Novi zakon za korisnike kredita od 1. jula: Stvarne olakšice ili još jedna kozmetička promena?

"Bolje i tako nego nikako" - ovako Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva opisuje najnovije pogodnosti koje izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga donosi građanima Srbije. Ograničenje kamatne stope, olakšice za korisnike koji ne mogu da isplate kredit, zabrana prakse vezivanja usluga – samo su neki od mehanizama koji bi trebalo, od 1. jula kada stupe na snagu, da olakšaju poslovanje sa bankama. 
 
Iako Narodna banka Srbije tvrdi da su novim zakonom korisnici zaštićeni u svakoj fazi korišćenja određene finansijske usluge, Gavrilović kaže da je svaka nova izmena ukazala da su "postojale nepravilnosti", te da Zakon u startu "nije donet kako treba", piše Insajder.
 
"Banke se hvale nekad i više nego što treba. Korisnik jeste zaštićeniji nego što je bio pre toga. Ali to su sve oni sitni koraci. Zakon je stupio na snagu krajem 2011. godine i dosta nekih stvari ispravio. Ali od 2012. do 2020. ili 2021. banke su dobile 200.000 tužbi. Sama ta brojka govori da ipak nešto nije bilo kako treba do kraja, jer ne bi bilo 200.000 tužbi da je sve bilo u redu", objašnjava Gavrilović.
 
Kako navodi, izmena pokazuje da nije bilo snage da se "sve šta treba uradi odmah", već se išlo postepenim promenama.
"Moj lični utisak je da se svaka izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga u dobrom delu radila u saradnji sa bankama. Znači 'hajde da vidimo šta će manje da vas dira, šta će manje da vas pogodi, hajde da vidimo kada je moment' i tako dalje. Ne kažem da je sve, ali dobar deo, ja verujem da jeste", navodi Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva.
 
Ograničenje kamatne stope - taktika ili zakasnela reakcija
 
Jedna od najznačajnijih novina, kako ju je nazvala sama Narodna banka Srbije, jeste ograničenje kamatnih stopa. 
 
Kako je početkom aprila rekao Đorđe Gojković iz Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga NBS, ovaj mehanizam služiće kako bi se sprečila naplata previsoke cene kredita.
 
"Ograničene su kamatne stope kod stambenih, potrošačkih i gotovinskih kredita, kao i kod kreditnih kartica i dozvoljenog odnosno nedozvoljenog prekoračenja po računu. Jedan od ciljeva ograničenja kamata - sprečavanje naglog rasta kamatnih stopa. U konačnici, ograničenje kamatnih stopa za cilj ima izvesniju i sigurniju budućnost svih korisnika kredita u našoj zemlji", istakao je Gojković. 
 
Gavrilović iz Efektive kaže da će ovom merom najpre biti smanjene kamatne stope na bankarske proizvode koji su, kako kaže, do sad inače bili preskupi.
 
"Građani sad u ovom trenutku od tog limita, recimo, za stambene kredite, neće imati neke velike koristi, zato što kamatne stope svejedno padaju. Ali, recimo, da je ovog propisa bilo, na primer, pre dve godine kada je Euribor počeo drastično da raste, takav propis bi sigurno u tom trenutku dobrodošao korisnicima stambenih kredita. U ovom trenutku ne, ali možda u nekim budućim dešavanjima i to će imati neku svoju korist", objašnjava Gavrilović.
 
On podseća da je euribor počeo ubrzano da jača tokom 2023. godine, te da je to tada značajno uvećalo mesečne rate korisnicima stambenih kredita. Kako navodi Efektiva je tada tražila od Narodne banke da reaguje, kako se ne bi ponovilo priča sa zaduživanjem kredita u švajcarskim francima.
 
"U jednom trenutku NBS je rekla da oni nemaju nameru da se mešaju u kamatne stope, da bi ograničenje kamatnih stopa bilo suprotno tržišnim uslovima, propisima, pravilima i šta ja znam, da ne može da se meša u ugovorni odnos banke i dužnika, to su tržišni uslovi, tržišne teme i tako dalje", kaže Gavrilović. 
 
Dodaje da je Efektiva potom uradila analizu u kojoj su uporedili kamatne stope na stambene kredite u Srbiji sa kamatnim stopama u zemljama regiona. Analiza je pokazala da je u Srbiji kamatna stopa najveća. Kako kaže Gavrilović, NBS je petnaestak dana nakon objave analize izašla sa Uredbom o ograničenju kamatnih stopa.
 
"Deluje mi kao zakasnila reakcija, ali kad uzmem u obzir da su oni tamo u drugoj polovini 2023. doneli Uredbu o ograničenju kamatnih stopa, korisnici kredita su, da kažemo, možda tek nešto više od pola godine trpeli taj udar, pa onda i nije toliko strašno. Ali da je to možda moglo i ranije - sigurno da je moglo", kaže Gavrilović.
 
Dodaje da iako je sad euribor u padu, te ova mera nema preterani značaj, ne mora da znači da neće biti tako i u budućnosti kada počne ponovo da jača.
 
Kada korisnik kredita ne može da otplati kredit - Banka je dala pare, nije dala stan
 
Prema rečima Gojkovića iz NBS od naročite važnosti jeste i odredba koja reguliše situaciju u kojoj korisnik stambenog kredita ne može da otplati kredit. 
 
"U takvim situacijama korisnicima je data mogućnost da samostalno prodaju nepokretnost, postižući tako što veću cenu radi izmirenja duga, što, nažalost, u javnoj prodaji u izvršnom postupku nekada nije slučaj. U slučaju da korisnik ne može ili ne želi da samostalno proda nepokretnost radi namirenja druga, može odabrati da banci prenese pravo svojine i na taj način izmiri dug, nezavisno od toga za koliku cenu banka kasnije može prodati tu nepokretnost", rekao je Gojković.
 
Gavrilović iz Efektive opisuje da je na bankarskom tržištu do pre 15 godina vladao "divlji zapad", te da su korisnici kredita bili prepušteni sami sebi. 
 
"Ljudi su Efektivi prijavljivali da su im stanove, koji recimo vrede 100.000 evra banke prodavale za 30.000 evra. Poslovni prostor koji vredi 70.000 evra, prodaju za 20.000 evra i tako dalje. I ja sam i sam prisustvovao nekim licitacijama i video sam kakvi ljudi tu dolaze i dogovaraju se. To su uigrane ekipe koje gledaju da kupe nečiju nekretninu, jedan drugom neće da podižu cenu, a često su ranije u mahinacijama učestvovali i izvršitelji. Potom je uvedena elektronska licitacija kako ne bi moglo fizički da se utiče na visinu cene", objašnjava Gavrilović.
 
Dodaje da nova mera predviđa da banka daje dodatna dva meseca da dužnik sam proda nekretninu.
 
"Zašto su ova dva meseca dobra? Zato što je većina ljudi mislila, banka mi je dala stan, pa banka će mi ga sad i uzeti. A to nije tačno, banka je dala pare, nije dala stan. I onda se ljudi nisu bavili prodajom nekretnina, čekali su da im banka oduzme, da ga proda upola cene, pa da ih juri za ostatak duga koji je mogao ceo da se zatvori, da se nekretnina prodala po pravoj vrednosti", objašnjava Gavrilović.
 
Kako kaže, neki od korisnika umesto što su dali banci da proda stan po mnogo manjoj ceni mogli su sami da ga prodaju i time isplate celokupni dug. 
 
"Na primer, neko duguje 65.000 evra banci, a stan mu vredi 100.000 evra. I onda se dešavalo, izvršitelj ili banka zaplene stan, prodaju ga za 50 odsto od vrednosti na nameštenoj licitaciji i korisnik duguje još 15.000 evra banci, jer je dug 65.000. A možda je mogao da proda stan za 90.000 evra, da isplati banci 65.000 i da mu ostane 25.000 da kupi garsonjeru", kaže Gavrilović.
 
Olakšice za korisnike koji ne mogu da otplate kredite
 
Još jedna novina, koju je NBS predstavila jesu olakšice za korisnike koji ne mogu da otplate kredite pod postojećim uslovima. 

"U situacijama kada se kredit teško otplaćuje zbog gubitka posla, bolesti ili druge životne okolnosti na koje korisnik kredita ne može da utiče, banka mora da ponudi određene olakšice u otplati kredita. Olakšice podrazumevaju nagodbe poput smanjenja kamatne stope, delimičan oprost duga po osnovu kamate, refinansiranje kredita pod povoljnijim uslovima, kao i mnoge druge mehanizme koje banka i korisnik utvrde kao odgovarajuće", rekao je Gojković.
 
Gavrilović iz Efektive kaže da su to, suštinski, mehanizmi koje su banke i ranije imale.
 
"S tim što su imale neka ograničenja u smislu propisa ka Narodnoj banci Srbije. Pa se sad to malo, da kažem, liberalizovalo, da banke imaju manji trošak kad rade te stvari i da onda u principu mogu da ponude dužniku da neki dug otplaćuje u nekoj varijanti koja je povoljnija za njega. I da kažem, i taj deo je u principu okej", objašnjava Gavrilović.