Ne šalite se sa pirinčem u Japanu jer možete da ostanete bez posla

Kada je japanski ministar poljoprivrede izjavio da nikada nije morao da kupuje pirinač jer mu ga njegove pristalice poklanjaju u velikim količinama, nadao se da će izmamiti osmehe.

Ali desilo se suprotno - Taku Eto je izazvao bes koji ga je primorao da podnese ostavku.

Japan se suočava sa prvom krizom troškova života u poslednjih nekoliko decenija, a pogođena je i njihova omiljena hrana - pirinač.

Cena je više nego udvostručena u poslednjih godinu dana, a uvoznih sorti je malo.

Eto se izvinio, rekavši da je otišao „predaleko" u nedavnoj izjavi.

Nakon što su opozicione stranke zapretile da će u skupštini tražiti da se glasa o njemu, on je podneo ostavku.

Ostavka ministra poljoprivrede je novi udarac manjinskoj vladi premijera Šigerua Išibe, koja se već suočava sa padom popularnosti među biračima.

Pirinač, pokazalo se, može da bude moćan pokretač stavova u Japanu, a nestašica ove namirnice i ranije je uticala na političke potrese.

Zbog rasta cena pirinča, 1918. godine pala je tadašnja vlada.

Zato sad i nije iznenađujuće da cena pirinča ima ulogu u padu rejtinga Išibeove vlade.

„Političari ne idu u supermarkete da kupuju namirnice i zato i ne razumeju", kaže 31-godišnja Memori Higuči iz Jokohame za BBC.

Higuči je majka sedmomesečnog deteta.

Dobra hrana za njen postnatalni oporavak bila je presudna, a njena ćerka će uskoro početi da jede čvrstu hranu.

„Želim da se dobro hrani, tako da ako cene nastave da rastu, možda ćemo morati da smanjimo količinu pirinča koji jedemo moj muž i ja", kaže ona.

Pogledajte: Japanska poslastica vagju govedina i u Srbiji

Skupa greška?

Reč je o jednostavnom pitanju ponude i potražnje, kaže ekonomista Kunio Nišikava sa Univerziteta Ibaraki.

Ali on veruje da je to uzrokovano pogrešnim proračunom vlade.

Do 1995. godine, vlada je kontrolisala količinu proizvedenog pirinča u bliskoj saradnji sa poljoprivrednim zadrugama.

Zakon je ukinut te godine, ali Ministarstvo poljoprivrede nastavlja da objavljuje procene potražnje kako bi poljoprivrednici mogli da izbegnu proizvodnju prezasićenog pirinča.

Ali, kaže profesor Nišikava, pogrešili su 2023. i 2024.

Procenjivali su potražnju na 6,8 miliona tona, dok je stvarna potražnja, dodaje agrarni stručnjak, bila 7,05 miliona tona.

Potražnja za pirinčem je porasla zbog većeg broja turista koji posećuju Japan i povećanja broja ljudi koji jedu u ugostiteljskim objektima posle pandemije korona virusa.

Ali stvarna proizvodnja je bila čak niža od procenjene: 6,61 miliona tona, kaže Nišikava.

„Tačno je da je potražnja za pirinčem skočila zbog nekoliko razloga, među kojima je i činjenica da je pirinač bio relativno pristupačan u poređenju sa drugim prehrambenim artiklima i porasta broja inostranih posetilaca", rekao je portparol Ministarstva poljoprivrede za BBC.

„Kvalitet pirinča nije bio sjajan zbog neuobičajeno visokih temperatura što je takođe rezultiralo manjom proizvodnjom pirinča".

Više se ne isplati uzgajati pirinač

Dugi niz godina, uzgajivači pirinča ne zarađuju dovoljno, kaže 59-godišnji Kosuke Kasahara, čija se porodica generacijama bavi poljoprivredom.

Objašnjava da je za proizvodnju 60 kilograma pirinča košta oko 18.500 jena (125,70 dolara), ali je zadruga u njegovoj oblasti Nigata na zapadnoj obali Japana ponudila da ga kupi prošle godine po ceni od 19.000 jena.

„Do pre tri, četiri godine vlada bi nudila finansijske podsticaje opštinama koje su pristale da smanje proizvodnju pirinča", dodaje on.

Portparol ministarstva potvrđuje da je vlada ponudila subvencije onima koji se odluče za proizvodnju pšenice ili soje umesto pirinča.

Za to vreme, mlađi poljoprivrednici su se odlučili za proizvodnju različitih vrsta pirinča koje se koriste za sake, pirinčane krekere ili za ishranu stoke jer je potražnja za ovodom namirnicom u Japanu opadala do prošle godine.

„Umorio sam se od borbe protiv prodavaca ili restorana koji su godinama od mene tražili da jeftino prodajem pirinač", kaže Šinja Tabuči.

Ali situacija se potpuno promenila i sada je cena 60 kilograma pirinča od 40.000 do 50.000 jena.

Iako su više cene loša vest za kupce, to znači da će mnogi poljoprivrednici koji su se mučili sada konačno moći da zarade novac.

Ali pošto su ljudi bili ljuti zbog porasta cene, vlada je u martu hitno intervenisala iz robnih rezervi i prodavala pirinač kako bi pokušala da snizi cene.

Mnoge zemlje imaju strateške rezerve - zalihe ključnih dobara - sirove nafte ili prirodnog gasa u slučaju nekih vanrednih okolnosti.

Mnoge države u Aziji imaju zalihe pirinča.

Poslednjih godina, japanske zalihe pirinča bile su iskorišćene samo posle prirodnih katastrofa.

„Vlada nam je uvek poručivala da neće pustiti vanredne zalihe pirinča kako bi kontrolisala cenu, tako da smo se osećali izdanim", kaže Tabuči.

Uprkos retkoj odluci vlade da iz rezervi pusti pirinač u prodaju, cene su nastavile da rastu.

• Postoji li pravi način kako se jede suši
• Nato - sluzava superhrana koja je podelila Japan
• Šta je „suši teror" u Japanu

Borba protiv rastućih cena

Cena pirinča takođe raste u jugoistočnoj Aziji, gde je skoro 30 odsto globalne proizvodnje pirinča.

Poslednjih godina, do nestašica su doveli ekonomski, politički i klimatski razlozi.

U Japanu je pitanje postalo toliko ozbiljno da je zemlja počela da uvozi pirinač iz Južne Koreje prvi put u četvrt veka, iako potrošači više vole domaće sorte.

Premijer Išiba je nagovestio i povećanje uvoza američkog pirinča dok njegova vlada nastavlja da pregovara o trgovinskom sporazumu sa Vašingtonom i pretnji predsednika Donalda Trampa o povećanju carina.

Ali kupci poput Memori Higuči kažu da je malo verovatno da će kupovati nejapanski pirinač.

„Već dugo govorimo o lokalnoj proizvodnji za lokalnu potrošnju", kaže ona.

„Mora da postojati način da japanski poljoprivrednici zarađuju, a da istovremeno se mogu da priušte domaće proizvode", dodaje.

Mišljenje poljoprivrednika je podeljeno.

„Možda ćete čuti da industrija stari i da se smanjuje, ali to nije nužno tačno", kaže Tabuči, koji smatra da vlada previše ptiti ovaj sektor.

„Mnogi stariji poljoprivrednici mogu da priušte da prodaju pirinač jeftino jer imaju penzije i imovinu, ali mlađa generacija mora da zarađuje.

„Umesto da garantuje prihod svih poljoprivrednika i meša se u tržište, vlada bi trebalo da dozvoli da neprofitabilni farmeri propadnu."

Ali sa tim nije saglasan Kasahara.

„Poljoprivreda u ruralnim oblastima poput naše znači biti deo zajednice.

„Ako dozvolimo da uništimo te poljoprivrednike, te oblasti će propasti."

On tvrdi da bi vlada trebalo da odredi zagarantovanu otkupnu cenu od 32.000 do 36.000 jena za 60 kilograma pirinča, što je niže od današnje cene, ali i dalje omogućava poljoprivrednicima da imaju profit.

A s obzirom na to šta se desilo dosadašnjem ministru poljoprivrede, to je osetljiva tema za političare.

U Japanu bi ovog leta trebalo da budu održani ključni nacionalni izbori, tako da je od ključnog značaja za stranke da i potrošači i poljoprivrednici budu zadovoljni.

• Ikigai: Zbog toga Japanci ustaju svakog jutra i raduju se životu
• Pepeljugina težina: Sve izraženiji trend među mladim Japankama
• Japanka uhapšena jer je zgnječila lepinju u prodavnici
• Predlog iz Japana: Nosite rolku, uštedite struju
• Skoro 40.000 Japanaca preminulo samo kod kuće u prvoj polovini 2024.
• Bez odeće, sam i na psećoj hrani: Izazovi Japanca u rijaliti emisiji