Nakon više od 30 godina Požarevljanka ponovo pokrenula Dan Balkana (FOTO/VIDEO)

"To je dan posvećen bogatoj kulturi, muzici, hrani, igrama i dubokoj povezanosti sa tradicijom i porodicom. Sviraju se pesme, narodne nošnje se nose sa ponosom. Igra se kolo, oro i vallja. Hrana miriše na dom – burek, ćevapi, flija, sarma. Zastava je manje bitna – osećaj Balkana je u centru", kaže za Boom93 Milena Filipović, Požarevljanka koja je posle 30 godina rešila i uspela da ovaj festival vrati u Malme, Švedski grad u kome živi veliki broj Srba, a pre svega Požarevljana.

Ovaj festival organizovan je krajem maja, nakon 30 godina, a kako naša sagovornica napominje nije bilo teško organizovati ga, "jer nas veže više nego što nas razdvaja, a nova generacija bira zajedno umesto protiv".

Festival ukinut zbog političkih dešavanja na Balkanu tokom devedesetih

Iako narodi sa Balkana dele mnogo toga zajedničkog – od muzike i hrane do jezika i običaja – politika, ratovi i podele kroz istoriju sprečili su dublju regionalnu povezanost i zajedničke proslave. Ratovi devedesetih ostavili su duboke rane i nepoverenje među narodima. Nacionalizam i političke tenzije često su stavljali razlike u prvi plan, umesto sličnosti.  

"Mnogi su osećali da bi zajedničko slavlje bilo “izdaja” svog naroda – iako u suštini, kultura i narodna tradicija nikada nisu bili neprijatelj. Održavanje Dana Balkana baš ove godine predstavlja želju da se izgradi zajednički identitet, uči iz prošlosti i slavi ono što nas spaja. To je korak ka budućnosti u kojoj poštovanje i kultura nadmašuju podele".

Neko je morao da napravi prvi korak, a ove godine to je bila naša sugrađanka

Milena napominje da organizacija dana Balkana baš ove godine nije slučajnost, već odluka.

"Pokrenula sam ga jer verujem da nas kultura, muzika, tradicija i zajednička istorija mogu spojiti, bez obzira na političke razlike. Nije u pitanju ni nostalgija, ni politika. U pitanju je poštovanje korena – srpskih, albanskih, bosanskih, hrvatskih, crnogorskih… svih. Želela sam dan kada ćemo slaviti ono što delimo, ne ono što nas deli. Neko je morao da napravi prvi korak. Ove godine – to sam to bila ja. A sledece i svake naredne cemo raditi moj tim i ja zajedno", dodaje.

Ove godine tokom održavanja festivala bilo je 650 učesnika, dok je isti posetilo preko 57.000 posetilaca, uz napomenu organizatora, da i pored ovako velikog broja kako učesnika, tako i posetilaca, nije bilo ni jednog incidenta.

Na festivalu je učestvovalo nekoliko udruženja: KSF Srbija Malmo, Sitan vez Malmo, Srpska crkva Kirilo i Metodie Malmo, Bosansko Udruženje sarajevo, Bosansko Udruženje Bosanska krajina, Makedonsko Udruženje Pelister Treleborg i Goce Delčev Geteborg, Albansko Udruženje Skanderbeg, Kosovsko Udruženje Kosovarija. Pored njih u posetu su im došli gosti iz Srbije Magična azbuka i Jugo muškarci (tiktokeri) koji su vodili program.

Za pripremu hrane bili su zaduženi brojni restorani nacionalnih kuhinja.

U planu je da se ovaj festival organizuje svake godine, uz manje manifestacije tokom godine.

Dan Balkana poručuje da kultura ne poznaje granice. Muzika, igra i tradicija povezuju više nego što politika deli. Poštovanje različitosti je snaga – ne slabost. Zato slave svi zajedno Srbi, Albanci, Bosanci, Hrvati, Crnogorci, Makedonci, Slovenci, Romi i svi drugi koji u srcu nose Balkan. 

"Poruka nije “zaboravite prošlost” – već “gradimo budućnost u kojoj je Balkan mesto ponosa, a ne podele", jer bez obzira na to odakle dolazimo – zajedno činimo Balkan. Slavimo kulturu, porodicu, muziku i ponos. Šaljemo poruku jedinstva, poštovanja i zajedničkog ponosa. Na Balkanu nismo uvek mislili isto – ali smo oduvek živeli, pevali i plakali slično", navodi organizatorka festivala.

Za kraj dodaje, Dan Balkana slavi jedinstvo u različitosti. I pored teške istorije, ovaj dan pokazuje kako ljubav prema kulturi može da nas ujedini.