Da li su emisije ugljen-dioksida u Kini dostigle vrhunac

Tokom protekle godine, emisije ugljen-dioksida u Kini su počele da opadaju.

To pokazuje izveštaj koji je pripremio Lauri Milivirta iz Centra za istraživanje energetike i čistog vazduha (CREA) za britanski portal posvećen klimatskim promenama Carbon Brief.

U prvom tromesečju 2025. godine, ukupne emisije ugljen-dioksida u Kini bile su niže za 1,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, navodi se u izveštaju.

Drugi stručnjaci sa kojima je BBC razgovarao ističu da nisu nezavisno potvrdili ove podatke, ali naglašavaju da promene u strukturi izvora energije u Kini ukazuju na to da je zemlja na pragu da okonča višedecenijski trend rasta emisija, ili da već jeste.

Emisije ugljen-dioksida u Kini su ranije opadale, ali samo tokom velikih šokova, poput pandemije kovida-19, koja je usporila kinesku ekonomiju.

Ako se ovi podaci potvrde, to bi bio prvi put da su emisije smanjene u vreme kada je potražnja kineske privrede za električnom energijom zabeležila snažan rast.

• Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
• Da li su solarni paneli ekološka katastrofa u nastajanju
• Kako je Kina postala svetsko ekonomsko čudo

Ako se nastavi ovaj pad, to bi označilo kraj perioda ubrzanog rasta emisija zbog kojih je Kina početkom ovog veka postala najveći emiter ugljen-dioksida u svetu.

Pre 50 godina, udeo Kine u ukupnim svetskim emisijama bio je manji od sedam odsto.

Nakon višedecenijskog ubrzanog ekonomskog rasta, koji se uglavnom oslanjao na ugalj, danas udeo Kine u svetskoj emisiji gasova sa efektom staklene bašte iznosi oko 30 odsto.

Još 2019. godine, emisije u Kini su bile veće od ukupnih emisija svih razvijenih zemalja.

Dok su emisije u Kini vrtoglavo rasle, druge velike ekonomije poput Sjedinjenih Država (SAD) i Evropske unije (EU) beležile su pad emisija, jer su postepeno ukidale energetski intenzivnu proizvodnju i upotrebu uglja za proizvodnju električne energije.

Kina je dugo tvrdila da samo prati put kojim su išle bogatije zemlje, čiji je ekonomski razvoj takođe pratio snažan porast emisija.

Međutim, činjenica je da je poslednjih godina Kina glavni uzrok svetskog rasta emisija.

„Kina je bila odgovorna za praktično celokupan rast neto emisija u svetu u protekloj deceniji.

„Svet bi stabilizovao emisije još pre deset godina da nije bilo Kine”, kaže Milivirta, autor izveštaja za portal Carbon Brief.

Zbog razmera kineskih emisija, ključno je da zemlja počne da smanjuje emisije kako bi mogao da se postigne uspeh u borbi protiv klimatskih promena.

Snažan rast čiste energije

Milivirta kaže da je zahvaljujući velikom porastu broja solarnih i vetroelektrana, kao i drugih izvora čiste energije širom zemlje, Kina uspela da obuzda rast emisija.

„U Kini je izgrađeno više od polovine svih solarnih panela i vetroparkova postavljenih u svetu tokom poslednjih godina”, navodi on.

„Kapacitet solarnih panela postavljenih u Kini prošle godine može da se poredi sa ukupnim kapacitetom u EU, i to je zapanjujući tempo rasta.”

Novi podaci britanskog analitičkog centra za energetiku Ember pokazuju da je su aprilu energije vetra i sunca prvi put bile izvor više od četvrtine proizvedene električne energije u Kini.

Istovremeno, u prva četiri meseca 2025. godine, proizvodnja električne energije iz fosilnih goriva pala je za 3,6 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.

„To su drastične promene za privredu, koja se istorijski oslanja na ugalj”, ističe Jang Bićing, analitičarka u centru Ember.

„Termoelektrane na ugalj se sve više smatraju rezervnim izvorom električne energije”, kaže ona.

Iako nije potvrdila sve Milivirtine podatke, Jang je saglasna da emisije ugljen-dioksida iz proizvodnje električne energije u Kini počinju da se stabilizuju, naročito zbog rasta obnovljivih izvora u energetskom miksu zemlje.

Vrhunac ili stagnacija?

Međutim, činjenica da Kina obuzdava rast emisija ne znači nužno da će uslediti održivi pad emisija.

„Može doći do veoma ranog dostizanja vrhunca, ali na tom nivou emisije mogu da se zadrže duži vremenski period, a to nije baš dobro u borbi protiv klimatskih promena”, upozorava Li Šuo iz Azijskog instituta za društvene politike (ASPI).

Šta će uslediti nakon mogućeg vrhunca zavisi od mnogo činilaca, kako domaćih, tako i onih u svetu.

Li kaže da je nestabilnost na svetskom tržištu nafte, izazvana događajima kao što su rat u Ukrajini, poslednjih godina dodatno podstakla kineske vlasti da obezbede energetsku bezbednost zemlje.

Kina se ponovo oslonila na ugalj, kojeg ima u izobilju.

„Ako se nastave geopolitički potresi, mislim da će Kina insistirati na njenoj energetskoj bezbednosti, što će predstavljati ozbiljan izazov za energetsku tranziciju u zemlji”, kaže Li.

Međutim, Kristof Nedopil Vang, direktor Azijskog instituta na Univerzitetu Grifitu u Australiji, smatra da težnja za energetskom bezbednošću može da ode u oba pravca.

Pored bogatih rezervi uglja, Kina je vodeća zemlja u svetu u oblasti čistih tehnologija, među koje spadaju vetroturbine i solarni paneli, ističe on.

„Smanjenje uvoza zbog većeg oslanjanja na obnovljive izvore energije zapravo povećava nacionalnu bezbednost Kine”.

Nedopil Vang takođe sumnja da će trgovinske tenzije sa SAD-om i usporavanje privrednog rasta navesti kineske vlasti da podstiču rast na način koji bi doveo do novog porasta emisija ugljen-dioksida.

Smatra da donosioci odluka u Kini veruju da su pokretači privrede u budućnosti upravo sektori koje imaju male emisije, kao što su informacione tehnologije, biotehnologija, električna vozila, i čista tehnologija, i da će najverovatnije podsticati razvoj ovih sektora.

„Ovi sektori su zaista pomerile težište kineske privrede od industrija koje su veliki zagađivači”, kaže on.

„Ne vidim da Kina planira masovno proširenje starih industrijskih grana, kao što je proizvodnja čelika.”

Potrebni su trajni klimatski napori

Svi stručnjaci koji su citirani u ovom tekstu saglasni su da je Kina značajno usporila rast emisija ugljen-dioksida, bez obzira da li to znači i trajno smanjenje emisija.

Međutim, Kina treba da ispuni i međunarodne obaveza u pogledu emisija ugljen-dioksida.

Kina se Pariskim sporazumom obavezala da će do 2030. godine smanjiti njen koeficijent emisije ugljen-dioksida za više od 65 odsto u odnosu na nivo u 2005. godini.

Koeficijent emisije ugljen-dioksida predstavlja masu emitovanog ugljen-dioksida u atmosferu svedenu na jedinicu energije.

Tokom pandemije korona virusa, Kina je znatno odstupila od ove obaveze, jer se u tom period više oslanjala na energetski intenzivnu industrijsku proizvodnju.

Ako bi najveći emiter ugljen-dioksida na svetu odustao od glavne međunarodne klimatske obaveze, bio bi to ozbiljan udarac za multilateralnu klimatsku akciju.

Sada, jedina šansa Kine da ispuni ovaj cilj je da stalno smanjuje emisije do 2030. godine, smatra Lauri Milivirta.

Dodaje da smanjenje emisija koje je do sada utvrdio predstavlja tek početak, i da je potrebno postaviti ambiciozne ciljeve i odlučno sprovoditi mere.

U narednim mesecima, klimatska politika Kine biće u središtu pažnje.

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP30 biće održana u brazilskom gradu Belemu u novembru, a Kina će pre događaja predstaviti ažurirani paket ciljeva u okviru Pariskog sporazuma.

Kako administracija američkog predsednika Donalda Trampa nije naklonjena multilateralnoj klimatskoj saradnji, Kina pokušava da se postavi kao svetski lider u borbi protiv klimatskih promena.

Na konferenciji o klimatskim promena u aprilu, predsednik Kine Si Đinping poručio je svetskim liderima: „Umesto da pričamo priče, moramo da delujemo...

„Naše ciljeve moramo da pretvorimo u opipljive rezultate.”

Zato Kina verovatno neće želeti da oda utisak da odustaje od cilja smanjenja koeficijenta emisije ugljen-dioksida, što je njena najvažnija međunarodna klimatska obaveza.

Li Šuo iz Azijskog instituta za društvene politike kaže da će pri izradi novih ciljeva u borbi protiv klimatskih promena, kineske vlasti u obzir uzeti i šta će o njima misliti međunarodna zajednica.

„U obzir će uzeti složen skup činilaca, među kojima su, naravno, njihove sopstvene klimatske ambicije, ali i geopolitičke okolnosti i kako će svet gledati na Kinu.”

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Šta je hvatanje ugljenika i može li da spase planetu
• Zaboravljeni „motor na solarni pogon" iz 20. veka
• Zašto je važno zadržavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusovih
• Da li nuklearna energija hvata novi zalet
• Umeće spasavanja drveća: Sprava koja uklanja mastilo sa papira
• Kako klimatske promene utiču na privredu Srbije