Srbija dostavila odgovor Ujedinjenim nacijama o zvučnom topu

Iz BCLJP-a dodaju da su u petak, 7. juna, obavešteni da je Srbija poslala odgovor specijalnim izvestiocima UN.

„Prema informacijama koje su nam dostupne, u odgovoru se ne navode nove činjenice u odnosu na one koje su već poznate javnosti. U pogledu obaveze sprovođenja istrage, država se pozvala na postupanje nadležnih tužilaštava, bez davanja dodatnih podataka o toku i sadržini tih postupaka“, navode iz BCLJP.

U odgovoru Srbije se, prema dostupnim informacijama, negira upotreba akustičnog oružja tokom protesta, ali se dodaje da su bezbednosnim službama Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država upućeni zahtevi za saradnju radi rasvetljavanja okolnosti incidenta.

 Podsetimo, Beogradski centar za ljudska prava je pre dva dana objavio da su specijalni izvestioci UN javno predstavili komunikaciju sa zahtevima koje su 18. marta uputili Vladi Srbije, nakon događaja u Beogradu kada je, kako su naveli, u 19:11 časova „mirni skup velikog broja građana prekinut navodnom upotrebom zvučnog oružja“.

Ukupno šest specijalnih izvestilaca UN zatražilo je od Srbije dodatne informacije i komentare, uključujući mere koje je država preduzela da sprovede „brzu, nepristrasnu, nezavisnu i efikasnu istragu“. Takođe, od vlasti su traženi podaci o zakonskom osnovu za korišćenje takvih uređaja, eventualnim prethodnim odobrenjima, komandnoj odgovornosti, kao i o vrsti i broju povreda koje su zabeležene tokom incidenta.

U pismu UN izvestilaca izražena je zabrinutost da bi moglo doći do povrede međunarodnih obaveza Srbije u oblasti ljudskih prava, uključujući Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Konvenciju protiv mučenja. Posebno su naglasili moguće propuste u zaštiti građana koji su mirno protestovali.

„Upotreba akustičnog oružja, naročito u kontekstu mirnog skupa, nosi ozbiljne rizike — od trajnog oštećenja sluha do izazivanja panike i stampeda. Zbog neselektivne prirode, njegovo dejstvo može uticati na demonstrante i prolaznike, što dodatno komplikuje zakonitost njegove upotrebe“, upozoreno je u dokumentu UN, koji je objavljen 60 dana nakon što je upućen srpskim vlastima.

Specijalni izvestioci navode da poseduju dokaze koji ukazuju na upotrebu sredstva koje je izazvalo masovnu paniku, što bi bilo u suprotnosti s međunarodnim principima predostrožnosti. Takođe je izražena zabrinutost zbog sve češćih ograničenja prava na mirno okupljanje u Srbiji.

Incident se desio u trenutku kada su okupljeni građani ćutanjem odavali počast žrtvama nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu. Ukoliko se potvrdi upotreba zvučnog oružja u tom kontekstu, UN izvestioci ističu da bi to predstavljalo „naročito surovu i nesrazmernu intervenciju“.

Šest organizacija civilnog društva — Beogradski centar za ljudska prava, CRTA, Građanske inicijative, Inicijativa A11, FemPlatz i YUCOM — obratile su se UN specijalnim procedurama nakon protesta, dok je Evropski sud za ljudska prava 30. aprila izdao privremenu meru kojom nalaže Srbiji da se do daljeg uzdrži od upotrebe ovih uređaja.

U aprilu je protiv nepoznatih počinilaca podneta i krivična prijava za terorizam Tužilaštvu za organizovani kriminal, a Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu vodi predistražni postupak u kome je uzeto više od 150 izjava građana koji su prisustvovali protestu.

 Iz BCLJP-a za Insajder navode da očekuju da će UN specijalni izvestioci, nakon analize odgovora Srbije, izneti eventualne preporuke za unapređenje zaštite ljudskih prava u sličnim situacijama.

Podsećamo i na to da je veće od sedam sudija Evropskog suda za ljudska prava izdalo privremenu meru u vezi sa potencijalnim korišćenjem zvučnog oružja u Beogradu 15. Marta. Sud je ukazao Vladi da bi trebalo da spreči bilo kakvu upotrebu zvučnih uređaja za kontrolu okupljenih građa. Ističe se da ta odluka ne znači da je sud zauzeo bilo kakav stav o tome da je takvo oružje upotrebljeno. Izricanje privremene mere tražile su organizacije civilnog društva, u ime 47 građana Srbije koji su bili izloženi dejstvu nepoznatog uređaja tokom protesta.