Koliko košta pravedna energetska tranzicija: Šta ako zatvorimo stare termoelektrane

Srbija je kroz zakone i strategije rešila da obnovljivi izvori energije čine trećinu u bruto finalnoj potrošnji, dok učešće u proizvodnji električne energije treba da dostigne 45 odsto, piše Forbes Srbija.

 „Sa procesom dekarbonizacije dolazi do smanjenja broja zaposlenih u proizvodnji uglja i električne energije te je neophodno definisati mere i politike radi sprečavanja negativnih posledica“, kaže predlagač.

Od njih zavise lokalne privrede
Otuda potreba da se obezbedi pravedna društveno-ekonomska tranzicija ugljarskih regiona. Pripreme će biti zakonske promene u obrazovanju, turizmu i poljoprivredi.

Mere bi trebalo da obezbede prekvalifikacije, obrazovanje koje će omogućiti posao u novonastalim sektorima i ekonomsku diversifikaciju.

„Lokalne privrede se često u velikoj meri oslanjaju na lance snabdevanja ugljem i raspoloživi prihod radnika u industrijama zasnovanim na fosilnim gorivima. Zatvaranje tih industrija može proizvesti posledice po lokalna preduzeća, dobavljače i pružaoce usluga“, napominje se u dokumentu.

 Čije se zatvaranje analizira

Najstarija termoelektrana je Kolubara A. Ona je sagrađena 1956. Najmlađa je Kostolac B3, koja je proradila prošle godine. Najveći deo rezervi uglja nalazi se u dva basena – Kolubarskom i Kostolcu. Ova dva rudarska basena zajedno proizvode oko 32 miliona tona uglja godišnje. Kolubara snabdeva tri termoelektrane – TE Nikola Tesla A i B i TE Kolubara, a Kostolac dve – TE Kostolac A i B.

Resavica objedinjuje i održava devet podzemnih rudnik uglja.

„Analiza je vezana samo za proces zatvaranja TE Kolubara A i TE Morava, kao najstarijih postrojenja“, stoji u Predlogu. “Kako potencijalno zatvaranje rudnika JP PEU Resavica nije određeno Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom Srbije ili bilo kojim drugim zvaničnim aktom, dijagnostički izveštaj fokusira mogući uticaj zatvaranja TE Morava i TE Kolubara na pojedine rudnike JP PEU Resavica i opštinu Despotovac“.

Rembas je najveći podzemni rudnik uglja u Srbiji. Oko 130.000 tona uglja svake godine iz njega se dopremi u TE Morava.

Koliko je radnih mesta ugroženo
U Predlogu akcionog plana se pretpostavlja da bi u slučaju zatvaranja TE Kolubara i TE Morava, u Kolubarskom regionu mogla biti indirektno pogođena 472 radna mesta. To bi uglavnom bili podizvođači EPS-a. Kostolac će se kratkoročno suočiti sa ograničenim efektima sprovođenja zelene tranzicije.

„Procenjuje se da u Rembasu može biti direktno ugroženo ukupno 930 radnih mesta rudara do 2030. i još 958-1.367 radnih mesta indirektno. Uglavnom vezanih za podizvođače rudnika, što će imati značajan potencijalni uticaj na lokalne prihode“, smatraju predlagači. „Posle 2030. godine, u procesu energetske tranzicije, termoelektrane bi radile sa smanjenim kapacitetom. Ali bez ubrzanih zatvaranja. Ovo bi kao posledicu imalo značajno smanjenje radne snage u proizvodnji lignita“.

Podizanje svesti i naknade
Među predviđenim aktivnostima je podizanje svesti za sve zainteresovane strane. Ovo bi trebalo da se radi do 2030. godine. Prve tri godine bi na to moglo da se potroši po 450.000 evra, a nakon toga 150.000 evra godišnje. Sredstva bi se obezbedila od međunarodnih donatora, budžeta i iz drugih izvora. Sve zajedno 1,65 miliona evra do 2030.

U obzir dolazi i isplata minimalne novčane naknade. Ova mera bi koštala 10,6 miliona evra i obuhvatila bi 800 radnika iz pogođenih područja.

Troškovi obuke za prekvalifikacije bi bili 2,4 miliona evra. Cena kratkoročnih aktivnosti na lokalnom nivou bi bila 13,15 miliona evra.

Na spisku pripremnih aktivnosti je program za podsticaj preduzetništva i samozapošljavanja. Okvirni fond, prema Predlogu akcionog plana, bio bi 12 miliona evra.

Predlaže se i popravljanje privredne infrastrukture u postojećim industrijskim parkovima. I to za 60 miliona evra. Ukupni troškovi prirpemnih aktivnosti dostigli bi tako 72,7 miliona evra.