"Tri kg za prvake, pet za osmake": Ovo je računica kojom država planira da restereti kičme đaka

Toliko bi, prema najnovijem Nacrtu zakona i izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, iznosila maksimalna težina svih udžbenika koji se koriste u jednoj školskoj godini, prilagođena nedeljnom fondu predmeta i zdravlju učenika. Ukoliko ovakvo rešenje bude zakonski regulisano, školski rančevi bi konačno postali lakši za osnovce, jer bi sami udžbenici bili u skladu sa nastavnim opterećenjem učenika, piše NIN.
 
Javna rasprava o Nacrtu ovog zakona počela je 15. maja i trajaće sve do 4. juna, kako su najavili iz Ministarstva prosvete, a dve ključne novine odnose se upravo na uspostavljanje sistemskih mehanizama koji bi kontrolisali cenu, kao i fizičku masu udžbenika sa ciljem zaštite ekonomskih i zdravstvenih interesa osnovaca. 
 
Ipak, ova javna rasprava dovela je u pitanje samu svrhu udžbenika u obrazovnom procesu koji se značajno promenio od poslednjih izmena ovog zakona iz 2015. godine i izazvala polemiku o tome koliko će ove novine biti ostvarljive u praksi, ali i da li će stvoriti pozitivne efekte.
 
Kompleti za učenike od prvog do četvrtog razreda sadrže najmanje 10 udžbenika čija pojedinačna cena se kreće u rasponu od 700 do 2.000 dinara, dok je za starije razrede taj broj značajno veći - za predmete kao što su srpski jezik i matematika učenici osnovnih škola imaju četiri ili više užbenika, pa tako učenici petog razreda osim čitanke kupuju i gramatiku, radnu svesku i radne listove koji idu uz gramatiku. S obzirom na veliki broj izdavača koji na početku skoro svake školske godine nude drugačija, odnosno novija izdanja, praksa nasleđivanja udžbenika postala je skoro nemoguća.
 
 Do pojave različitih izdavača došlo je nakon Izmene zakona iz 2009. godine koja je stupila na snagu godinu dana kasnije, kada je tržište postalo otvoreno za sve izdavače. Prethodno je dugi niz godina izdavanje udžbenika bilo rezervisano samo za jednog javnog izdavača koji je imao monopol nad tržištem. Od 2010. godine do danas licencu je dobilo 79 izdavača koji će, ukoliko nove izmene zakona budu usvojene, svoju ponudu morati da prilagode utvrđenom nastavnom planu, odnosno najnovijim izmenama.

Profesorka na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i bivša državna sekretarka u Ministarstvu prosvete Zorana Lužanin za NIN objašnjava zbog čega bi u praksi bilo teško uskladiti pojedinačnu masu udžbenika prema utvrđenoj maksimalnoj težini ranca i ističe da trenutnim nacrtom zakona nije utvrđena mera koja će se primenjivati ukoliko školski ranac bude teži od propisane težine, što je moguće s obzirom na to da učenici uz udžbenika nose i sveske, opremu za fizičko ili pribor za likovno.
 
"Mi ćemo ovim izmenama biti u situaciji da kupujemo 173 grama istorije, 650 grama matematike, 750 grama srpskog, što je potpuno apsurdno. Ne može se sadržaj udžbenika prilagođavati broju časova jer bismo onda došli u paradoksalnu situaciju da za veštine kao što su likovno i muzičko udžbenik bude deblji, odnosno da ima veću gramažu nego udžbenik iz istorije u petom razredu samo, jer učenici tokom nedelje imaju više časova likovnog ili muzičkog nego istorije. Formula koja se trenutno navodi u Nacrtu zakona nije dobra jer broj časova onda postaje bitniji od sadržaja samog predmeta", kaže Lužanin.
 
Dodaje da je pre uspostavljanja plana smanjenja obima udžbenika potrebno pojedinačno sagledati jedan celokupni razred, a onda odrediti preporučeni broj strana udžbenika za svaki predmet.
 
Kako izgleda predložena formula 
 
Predloženi Nacrt zakona predviđa uvođenje novog člana - 34b, kojim se prvi put definiše najveća dozvoljena masa udžbenika po predmetu, ali samo za učenike osnovnih škola. Utvrđena formula podrazumeva da se maksimalna masa određuje tako što se prvo nedeljni fond predmeta podeli sa ukupnim nedeljnim fondom svih obaveznih predmeta, a zatim pomnoži sa maksimalnom ukupnom masom svih udžbenika po razredu.
 
Pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje Milan Pašić je tokom javne rasprave koja je održana 20. maja istakao da je u prethodnom periodu rađena analiza različitih institucija pored Ministarstva prosvete sa ciljem da se dodatno unapredi oblast obrazovanja i da su na osnovu nje predložene izmene postojećeg Zakona o udžbenicima.
 
Takođe, on je objasnio da ideja o ograničenoj težini udžbenika već postoji u praksi nekih evropskih zemalja. Iako zapravo nijedna evropska zemlja nema nacionalni zakon koji izričito propisuje maksimalnu dozvoljenu težinu školskog ranca, neke zemlje poput Francuske, Italije, Nemačke i Španije su usvojile smernice ili preporuke koje mogu imati institucionalni, lokalni ili preporučeni karakter, a odnose se na zdravstvene standarde.
 
Na osnovu podataka sistematskih pregleda dece školskog uzrasta u Srbiji, obavljenih tokom 2021. godine u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, utvrđeno je da je loše telesno držanje prisutno kod 11,7 odsto pregledane dece, pri čemu je ono izraženije kod dece u osnovnoj školi. 
 
Preporuka lekara je da težina školske torbe sa školskim priborom i pratećom opremom iznosi od pet do deset odsto, odnosno najviše 15 odsto telesne težine deteta jer iznad tog procenta ona štetno deluje na koštano-mišićni sistem i razvoj deteta.