio da Amerika ne želi da Iran razvije nuklearno oružje.

„Nećemo to dozvoliti", rekao je i dodao da se nada da će postići dogovor kako bi se Teheran sprečio da razvije nuklearno oružje.

Pentagon je rekao da veruje da postoji „mnogo indikacija" da se Iran „kreće ka nečemu što mnogo liči na nuklearno oružje".

Pogledajte video: Zašto su Amerika i Iran gorki neprijatelji

Šta je iranski nuklearni program?

Iran godinama tvrdi da je njegov program obogaćivanja uranijuma namenjen za civilnu proizvodnju energije i da ne pokušava da napravi atomsku bombu.

Neka od postrojenja širom Irana bila su meta izraelskih udara.

Ali mnoge zemlje, kao i svetsko nuklearno nadzorno telo, Međunarodna agencija za atomsku energiju (MAAE), nisu uverene da je iranski program isključivo u civilne svrhe.

Ove nedelje, odbor guvernera nadzornog tela saopštio je da je Iran prvi put za 20 godina prekršio svoje obaveze o neširenju nuklearnog oružja.

Navedeni su „brojni propusti" Irana da pruži potpune odgovore o neprijavljenom nuklearnom materijalu i zalihama obogaćenog uranijuma.

U ranijem izveštaju MAAE navodi se da je Iran obogatio uranijum do čistoće od 60 odsto, što je dovoljno uranijuma za izradu devet nuklearnih bombi.

Prethodni (ograničeni) sukobi Irana i Izraela, i Irana i SAD

U januaru 2020. godine, Iran je ispalio rakete na vazduhoplovne baze u kojima su smeštene američke snage u Iraku, kao odmazdu za američki napad u kojem je ubijen vrhovni iranski general Kasim Sulejmani.

Nijedan američki vojnik stacioniran u bazi nije poginuo, ali je desetinama kasnije dijagnostikovana traumatska povreda mozga.

U jeku rata Izraela protiv palestinske ekstremističke grupe Hamas u Pojasu Gaze, Iran i Izrael su aprila 2024. ušli u oružani sukob, koji je ipak bio ograničen.

Iran je napao Izrael 13. aprila prošle godine, da bi mu Izrael odgovorio nekoliko dana kasnije.

Iran je tada ispalio više od 300 projektila i dronova, što je bio prvi direktan udar na Izrael u istoriji.

Teheran je akciju obrazložio kao odmazdu za prethodni izraelski napad na iranski konzulat u Damasku, glavnom gradu Sirije, u kojem su ubijeni visoki vojni komandanti Iranske revolucionarne garde.

Iran i Izrael su ponovili međusobne napade i u oktobru.

Iran je lansirao desetine projektila prema Izraelu, od kojih su neki pali na izraelsku teritoriju.

Izrael je odgovorio gađajući vojne ciljeve.

Između te dve razmene vatre, 31. jula 2024. godine Izrael je ubio vođu palestinskog Hamasa Ismaila Hanijea dok je bio u Teheranu na inauguraciji novog predsednika Irana Masuda Pezeškijana.

Iran, kao najmoćnija muslimanska država u tom delu sveta, godinama vojno i finansijski podržava Hamas, Hezbolah u Libanu i Hute u Jemenu.

Međutim, u protekloj godini, Izrael je zadao snažne udarce takozvanoj 'Osovini otpora', likvidiravši više vođa Hamasa i Hezbolaha.

Pogledajte kako je izgledao napad Irana na Izrael oktobra 2024.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Zašto se Iran i Izrael međusobno napadaju
• Šta čeka Iran sada kada je razbijena njegova „Osovina otpora"
• Ko upravlja Iranom