Izbori u Rumuniji: Navijač protiv matematičara

Možda u drugom krugu predsedničkih izbora pravo glasa ima gotovo 18 miliona Rumuna, ali će ishod sa velikom pažnjom pratiti Evropa, Rusija, Ukrajina, pa i Amerika.

U nedeljnom finalu nadmeću se Đorđe Simion i Nikušor Dan, dva posve različita kandidata koje spaja samo to da ne pripadaju tradicionalnim partijama rumunskog sistema.

Simion, evroskeptični lider nacionalističke stranke koji sebe proziva „rumunskim Trampom”, bio je uspešniji u prvom krugu, osvojivši gotovo 41 odsto glasova.

Kroz iglene uši, u drugi krug ušao je i Nikušor Dan, gradonačelnik Bukurešta, nezavisni kandidat iza koga u finalnom glasanju ipak staju i neke tradicionalne partije.

Biće to treće glasanje za šefa države, pošto je prvi pokušaj poništen krajem 2024. godine zbog navodnog mešanja Rusije kroz podršku ekstremnoj desnici, pre svega na društvenim mrežama.

Rumuni traže naslednika Klausa Johanisa koji je više od decenije bio na čelu države, a za čija dva mandata se izmenjalo čak devet vlada.

Johanisa je u februaru ove godine nasledio Ilije Boložan, predsednik parlamenta u funkciji privremenog šefa države, sve dok se aktuelna izborna saga konačno ne završi.

Predsednik u Rumuniji ima ovlašćenja ponajviše u oblastima odbrane i diplomatije, a predlaže i premijera poslanicima nacionalnog parlamenta.

Dve Rumunije

Serđu Miškoju živi u Klužu, gradu na zapadu Rumunije, gde predaje političke nauke na Fakultetu za evropske studije.

Ovom gradu, komunisti Nikolaja Čaušeskua, koji su zemljom vladali od kraja Drugog svetskog rata do 1989. godine, menjali su ime u Kluž-Napoka po starorimskom naselju, pokušavali razvoj teške industrije, iscrpljujući stanovništvo siromaštvom.

Kada je i na ulicama Kluža potekla revolucija koja se završila egzekucijom rumunskog diktatora i uvođenjem demokratije, optimizma nije manjkalo.

Ulicama nezvanične prestonice Transilvanije danas špartaju novi tramvaji i autobusi sa zastavama Evropske unije (EU), trgovi su renovirani, a fasade u centru grada blistave i obnovljene.

Ipak, Miškoju kaže da je to samo jedan deo rumunske društvene slagalice.

„Više od 40 odsto ljudi živi u selima, a samo polovina onih u gradovima zapravo živi u velikim gradovima gde se vidi ekonomski napredak i ulaganja.

„Postoje dve Rumunije, jako podeljene među sobom: oni koji ne žive u velikim gradovima osećaju se napušteno i zapostavljeno, a ove razlike samo su rasle.”

• 'Rumunski Donald Tramp' ubedljiv na predsedničkim izborima, premijer podneo ostavku
• Tiktokeri optuženi za izazivanje izbornog skandala u Rumuniji
• Konačna odluka: Kalin Đorđesku ne može da učestvuje na ponovljenim predsedničkim izborima u Rumuniji

U prosečnoj plati od oko 1.115 evra, bruto domaćem proizvodu koji je daleko bolji od svih suseda (pa i Srbije) osim Mađarske, ove razlike se manje vide.

Isplivaju na površinu kada se postave u ram za evropsku sliku, čiji je Rumunija članica od 2007. godine.

„Rumuni su i dalje građani drugog reda u EU, sa teškoćama u pristupanju šengenskom prostoru, vizama za SAD čije je ukidanje odloženo na neodređeno vreme, a razlike bogatog Zapada i siromašnog Istoka EU su i dalje snažne.

„Frustracije su jake i zbog duhovne krize u društvu: nacija, crkva, državne institucije stavljene su pod znak pitanja”, kaže Miškoju.

Ovaj profesor kaže da su te frustracije, kombinovane sa strahom, praktično nacrtale rezultate izbora.

„Najvažniji strah, koji su potpirivali ruski agenti i ekstremna desnica, je onaj od rata: da će Rumuni, ako se nastavi rat u Ukrajini, biti poslati da ginu za tu zemlju.

„Desnica vodi kampanju u kojoj mnogo govori o miru, a sve to podseća i na vreme Čaušeskua koji se 80-tih zalagao za navodno razoružavanje i mir.”

Ko su izborni finalisti?

Frustracije i strahovi u finale izbora uveli su dva potpuno različita kandidata koji imaju samo jednu sličnost.

„Oba kandidata su na svoj način antisistemska, obojica ne dolaze iz tradicionalnih partija, ali su istovremeno i potpuno različiti - jedan je progresivan i liberalan, drugi dolazi iz polja ekstremne desnice”, opisuje ih Anastasija Poćumban, istraživačica Nemačkog saveta za međunarodne odnose (DGAP).

Pre godinu dana, Đorđe Simion nije bio ni blizu kandidata koji bi mogao da ima najbolji rezultat u prvom krugu predsedničkih izbora.

Ovaj 38-godišnji, ne preterano harizmatični nekadašnji ekstremni navijač sa fudbalskih tribina Rapida iz Bukurešta, studirao je filologiju i istoriju.

U mladosti se zalagao za prisajedinjenje velikog dela Moldavije Rumuniji, brinuo o pravima Rumuna u susednim zemljama, pa i Srbiji.

Osniva stranku koja prvi put na izborima učestvuje 2020. godine i ulazi u parlament, ali bez ozbiljnije podrške.

To se donekle menja na parlamentarnim izborima krajem 2024, kada njegova Alijansa za uniju Rumuna postaje ozbiljnija opiziciona snaga.

Na istovremenim predsedničkim izborima, Simion osvaja samo 14 odsto glasova i završava kao četvrtoplasirani.

Ipak, iznenađujući trijumf Kalina Đorđeskua, nezavisnog kandidata ekstremne desnice, poništen je zbog manipulacija pre svega na društvenim mrežama.

„Simion je bio oduševljen rezultatom Đorđeskua i zato ga je pametno podržavao do kraja, znajući da ovaj neće moći opet da se kandiduje - i tako je preuzeo i veliki deo njegove podrške.

„Obećao je da će, ako pobedi, postaviti Đorđeskua za premijera i to mu je donelo dodatne glasove”, objašnjava Miškoju uspeh Simiona.

U međunarodnoj areni, pored pozivanja na sličnost sa Donaldom Trampom, Simion se predstavlja kao blizak italijanskoj premijerki Đorđi Meloni, poljskom predsedniku Anžeju Dudi, ali i jednom lideru iz neposrednog susedstva.

„Simion pokušava da se predstavi i kao neko ko će vući poteze poput Viktora Orbana, iako Orban nosi šal na kome je Mađarska prisvojila deo Rumunije.

„On tvrdi da je potrebno popuštanje u odnosima sa Mađarskom, a da će i on biti jedan od konzervativnih lidera Evropske unije”, kaže Anastasija Poćumban.

Poslednju prepreku na putu ka vlasti predstavlja mu Nikušor Dan, trenutni gradonačelnik glavnog grada zemlje, političar potpuno drugačijeg profila.

„Ljudi ne pričaju mnogo o njemu, a pokazalo se i da nije preterano harizmatičan.

„Ipak, iako možda nema harizmu, ima iskustvo, posvećenost onome čime se bavi”, ukazuje Poćumban.

Pariški student matematike u politiku je, poput rivala, ušao iz civilnog sektora i aktivizma.

Iako je i sam osnovao jednu stranku, ubrzo je napustio, pa se na izborima našao kao nezavisni kandidat.

„Dan je potpuni autsajder u politici koji je posle dva pokušaja postao gradonačelnik Bukurešta i bori se protiv građevinske mafije i tajkuna.

„Kampanju je zasnovao na ne previše spektakularnim i atraktivnim porukama, već surovoj realnosti, predstavljajući sebe kao 'iskrenog štrebera'”, opisuje ga Miškoju.

Nikušor Dan čvrsto stoji iza rumunskog članstva u NATO-u i pomoći susednoj Ukrajini koja je Kijevu posebno važna jer sa Rumunijom deli kopnenu granicu, ali i Crno more.

Društvene mreže: od vesti do manipulacije glasovima

Izborno finale u Rumuniji za ovu zemlju je neobično jer se u njemu ne nalazi nijedan kandidat tradicionalnih stranaka: konzervativaca, liberala ili socijaldemokrata.

„Uzrok tome vidim pre svega u nezadovoljstvu stanjem u privredi, ljudi su nezadovoljni politikama koje su vodile stare partije.

„Slučajevi korupcije, zloupotrebe sredstava, izneverena očekivanja od reformi dovela su do ovakvog ishoda”, smatra Anastasija Poćumbanu.

Od uvođenja višestranačja, isti igrači delili su vlast i smenjivali se na vrhu, sve dok nisu načinili ono što Serđu Miškoju smatra „fatalnom greškom”.

„Ranije se rešenje tražilo u vladama konzervativaca i liberala sa jedne, a socijaldemokrata sa druge strane - kad su jedni neuspešni u vladi, na sledećim izborima pobede drugi.

„Od 2021. godine, ove stranke stvorile su 'veliku koaliciju': bilo je katastrofalno ostaviti toliki prostor populistima u opoziciji, čime je stvoren mehanizam za njihovu radikalizaciju.”

Snažno konzervativna desnica prostor za komunikaciju našla je na društvenim mrežama.

Ali, kako kaže Miškoju, pomalo obilaznim putem.

Brojnu rumunsku dijasporu, koja je u poslednje tri decenije napuštala zemlju u potrazi za boljom platom na zapadu Evrope, najpre je zapljusnuo novi politički talas iz otadžbine.

„Društvene mreže su jedini način na koji se u dijaspori prate vesti iz matice, pa su oni doneli mnogo tog uticaja kući, a i tu su se mnogi oslonili samo na društvene mreže, ignorišući ili bojkotujući tradicionalne medije.

„Tome je doprinelo i interesovanje ljudi za alternativnim odgovorima na mnoge teme, od ezoterije, astrologije, alternativne medicine, do teorija zavere, a to su sve podržavali influenseri koje je plaćala ekstremna desnica.”

U prvom krugu, Simion je u dijaspori osvojio čak 61 odsto glasova, naspram 25,4 odsto glasova Dana.

Kulminacija uticaja društvenih mreža stigla je na izborima krajem 2024. godine koji su poništeni, a pobedniku prvog kruga Kalinu Đorđeskuu je zabranjeno da se kandiduje na ponovljenom glasanju.

Rumunski obaveštajci objašnjavali su da je iznenađujući porast popularnosti Đorđeskua posledica „visoko organizovane i gerilske kampanje" na društvenim mrežama, deljenja identičnih poruka i korišćenja uticajnih ljudi na internetu, vođeno sa „spoljnih lokacija" kako bi se zaobišla kontrola, pisao je ranije BBC.

Đorđesku je bio i privođen, a njegovo odsustvo sa listića iskoristio je Đorđe Simion za još bolji rezultat u prvom krugu aktuelnog glasanja.

Evropska budućnost istoka kontinenta na kocki

U intervjuu za BBC, Đorđe Simion je jasno stavio do znanja da misli da je „Rusija najveća opasnost za Rumuniju, Poljsku i baltičke države" i da tekući rat u Ukrajini „ne vodi nikuda”.

U jednom od javnih obraćanja, rekao je da ne želi da zemlju izvede iz Evropske unije, već da Uniju promeni u „gnezdo za različite i suverene nacije”.

Iako on poriče da je proruski orijentisan, analitičari očekuju da bi mogao značajno da promeni politiku zemlje.

„Zaboravite na bilo kakvu pomoć Ukrajini ako Simion postane predsednik", rekao je George Skataru, stručnjak za bezbednost u Centru za novu strategiju u Bukureštu.

Zbog prethodnih aktivnosti i stavova, Simionu je zabranjen ulazak u dve susedne države: Moldaviju i Ukrajinu, što bi bila neobična prepreka za eventualnog predsednika.

„Ako Rumunija padne pod uticaj krajnje desnice, koja je mnogo više prijateljski nastrojena prema Rusiji nego druge stranke, cela slagalica bezbednosne linije na istoku Evrope biće poremećena.

„Viktor Orban i Robert Fico bi sa Rumunijom mogli da sastave osovinu kojom bi blokirali reforme, sprečavali izgradnju zajedničke evropske odbrane, bili otvoreniji za direktne pregovore sa Rusijom u kojima bi žrtvovali Ukrajinu zarad vlasti populističkih grupa”, smatra Serđu Miškoju.

Bitka krajnje desnice protiv aktuelnog sistema mogla bi da se preslika u borbu za preraspodelu moći u čitavoj Evropi, ali je za Anastasiju Poćumban sve ovo posledica promena van Rumunije.

„Ovakve izbore treba gledati i kao deo promene međunarodnog poretka posle napada Rusije na Ukrajinu, jer je i u Evropi postalo normalizovano da ekstremna desnica ima veliku podršku - ranije je to bilo neprihvatljivo, a sada je sve to normalnije.”

Zbog svega toga, profesor Serđu Miškoju pažljivo razmatra i sopstvenu budućnost u Rumuniji.

„Zbog tema kojima se naučno bavim, znam da bih mogao da budem visoko na listi protivnika, ukoliko vlast bude kontrolisala ekstremna desnica.

„Razgovarao sam sa porodicom šta bi nam bilo činiti u tom slučaju.”

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Braća Tejt, optuženi za silovanja i trgovinu ljudima, napustili Rumuniju i došli u Ameriku
• „Tejt nas je silovao i davio”, žene govore za BBC
• Endrju Tejt za BBC: „Ja sam sila dobra, radim po Božijem nalogu"