Srbija se odrekla donacije EU i Kinezima platila rekonstrukciju pruge četiri puta više

Naime, srpske vlasti odustale su od projekta koji bi bio finansiran iz granta EU, a koji bi, prema navodima Anketne komisije, koštao oko 330 miliona evra. Time smo se, kako ističu, odrekli i oko 60 miliona evra bespovratne pomoći.
 
Novcem Evropske unije su još 2012. i 2013. godine urađene preliminarne studije koje su pokazale da bi modernizacija pruge od Novog Sada do mađarske granice koštala oko 330 miliona evra.
 
Građani Srbije će ove radove na kraju platiti daleko skuplje – najmanje 1,25 milijardi evra.
 
Emanuel Žofre, šef Delegacije EU u Srbiji, u nedavnom odgovoru Anketnoj komisiji za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice u Novom Sadu, naveo je da je Srbija donela suverenu odluku da ovaj projekat sprovede bez finansijske podrške EU.
 
"Time su srpske vlasti usvojile tehničke standarde, uključujući projektovanu brzinu od 200 km/h, što se razlikovalo od standarda prvobitno predloženih u okviru IPA 2011. Ove odluke su izvan okvira učešća EU u ovom projektu", naveo je Žofre.
Naime, Srbija se opredelila da projekat modernizacije i rekonstrukcije pruge od Novog Sada do Subotice realizuje sa kineskim partnerima, kompanijama CCCC i CRIC. Prema Komercijalnom ugovoru, koji je ispred države potpisala tadašnja ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, i dostupnim aneksima, ovaj posao koštao nas je najmanje 1,25 milijardi evra.
 
Razlika u projektu na papiru postoji, ali u praksi suštinski nije drugačija. "Kineskom" rekonstrukcijom Srbija je dobila prugu na kojoj vozovi mogu da razviju brzinu od 200 kilometara na čas, dok bi prema projektu EU oni vozili maksimalno 160 kilometara na čas, odnosno stizalo bi se samo osam minuta sporije.
 
Vladimir Obradović, član Anketne komisije i profesor FON-a, navodi za Nova.rs da je ta pruga deo Panevropskog koridora na kojem svakako vozovi ne idu brže od 160 kilometara na čas, kao i da je to moguće samo na kratkim deonicama.
 
"Takođe, teretni vozovi ne mogu da razviju brzinu veću do 130 kilometara na čas. U svakom slučaju, i da imamo vozove koji idu 200 na sat, ušteda u ukupnom vremenu bila bi svega osam minuta", kaže Obradović.
 
Odlukom da izabere kineski projekat, koji je drastično skuplji, Srbija se odrekla i bespovratne pomoći koja se dodeljuje u takvim slučajevima.
 
"Veliko je pitanje ko je i zašto doneo odluku da se odustane od finansijske pomoći EU, da se odustane od povoljnih kredita i promeni tehničko rešenje bez ekonomske podloge, bez ekonomskog opravdanja. Zašto ta dokumentacija nigde nije objavljena i nije javno dostupna i da li će Tužilaštvo za organizovani kriminal da ispita ko je te odluke doneo i zašto i koja je šteta za Republiku Srbiju nastala i za građane Srbije", naveo je Obradović.

Poznato je i da svaki evro koji daje EU mora da se opravda i da se transparetnost trošenja novca podrazumeva.
 
To nije slučaj sa kineskim kreditima, a detalji ugovora i aneksa potpisanih sa njima i dalje do kraja nisu poznati. Komercijalni ugovor objavljen je posle zahteva studenata, a kompletna dokumentacija i dalje nije dostupna.