'Pogođeno sedište izraelske tajne službe Mosad', tvrde mediji u Iranu

Iranske rakete navodno su pogodile sedište izraelske tajne službe Mosad, tvrde državni mediji u Iranu.

Iranska državna novinska agencija Tasnim objavila je seriju fotografija na kojima, kako tvrdi, gori sedište Mosada u Tel Avivu.

Izraelske vlasti nisu komentarisale navodni napad na Mosad, a zbog ograničenja mediji u Izraelu ne mogu da izveštavaju o nekim ciljanim lokacijama.

„Lovci Vazduhoplovnih snaga Iranske revolucionarne garde, uprkos visoko naprednim odbrambenim sistemima, pogodili su vojnoobaveštajni centar (Mosad)", tvrdi agencija na Telegramu.

Prethodno je objavljeno da je Iran poslao oko 30 balističkih projektila na Izrael, a da su neki od njih probili vazdušnu odbranu.

Izrael je prethodnog dana gađao sedište iranskih državnih medija u Teheranu.

Tokom ovog napada poginulo je troje zaposlenih, objavili su iranski državni mediji.

Direktor državne televizije Pejman Džebeli je u živom prenosu rekao da će „raditi do samog kraja".

Američki predsednik Donald Tramp skratio je učešće na Samitu G7 u Kanadi i uoči povratka u Vašington izjavio je da se „traži bolje rešenje od primirja".

Upitan šta je bolje od primirja, odgovorio je: „Kraj. Stvarni kraj".

Izrael je 13. juna napao Iran, gađajući nuklearna postrojenja širom zemlje, tvrdeći da Teheran namerava da napravi atomsku bombu.

U početnim izraelskim napadima poginulo je nekoliko visokih oficira iranske vojske, među kojima i komandant vazduhoplovnih snaga.

Sedam iranskih nuklearnih naučnika ubijeno je u odvojenim napadima.

Pogledajte trenutak kada je izraelska raketa pogodila iransku državnu televiziju tokom programa uživo

Srbija evakuše državljane iz Izraela i Irana

Vlasti u Srbiji napravile su krizni štab za evakuaciju srpskih državljana iz Izraela i Irana.

„Prva smo zemlja u našem delu sveta koja je sprovela delimičnu evakuaciju i u ponedeljak je 12 naših državljana evakuisano iz Izraela", rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić novinarima u Cirihu.

Dodao je da je u ovom trenutku u Izraelu, oko 80 srpskih državljana prijavljeno za evakuaciju.

Rakete udarale i stambene objekte

Dva dana zaredom, Izrael i Iran pojačali su napade, a rakete su uništile i neka stambena područja.

U Teheranu je u toku spasilačka potraga za preživelima ispod ruševina srušenih zgrada.

„Napadi izraelskog režima na stambene objekte se nastavljaju", saopštio je iranski Crveni krst.

BBC novinari ne mogu da izveštavaju iz Irana zbog ograničenja koje je uvela vlada te zemlje, što otežava procenu štete koju su naneli izraelski napadi.

Posle neprospavane noći u Tel Avivu i nekim drugim gradovima, Izrael je saopštio da je Iran u utorak pre podne ispalio 30 raketa i tvrde da je „većina presretnuta".

U Hercliji, severno od Tel Aviva, na putevima su vidljivi krateri

Iran je prethodno gađao i Haifu, veliku izraelsku luku na severu zemlje, u kojoj je i rafinerija nafte.

Izrael je ranije saopštio da ima punu „operativnu kontrolu vazdušnog prostora u Teheranu", četiri dana pošto je započeo raketne napade na Iran.

Iran je optužio izraelske snage da su pogodile bolnicu na zapadu zemlje, a tamošnje Ministarstvo zdravlja tvrdi da je najmanje 224 ljudi poginulo u vazdušnim napadima u prethodna četiri dana.

Iranska nevladina organizacija za ljudska prava (HRANA) objavila je da je najmanje 450 ljudi ubijeno od početka izraelskih napada.

Izrael je sugerisao da će ovo biti produžena kampanja, dok Iran kaže da ima pravo da se brani od agresije i da neće pregovarati dok traju izraelski napadi.

• Koji je krajnji cilj izraelske operacije
• Udari Izraela i Irana: Koji su najgori mogući scenariji
• Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate

Više od 450 poginulih u Iranu do sada: organizacija HRANA

Od 13. juna do danas, u Iranu je poginulo 452 ljudi, a ranjeno 646, objavila je neprofitna organizacija Aktivisti za ljudska prava u Iranu (HRANA).

Prema tom izvoru, poginulo je 224 civila, a 188 je ranjeno.

Poginulo je i 109 vojnika, a 123 je ranjeno, navodi se.

Poginulo je još 119 ljudi, a još 335 ranjeno, ali njihov identitet još nije utvrđen, dodaju iz ove organizacije.

BBC ne može nezavisno da potvrdi ovaj broj.

U Izraelu je broj žrtava veći od 20, a ima i desetine ranjenih u iranskim napadima na centralni i severni Izrael, objavili su zvaničnici.

Iran će platiti „veoma visoku cenu" za smrt izraelskih civila, poručio je premijer Benjamin Netanjahu tokom obilaska razorenog grada Bat Jama.

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac optužio je vrhovnog iranskog vođu Alija Hamneija da je namerno ciljao civilna područja „kako bi odvratio izraelsku vojsku od nastavka napada na iranske vojne i nuklearne kapacitete".

Kac je nazvao Hamneija „kukavičkim ubicom" i „hvalisavim diktatorom".

Predsednik Irana Masud Pezeškijan upozorio je da Izrael, ako se napadi nastave, treba da očekuje „oštriji i ozbiljniji" odgovor.

Iran nije započeo sukob, ali je „odlučno" odgovorio, rekao je.

„Iran i Izrael treba da postignu dogovor i postići će ga", rekao je u nedelju američki predsednik Donald Tramp.

„Učinimo Bliski istok ponovo velikim", poručio je na društvenoj mreži Istina.

Uprkos objavama predsednika SAD da je sad vreme za sklapanje sporazuma o nuklearnom programu sa Iranom, nastavak pregovora je otkazan.

• Može li Iran da zatvori Ormuski moreuz i kako bi to uticalo na svet
• Mosad: Kada je izraelska obaveštajna služba bila uspešna, a kada nije
• Koje su Trampove opcije za Iran

Pogledajte video: Posledice raketnog sukoba Izraela i Irana

Tramp sprečio napad Izraela na ajatolaha: mediji

Tramp se usprotivio planu Izraela da ubije vrhovnog vođu Irana, ajatolaha Alija Hamneija, rekla su tri američka zvaničnika CBS-u, američkom partneru BBC-ja.

Atentat na Hamneija „nije dobra ideja", rekao je navodno Tramp Netanjahuu, prema navodima jednog zvaničnika.

Tramp nije javno komentarisao ove informacije.

Netanjahu nije direktno potvrdio niti demantovao izveštaj Rojtersa da je Tramp stavio veto na plan da ubije ajatolaha.

„Postoji mnogo lažnih izveštaja o razgovorima koji se nikada nisu dogodili i neću ulaziti u to", rekao je izraelski premijer u intervju za američki Foks njuz.

„Ali mogu vam reći da mislim da radimo ono što treba da uradimo."

Izrael „u principu" „ne ubija političke lidere", rekao je jedan izraelski zvaničnik za CBS.

„Usredsređeni smo na vojne ciljeve i nuklearna postrojenja i svako ko donosi odluke o tim programima ne bi trebalo da živi slobodno i lagodno", dodao je.

• Ko je vrhovni vođa Irana Ali Hamnei i koliko je uticajna njegova porodica
• Benjamin Netanjahu: Komandos koji je postao premijer Izraela

Kako je počeo sukob?

Izrael je napao Iran 13. juna, ciljajući iranska nuklearna postrojenja i vojne baze.

Iranski odgovor usledio je dan kasnije.

Iran je upozorio Veliku Britaniju, SAD i Francusku da će ciljati njihove baze i brodove u regionu ako pomognu u odbrani Izraela, objavili su državni mediji te zemlje.

Očigledno je da je Izrael planirao napad na Iran već duže vreme, te da namerava da ga nastavi sve dok ne bude potpuno neutralizovana mogućnost Teherana da poseduje nuklearno oružje.

Cilj operacije bio je da se „oštete iranska nuklearna infrastruktura, fabrike balističkih raketa i vojni kapaciteti", izjavio je Netanjahu neposredno posle napada.

Međutim, Teheran je pokazao da je u stanju da uzvrati.

• Izraelska manja, sofisticirana vojska suprotstavlja se većem Iranu
• Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom
• Koliko je snažna iranska vojska

U izraelskim napadima ubijen je Husein Salami, komandant Iranske islamske revolucionarne garde, moćnog ogranka oružanih snaga zemlje, javili su iranski državni mediji.

Poginulo je i više nuklearnih naučnika.

Izrael tvrdi da je ubijeno više od dvadeset vojnih komandanata Irana od početka akcije.

„Iran će osvetiti sve žrtve napada, Izrael krši nacionalnu bezbednost i teritorijalni integritet naše zemlje.

„Doživeće gorku i bolnu sudbinu sa ogromnim i pogubnim posledicama", poručio je Muhamed Pakpur, novi komandant Iranske revolucionarne garde.

Vrhovni iranski verski vođa ajatolah Ali Hamnei poručio je da Izrael „očekuje oštra kazna", a iranski zvaničnici optužuju Ameriku za saučesništvo u napadu.

„Izraelski napadi su objava rata, odmah rešite ovo pitanje, napad je grubo kršenje suvereniteta Irana", poručio je iranski ministar spoljnih poslova Sejed Abas Arakči u pismu Ujedinjenim nacijama.

Izraelski napadi na iranska nuklearna postrojenja

Izraelska vojska je 13. juna saopštila da je pogodila „desetine vojnih ciljeva, među kojima i nuklearne ciljeve u različitim delovima Irana".

„Udarili smo u srce iranskog nuklearnog programa. Ciljali smo glavno postrojenje za obogaćivanje uranijuma u ​​Natanzu", rekao je Netanjahu u video poruci 13. juna.

Operacija će biti nastavljena „onoliko dana koliko je potrebno da se eliminiše pretnja iz Irana", dodao je.

Pravljenje nukelarne bombe u Iranu, Izrael vidi kao pretnju po sopstveni opastanak, rekao je Netanjahu.

„Ako ne bude zaustavljen Iran bi mogao da proizvede nuklearno oružje za veoma kratko vreme, za nekoliko meseci ili za manje od godinu dana", rekao je.

Jedan izraelski vojni zvaničnik rekao je za BBC da Iran ima dovoljno nuklearnog materijala da stvori nuklearne bombe „u roku od nekoliko dana".

Satima posle početnih udara, prijavljena je eksplozija u nuklearnom postrojenju Natanz, oko 225 kilometara južno od Teheranu, prema iranskim državnim medijima.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je kasnije potvrdila da je postrojenje u Natanzu pogođeno, ali i da nije primećen porast nivoa radijacije.

Gađano je postrojenje i u Isfahanu, drugom najvećem iranskom gradu, tvrdi portparol izraelske vojske.

• Iranska nuklearna postrojenja koje je pogodio Izrael - satelitske fotografije
• Ko je vrhovni vođa Irana Ali Hamnei i koliko je uticajna njegova porodica

Pregovori o nuklearnom sporazumu u zastoju

Napadi su izvedeni u jeku pregovora SAD i Irana o nuklearnom programu Teherana, a specijalni izaslanik za bliskostočni region trebalo je u nedelju da nastavi razgovore sa iranskom delegacijom, međutim pregovori su otkazani.

Tramp je ranije ponovio da Amerika ne želi da Iran razvije nuklearno oružje.

„Nećemo to dozvoliti", rekao je i dodao da se nada da će postići dogovor kako bi se Teheran sprečio da razvije nuklearno oružje.

Pentagon je rekao da veruje da postoji „mnogo indikacija" da se Iran „kreće ka nečemu što mnogo liči na nuklearno oružje".

Pogledajte video: Zašto su Amerika i Iran gorki neprijatelji

Šta je iranski nuklearni program?

Iran godinama tvrdi da je njegov program obogaćivanja uranijuma namenjen za civilnu proizvodnju energije i da ne pokušava da napravi atomsku bombu.

Neka od postrojenja širom Irana bila su meta izraelskih udara.

Ali mnoge zemlje, kao i svetsko nuklearno nadzorno telo, Međunarodna agencija za atomsku energiju (MAAE), nisu uverene da je iranski program isključivo u civilne svrhe.

Ove nedelje, odbor guvernera nadzornog tela saopštio je da je Iran prvi put za 20 godina prekršio svoje obaveze o neširenju nuklearnog oružja.

Navedeni su „brojni propusti" Irana da pruži potpune odgovore o neprijavljenom nuklearnom materijalu i zalihama obogaćenog uranijuma.

U ranijem izveštaju MAAE navodi se da je Iran obogatio uranijum do čistoće od 60 odsto, što je dovoljno uranijuma za izradu devet nuklearnih bombi.

Prethodni (ograničeni) sukobi Irana i Izraela, i Irana i SAD

U januaru 2020. godine, Iran je ispalio rakete na vazduhoplovne baze u kojima su smeštene američke snage u Iraku, kao odmazdu za američki napad u kojem je ubijen vrhovni iranski general Kasim Sulejmani.

Nijedan američki vojnik stacioniran u bazi nije poginuo, ali je desetinama kasnije dijagnostikovana traumatska povreda mozga.

U jeku rata Izraela protiv palestinske ekstremističke grupe Hamas u Pojasu Gaze, Iran i Izrael su aprila 2024. ušli u oružani sukob, koji je ipak bio ograničen.

Iran je napao Izrael 13. aprila prošle godine, da bi mu Izrael odgovorio nekoliko dana kasnije.

Iran je tada ispalio više od 300 projektila i dronova, što je bio prvi direktan udar na Izrael u istoriji.

Teheran je akciju obrazložio kao odmazdu za prethodni izraelski napad na iranski konzulat u Damasku, glavnom gradu Sirije, u kojem su ubijeni visoki vojni komandanti Iranske revolucionarne garde.

Iran i Izrael su ponovili međusobne napade i u oktobru.

Iran je lansirao desetine projektila prema Izraelu, od kojih su neki pali na izraelsku teritoriju.

Izrael je odgovorio gađajući vojne ciljeve.

Između te dve razmene vatre, 31. jula 2024. godine Izrael je ubio vođu palestinskog Hamasa Ismaila Hanijea dok je bio u Teheranu na inauguraciji novog predsednika Irana Masuda Pezeškijana.

Iran, kao najmoćnija muslimanska država u tom delu sveta, godinama vojno i finansijski podržava Hamas, Hezbolah u Libanu i Hute u Jemenu.

Međutim, u protekloj godini, Izrael je zadao snažne udarce takozvanoj 'Osovini otpora', likvidiravši više vođa Hamasa i Hezbolaha.

Pogledajte kako je izgledao napad Irana na Izrael oktobra 2024.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Zašto se Iran i Izrael međusobno napadaju
• Šta čeka Iran sada kada je razbijena njegova „Osovina otpora"
• Ko upravlja Iranom