Istraživanje: Sokoj - Monopol nad muzičkim autorima

“Odjebite Sokoj, prijavite svoju muziku u katalog i zaradite neki dinar”, piše na svom Fejsbuk nalogu grupa S.A.R.S 2012. godine. Četiri godine ranije, uprkos činjenici da je njihova pesma Buđav lebac bila najslušanija pop numera na Jutjubu u okviru srpsko-hrvatskog govornog područja, Sokoj im je na ime autorskih prava za 2008. isplatio svega 16,5 dinara, piše Vreme.

Inače, Sokoj je jedina organizacija u Srbiji koja od korisnika muzike (emitera, ugostiteljskih objekata, bioskopa, javnih izvođenja) prikuplja autorske naknade i jednom godišnje ih isplaćuje autorima i drugim nosiocima autorskog prava (tekstopisci, aranžeri). Ova kolektivna organizacija uživa monopolski položaj još od 1950. godine, a dozvolu za obavljanje delatnosti dobija od Zavoda za intelektualnu svojinu.

Izrevoltiran ovim obračunom za svoj hit, S.A.R.S. je 2009. održao koncert u Studentskom kulturnom centru za koji je karta simbolično iznosila – 16,5 dinara. Deo članova se ubrzo nakon toga iščlanio iz ove organizacije iako to znači da neće ni dobijati naknade od emitovanja, budući da ne postoji alternativa Sokoju.

Iz Sokojeve Službe za međunarodne pravne poslove navode da je ovaj primer “deplasiran i zastareo”, te da se koristi “zbog svoje bombastičnosti”. Međutim, frontmen grupe S.A.R.S. Žarko Kovačević u razgovoru za ovaj tekst potvrdio je da se situacija nije mnogo promenila. “To s Buđavim lepcem je bio skandal. Naredne godine se svako od autora u bendu popeo na par stotina evra, što pokazuje da izgleda urodi plodom samo kada napraviš dovoljno veliku buku, ali to je i dalje daleko od onoga koliko bi trebalo da bude”, smatra muzičar i opisuje Sokoj kao Pandorinu kutiju.

Ova grupa, međutim, jedna je od retkih koja se godinama javno buni protiv Sokoja. Mnogi se na ovo ne usude jer se Sokoj, po svemu sudeći, postarao za to. Rukovodstvo je donelo pravilnik prema kom bi svako javno kritikovanje moglo da dovede čak i do izbacivanja iz članstva. Osim toga, Sokoj se potrudio i da sakrije mnoge delove svog poslovanja. Tako čak i glavni njihov zadatak – deljenje novca od emitovanja muzike autorima – jedna je od poslovnih tajni. Ovo znači da autori ne znaju kome je koliko novca pripalo, pa se samo mogu nadati da im je dodeljeno koliko su zaslužili.

Konačno, dok se autori žale na male naknade, zaposleni u Sokoju nemaju takvih problema. Zarade su im prethodnih godina porasle za 50%, pa sada zarađuju više od 260.000 dinara, odnosno 440.000 kada je reč o direktoru Dejanu Manojloviću, pokazuju finansijski izveštaji za 2023. godinu.

Ipak, ono što naši sagovornici ističu kao vrhunac lošeg rukovođenja ovom organizacijom jeste činjenica da se Sokoj u svom poslovanju već četiri godine vodi nevažećim Statutom, budući da je Agencija za privredne registre (APR) odbila da ga registruje. To znači da su sve odluke koje je udruženje donelo u skladu s ovim Statutom – nezakonite, potvrđuje advokat Mirko Mrkić, inače profesor medijskog prava na Fakultetu za medije i komunikacije. “Ako Sokoj može da dokaže da je statut važeći, onda bi trebalo da objasne zašto nije objavljen u APR-u kako bi svi mogli da ga vide preko zvanične državne uprave. Ako ne mogu to da objasne, onda stvarno ne znam kojim metodama su ispunili uslov za sticanje odobrenja Zavoda za intelektualnu svojinu da budu kolektivna organizacija”, kaže Mrkić.

Celo istraživanje možete pronaći OVDE.