Kako veštačka svetlost gradova utiče na ptice

Kada mužjak rode Prvoje stigne u Taraš, selo kod Zrenjanina, da u gnezdu sačeka izabranicu Maru, koja tradicionalno kasni, iza sebe ostavi put od 12.000 kilometara.

Prelećući kontinente u potrazi za hranom i ljubavlju, ovaj pernati pustolov posmatra i stotine šljaštećih gradova.

Iskusnog putnika ovo još ne zbunjuje, ali veštačko osvetljenje u noćnom okruženju menja ponašanje, migraciju i preživljavanje mnogih ptičijih vrsta širom sveta, pokazuju istraživanja.

„Svetlost utiče na sva tri mehanizma kojim se ptice orijentišu - praćenje kretanja Sunca, zvezda i magnetnog polja zemlje.

„Posledice toga su dezorijentisantost kod određenih vrsta, a samim tim i mogućnost usmerenog kretanja, pa uginu zbog udaranja u zgrade i ostale objekte" kaže Dimitrije Radišić sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu za BBC na srpskom.

• Svetlosno zagađenje: Gde su nestale zvezde
• Pet zanimljivosti o rodama u Srbiji: Gde žive i zašto ne mogu bez čoveka
• Ubijamo ih: Strašne fotografije ptica širom sveta koje žive u ljudskom otpadu

Kada rode, poput Prvoja i Mare, u jesen s mladuncima krenu na jug - preleću preko Evrope, Bliskog istoka, pa sve do Južne Afrike.

Na put kreću uvek iz istih razloga - zbog toplote i hrane, ali ih savremena osvetljena mesta mogu obmanuti.

Iako ih privlače, gradovi su prave zamke za ptice.

„Oni su projektovani tako da odgovaraju potrebama čoveka i često se smatraju odvojenim od prirodnog sveta", kaže Nik Dan, profesor urbanog dizajna na Univerzitetu Lankaster koji se bavi proučavanjem svetlosnog zagađenja.

Prirodni ritmovi i ponašanja vodozemaca, ptica, insekata, sisara i biljaka se menjaju jer su njihove čulne sposobnosti ugrožene, ukazuje on za BBC na srpskom.

Šta je svetlosno zagađenje?

Prvoje je ime dobio jer se u selo na Tisi već 13 godina doseljava prvi.

„Obično dođe u martu, ali ove godine je poranio i stigao u februaru, 10 dana za njim došla je i Mara”, kaže Aleksandra Marovac Cucić iz udruženja Taraške rode.

Gnezdo su svili na banderi, kao i stotinak drugih roda, zbog kojih Tarašu tepaju i „selo roda”.

„Selo nema puno osvetljenja, možda im se to i sviđa”, kaže ona uz osmeh.

Svetlosno zagađenje je prekomerna, nepravilno usmerena ili nepotrebna veštačka svetlost koja remeti prirodni mrak.

Javlja se kada osvetljenje ulica, reklama, zgrada, automobila, kao i veliki svetlosni snopovi sa diskoteka ili turističkih atrakcija narušavaju prirodni ciklus dana i noći i utiče na životnu sredinu, ljudsko zdravlje i energetsku efikasnost.

Procenjuje se da se svake godine svetlosno zagađenje poveća u proseku deset odsto, rekao je Srđan Samurović, naučni savetnik Astronomske opservatorije Beograd, u ranijem razgovoru za BBC na srpskom u tekstu Zašto ne vidimo zvezde.

Više od 80 odsto svetskog stanovništva i više od 99 odsto Evropljana živi pod svetlom zagađenim nebom, upozorava izveštaj Eioneta.

Srbija je deo ovog globalnog trenda, i među deset je evropskih zemalja u kojima je od 2014. do 2021. došlo do najvećeg povećanja svetlosnog zagađenja, pokazuje isti izveštaj.

Pogledajte video: Zašto bele rode umiru u Mađarskoj

Zašto gradovi privlače ptice?

Kada tokom letnjih večeri vidite ptice da se osvežavaju u gradskim fontanama, možda ćete pomisliti da im je samo vrućina, ali ta scena „nije prirodna”, i ne uklapa se u njihov ritam dana i noći, kaže Radišić.

Ipak, ptice gradove vide kao dobro mesto za život i to iz više razloga.

„Tu one traže hranu i utočište.

„Na primer, dok lete iznad Vojvodine, njima su jedine zelene površine gradovi, jer su sve ostalo njive i zasađena polja", dodaje on.

Dok migriraju noću, orijentišu se prema zvezdama.

Ali gradska svetla, posebno visoke zgrade i reflektori, zamagljuju nebo i privlače ptice.

Oni su i topliji od okoline što je važno tokom hladnijih perioda.

„Tako puteve migracija menjaju zbog velikih gradova", dodaje on.

• Šta dživdžan u Beogradu zbori na Svetski dan vrabaca
• Svetski dan lasta: Simboli radosti i sreće vraćaju se u Srbiju
• Hotel za vrapce u Kikindi čeka prve posetioce

Ptice selice najugroženije

Veštačko svetlo koje je ljudima uobičajeno pticama može da promeni čitave životne cikluse.

„Dužina dana, osim što menja njihovu dnevnu potrošnju energije, ključna je i za ponašanje mnogih vrsta ptica selica, jer u odnosu na količinu svetlosti odučuju kada će krenuti u seobu", objašnjava Radišić.

Selidba je rizično i iscrpljujuće vreme u životu ptice.

Ukoliko su to vrste koje provode zimu na jugu u „područjima koja su pod velikim uticajem svetlosnog zagađenja, to može dovesti do toga da seoba krene ranije".

To znači da će neka ptica koja ranije dođe u Srbiju, imati problema sa gnežđenjem i da će im čitav životni ritam biti izmenjen, zaključuje.

I klimatske promene problem

Šljašteća svetlost nije jedino što ih ometa.

Putanje ptica selica mogu biti promenjene i zbog klimatskih promena, kaže Radišić.

Klimatske promene su dugoročne i značajne izmene u vremenskim uslovima na zemlji i uglavnom obuhvataju porast ili pad temperatura, promene u količini padavina i ekstremne vremenske uslove poput suša, poplava ili uragana.

„Postoje vrste ptica koje zavise od dnevnog i noćnog ritma, kao i godišnjih ciklusa.

„One često biraju približno iste datume za seobe da bi došle u periodu izobilja na mesta kroz koja prolaze", objašnjava on.

Sa tim je povezana i ishrana i razmnožavanje, pa ove životinje „ne mogu da se razmnožavaju kao ranije."

Iako ptice selice imaju mogućnost prilagođavanja, ona je ipak ograničena, ukazuje Radišić.

Gde je nebo tamno?

Status tamnog neba (dark sky places) dodeljuje se područjima kada nema mnogo svetlosnog zagađenja iz velikih gradova i kada se jasno vide zvezde.

Ovu titulu prvi je dobio park Flagstafu u Arizoni, 2001. godine.

Trenutno na svetu ima više od 190 lokacija, a Velika Britanija sada ima najveću koncentraciju područja tamnog neba na svetu.

„Moramo više da se trudimo i nema razloga zašto gradsko stanovništvo širom sveta ne bi imalo pristup tamnom nebu kako i buduće generacije mogle ponovo se povežu sa svetom oko njih i životinjama koje nas okružuju", ocenjuje Nik Dan.

Na Balkanu su ovakva područja retka, među njima je Petrova Gora - Biljeg u Hrvatskoj, a postoji i u susednoj Mađarskoj.

Na 10.000 hektara u nacionalnom park Hortobađ prostire se Park zvezdanog neba i stanište je za divlje ptice.

• Ko su konzervatori prirode u Srbiji i šta oni rade
• Da li su ugrožene ptice na vojvođanskim njivama
• Povratak istrebljenog dabra: Harizmatični zubonja se vratio i raširio po Srbiji

Ima li rešenja?

Postoji niz jednostavnih načina kojima se može ublažiti uticaj veštačkog svetla na ptice selice, kaže Dan.

„Isključivanje spoljašnjih reflektora tokom sezone migracije ptica, isključivanje svetla noću na nenaseljenim spratovima, mehanizmi koji bi svetlost usmeravali nadole ili jednostavno - spuštanje roletni i zavesa na prozorima", dodaje on.

Iako su ove preporuke zdravorazumske, mali broj ljudi ih primenjuje, veruje profesor, uglavnom zbog toga što „nisu svesni negativnih efekata veštačkog svetla na ptice selice".

Takođe ptice različito reaguju na drugačiji tip svetlosti.

„Svetlost koja se povremeno pojavljuje ima manje štetan uticaj na njih", kaže Radišić.

Najveća zabluda je da veća količina osvetljenja čini gradove bezbednijim, dodaje Dan.

„To nije istina. Trebalo bi da istražimo opcije prigušenijeg osvetljenja koje bi manje uticalo na životnu sredinu", kaže on.

U aprilu 2024. godine teksaški neboderi su bili zatamljeni kako bi zaštitili milijarde ptica selica na čijoj se putanji nalazi ova američka država, pošto je preko četiri stotine njih nastradalo nakon što su udarile u jednu poslovnu zgradu.

Desetak godina ranije u državi Njujork su takođe gasili svetla u gradovima da bi ptice nastavile selidbu neometano.

I u Francuskoj brojni gradovi gase ulična svetla kako bi uštedeli energiju i smanjili uticaj svetlosnog zagađenja na biljke i životinje, podseća Dan.

U globalnoj akciji gašenja svetla na jedan sat, prošle gopdine je među 190 zemalja u svetu bila i Srbija.

„Sve je veći broj gradova i zajednica koje su zabrinute zbog različitih uticaja veštačke svetlosti noću.

„A gradovi bi trebalo da bude dizajniran tako da oslikavaju ravnotežu ljudi i prirode”, zaključuje Dan.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Spas za beloglavog supa: Poništena građevinska dozvola za gradnju turističko-vizitorskog centra na Uvcu
• Otkud majstorica noćnog lova, sova utina u Kikindi
• Koje su ugrožene i ranjive životinjske vrste u Srbiji i kako ih zaštititi
• Hrabri let orlova od Srbije do Afrike – kako su Vid i Ognjenka raširili krila
• Pernato iznenađenje: Otkud sove u centru Pančeva
• Beloglavi sup Dobrila voli selfije i ljude