CPJ: Zabrinjavajuća eskalacija napada na novinare usred političke krize u Srbiji

Početni protesti koji su tražili odgovornost za tragediju prerasli su u masovni pokret protiv korupcije i sve autoritarnije vladavine predsednika Aleksandra Vučića, navodi se u tekstu CPJ. Kao rezultat toga, dodaje se, novinari se suočavaju sa sve većim brojem fizičkih napada, pretnji, onlajn uznemiravanja, kampanja blaćenja pa čak i ugradnje špijunskog softvera - što je često podsticano od strane Vučićevih pristalica, državnih zvaničnika i provladinih medija.

Od početka novembra, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo je 23 fizička napada. Do sada ove godine zabeleženo je 18 napada, što već premašuje broj od 17 koliko ih je bilo za celu 2024. godinu. NUNS je do sada evidentirao ukupno 128 različitih vrsta napada i pretnji, što ukazuje na to da bi ukupan broj mogao uskoro da premaši prošlogodišnjih 166 slučajeva.

„U političkoj krizi kroz koju Srbija prolazi od novembra, svedoci smo svojevrsnog otvorenog rata protiv nezavisnih medija“, izjavila je za CPJ Jelena L. Petković, novinarka frilenser, specijalizovana za bezbednost medija na Zapadnom Balkanu. " Godina 2025. bi mogla da bude najgora do sada po pitanju bezbednosti novinara u zemlji", dodala je.
Petković navodi da su reizbor američkog predsednika Donalda Trampa, uspon populističkih lidera poput Viktora Orbana u susednim zemljama EU i kriza izazvana zamrzavanjem finansiranja USAID-a nezavisnim medijima u Srbiji, dodatno ohrabrili Vučića da pojača pritisak na medije - često optužujući novinare i organizacije civilnog društva da su strani agenti i izdajnici. Istakla je da nijedan od napada na novinare od novembra nije doveo do procesuiranja, što ukazuje na širi obrazac nekažnjivosti.

„Ovaj talas napada na nezavisne novinare koji drže vlast odgovornom u Srbiji predstavlja širi pokušaj da se utiša kritičko izveštavanje u jeku sve dublje političke krize“, rekao je Atila Mong, predstavnik CPJ-a za Evropu. „Srpske vlasti moraju da prekinu sa nekažnjivošću ovih napada, da hitno zaštite novinare i zaustave neprijateljsku atmosferu koja ohrabruje zastrašivanje", dodala je.

CPJ je poslao pitanja pres službi Predsedništva Srbije i Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, ali nije dobio odgovore.

U nastavku sledi pregled najozbiljnijih napada od 1. novembra 2024, prema podacima koje je CPJ prikupio od lokalnih grupa za slobodu medija:

Fizički napadi

CPJ je analizirao 15 fizičkih napada u kojima je pogođeno najmanje 23 novinara, uglavnom tokom protesta. Napadi su varirali od pokušaja otimanja telefona do ozbiljnijih povreda. Neki napadači su bili političari ili javni funkcioneri, a više novinara navodi da ih policija nije zaštitila.

1. maja 2025. neidentifikovani muškarac pokušao je da iz ruke izbije telefon Tamari Radovanović iz Južnih vesti dok je snimala miting SNS-a u Nišu. Policija je uklonila nju, a ne napadača.

2. maja, u selu Маkovište, snimatelj N1 televizije Marjan Vučetić napadnut je s leđa i zadobio lakše povrede.

3. aprila, petočlana ekipa KTV napadnuta je tokom mitinga SNS-a u Beogradu. Tehničaru Miloradu Maleševu izbijena su tri zuba. Policija je reagovala tek nakon fizičkog napada na snimatelja.

23. marta, novinara BIRN-a Sašu Dragojla udario je bivši bokser i aktivista SNS-a. Policija nije uhapsila napadača.

27. novembra 2024, na mitingu u Beogradu, napadnuta je novinarka Jelena Mirković iz N1, a kamera Aleksandra Cvrkotića je oštećena dok je snimao.

22. novembra, novinarki Ani Mirković iz Nova TV udaren je telefon iz ruke.

1. novembra, u Kovinu, odbornik SNS-a fizički je napao Miloša Ljiljanića iz Kovinske Info.

2. novembra, u Novom Sadu, maskirani napadači povredili su snimatelje iz N1 i Euronews. Policija nije intervenisala.

Policijsko nasilje, opstrukcija, zadržavanja

1. maja 2025, novinara SBS radija Nikolu Doderovića i studenta novinarstva policija je privela na sat vremena u Nišu.

2. maja, policija je privela fotoreportera Gavrila Andrića tokom blokade u Novom Sadu, iako je imao obeležje "press".

28. aprila, policija je poprskala biber sprejom i tukla Žarka Bogosavljevića iz Razglas Newsa.

1. aprila, kolumnista Peščanika Dejan Ilić bio je pritvoren zbog „širenja panike“ zbog izjava na TV emisiji.

2. marta, ekipe novinara iz Hrvatske i Slovenije koje su krenule da pokrivaju veliki studentski protest 15. marta, vraćeni su sa granice.

25. februara, policija je pretresala 28 sati kancelarije CRTA-e i Istinomera tokom istrage za navodnu korupciju.

1. januara, pet novinara (N1, Nova, Radio 021, Danas) je nasilno uklonjeno iz Gradske kuće u Novom Sadu, onemogućavajući im da izveštavaju sa opozicionog protesta.

Nadzor, špijunski softver

27. marta BIRN je izvestio da su dve novinarke bile mete napada špijunskim softverom Pegasus, ali napad nije uspeo, jer novinarke nisu otvorile link sa malverom.

Ostale pretnje, blaćenje

U aprilu 2025, prorežimska NVO emitovala je na šest nacionalnih kanala i na društvenim mrežama sat vremena dug propagandni film koji novinare N1, Nova TV i ostalih izdanja united media označava kao strane agente i ekstremiste i neprijatelje države koji navodno rade ilegalno u Srbiji.

U februaru i martu 2025. godine, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić optužila je N1, Novu S i Danas za širenje mržnje i laži. Suočen s kritičkim pitanjima, predsednik Vučić je pitao novinara istraživačkog portala KRIK koliko je novca primio od USAID-a i Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED). Predsednik je takođe optužio televiziju N1 i njenog dopisnika iz Brisela Nikolu Radišića da doprinose „obojenoj revoluciji”, aludirajući na prodemokratske pokrete koji su se pojavili u raznim zemljama istočne Evrope, a koje Vučić predstavlja kao pokušaj Zapada da potkopa suverenitet Srbije.

Radišić je takođe bio isključen sa jedne konferencije za novinare u Briselu.

Od novembra 2024. godine, novinari koji rade za nezavisne medije N1 TV, Nova TV i internet platformu Magločistač, kao i zagovornici slobode medija, primili su pretnje fizičkim nasiljem i smrću.