2024. godina - Sumrak slobode novinara i medija u Srbiji

Ove godine navršilo se i 30 godina od smrti Dade Vujasinović. Udruženje novinara Srbije navelo je da je nastupila apsolutna zastara za rešavanje ovog slučaja.

Navršeno je i 18 godina od pokušaja atentata na novinara Dejana Anastasijevića, bez nastavka istrage i kazne za počinioce.

Novinar Slaviša Milanov početkom godine neopravdano je priveden u prostorije policije u Pirotu i, dok je ispitivan, njegov telefon je otključan i eksportovani su svi podaci iz uređaja. Pored toga, instaliran je špijunski softver koji je omogućavao daljinsko praćenje svih aktivnosti ovog novinara. Iako je podignuta krivična prijava u martu 2024. godine, iako je laboratorija Amensti Internešenela ustanovila da se dogodilo hakovanje uređaja i instaliranje špijunskog softvera, iako je Selebrejt kompanija, koja proizvodi uređaje za otključavanje mobilnih uređaja i izvlačenje podataka, ustanovila da je bilo zloupotreba i uskratila licencu na dalje korišćenje softvera određenim institucijama u Srbiji, policija nije obavila istražne radnje na zahtev tužilaštva više od godinu dana.

Ove odluke bez presedana, na samom početku godine, najavile su tešku godinu za novinarke i novinare.

Usledili su fizički napadi, užasavajuće pretnje i uznemirujuće poruke, napadi na imovinu. Kako je rastao broj i intenzitet napada, smanjivala se efikasnost istražnih organa, policije i tužilaštava. Sudska praksa sve više je postajala zaštitnička u odnosu na moćnike koji tuže ili su tuženi, a sve manje zaštitnička za slobodu govora i kritičko i istraživačko novinarstvo.

Od 82 formirana predmeta u tužilaštvima u Srbiji tokom cele 2024. i u prva tri meseca 2025. godine – doneta je samo jedna osuđujuća presuda zbog pretnji ili napada na novinara.

Tužilaštva su najveći broj slučajeva rešavala odbačajem krivične prijave ili službenim beleškama da nema mesta pokretanju krivičnog postupka.

U više od polovine slučajeva (preko 40), policija nije obavila istražne radnje i nije prikupila i dostavila potrebna obaveštenja tužilaštvima.

U više slučajeva fizičkih napada na novinare, uključujući i napad na Vuka Cvijića, tužilaštvo je donelo odluku da nema mesta za gonjenje po službenoj dužnosti.

U dva slučaja pretnji novinarkama, posle podizanja optužnog predloga, sud je doneo odluku da optuženi čeka suđenje u kućnim uslovima sa nanogicom, iako je jedan od njih i državljanin Francuske, a drugi je, dok je bio maloletnik, izvršio ubistvo. U oba slučaja, optuženi su pobegli: prvi u Francusku, dok je drugi posle određenog vremena uhapšen. Napadnute novinarke dodatno su zabrinute za bezbednost, uz ovakvu nebrigu suda.

U navedenom periodu, fizički napadi na novinarke i novinare, dok obavljaju svoj posao, postali su uobičajeni. Po statistici iz Baze napada koju vodi NUNS, u 2024. godini bilo je 24 fizička napada, od čega samo u novembru i decembru - 19, a u prva četiri meseca 2025. – čak 14 fizičkih napada. Padom nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, ubistvom 16 građana i početkom protesta, počelo je ogoljeno nasilje prema novinarkama i novinarima koje eskalira iz dana u dan.

Nijedan fizički napad na novinare nije pravosudno sankcionisan. Nekažnjivost za napade i pretnje samo je ohrabrivala nasilnike.

Zbog svega toga, tokom 2024. godine, više novinarki i novinara moralo je da bude relocirano van zemlje zbog ugrožene bezbednosti, njih i članova porodica, i da angažuju privatno obezbeđenje, zbog policijskih procena da nisu ugroženi, iako okolnosti i zbivanja govore potpuno suprotno.

Više nego ikada, vodeći političari u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti su targetirali novinare i medije, što je praćeno nezapamćenim permanentnim kampanjama u tabloidnim medijima. Napadi političara i tabloida stvaraju zapaljivu smešu koja proizvodi konstantne pretnje koje dobijaju novinari i mediji, putem direktnih poruka ili na društvenim mrežama, u komentarima na portalima. Uznemirujuće pretnje koje ugrožavaju bezbednost posebno su bile usmerene prema novinarkama, sa vrlo često jezivim seksističkim konotacijama.

Broj napada na novinarke u 2024. godini po prvi put je veći od broja napada na novinare i to postaje vrlo zabrinjavajući trend, jer je broj pretnji putem interneta prema novinarkama porastao na čak skoro 70 odsto.

Iako se medijska zajednica homogenizuje u borbi protiv napada na novinare, tokom 2024. godine dogodilo se dodatno ekonomsko siromašenje medija i novinara. Mediji su ostali bez važne podrške projektima koji se bave zaštitom javnog interesa, istraživačkim novinarstvom, iznenadnim prekidom aktivnosti Američke agencije za međunarodnu pomoć USAID (procene su da su mediji u proseku ostali bez 30 odsto prihoda, što je bitno uticalo na egzisteniciju).

Kroz projektno sufinansiranje, država i lokalne samouprave su nastavile preusmeravanje sredstava građana prema nepostojećim medijima, ili medijima koji su osnovani samo zbog izvlačenja budžetskog novca, ali najveći deo otišao je medijima koji su propagatori vlasti. Poražavajući su podaci o ogromnim količinama novca namenjenih odbrani javnog interesa, ranjivih grupa, manjina, a preusmerenih tabloidnim medijima, koji svakodnevno prozvode laži i služe kao batina u rukama vodećih politika i političara, svakodnevno krše kodekse ne samo bez sankcija, već su upravo oni redovno nagrađivani na konkursima za sufinansiranje.

Medijski javni servisi RTS i RTV finansirani su i od strane građana taksom sa gotovo stopostotnom naplatom, i iz budžeta. I pored toga, javni servisi su postali servisi vlasti, a ne građana, što je dovelo do brojnih protesta i blokada.

Iako je postojala zakonska obaveza da se raspiše konkurs za novi saziv Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), to se nije dogodilo, upravo kako bi se sprečilo neophodno regulisanje i sankcionisanje prvenstveno tabloidnih medija, koji svakodnevno krše zakone. Raspisivanje novog konkursa uvod je u još jedan pokušaj vlasti da izabere Savet REM-a koji bi predstavljao kontinuitet u podršci kršenjima zakona, pravilnika i kodeksa.

REM je važan i zbog toga što bez njega nema promena ni u medijskim javnim servisima Radio televiziji Srbije i Radio televiziji Vojvodine, jer upravo ovo telo, koje bi trebalo da bude nezavisno, treba da bira upravne odbore javnih servisa, koji onda biraju menadžment i urednike. Bez nezavisnog REM-a, sunovrat medija će se nastaviti. Sa kontrolisanim REM-om i javnim servisima, koncentracijom medija koji su oružje u rukama vlasti, nema ni mogućnosti za demokratske izbore i za promene koje bi normalizovale društvenu i medijsku scenu.

Nepostojanje REM-a koincidira sa opštim bezakonjem i napadima resornog ministra na Savet za štampu. Tokom 2024. sada već bivši Ministar za informisanje učestvovao je i u napadima na novinarku Tamaru Skrozzu i umesto da štiti novinare i medije, slobodu govora, postao je deo hajkačke mašinerije. Ministar je u potpunosti izjednačio profesionalna i kredibilna udruženja novinara i asocijacije medija, sa GONGO udruženjima čime je naneta nemerljiva šteta, posebno kada je reč o potpunom urušavanju sistema projektnog sufinansiranja.

Novinari i mediji sve su češće mete SLAPP tužbi, kako bi se, naročito istraživački novinari i mediji, sprečili da izveštavaju, zastrašili ili jednostavno dugim sudskim postupcima iscrpljivali, uz pretnju finansijskim kaznama.

Najteži paradoksalni slučaj je tužba sudije i njenog supruga advokata protiv redakcije i novinara KRIK-a zbog objavljivanja javno dostupnih podataka o njihovoj imovini, sa nezabeleženim zahtevom da budu kažnjeni zatvorom i zabranom obavljanja novinarskog posla. Samo redakcija KRIK-a ima 19 aktuelnih SLAPP tužbi.

U procesu izmena Krivičnog zakonika nisu uvaženi predlozi novinarskih udruženja, koji bi omogućili bolju zaštitu novinara i medijskih radnika.

Najavljene izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima nije pratila javna rasprava, a predlog nacrta izmena Zakona o javnim medijskim servisima je oktroisan od strane ministra.

Studentski i građanski protesti neprestano pokazuju koliko su mediji važni za ozdravljenje društva i uspostavljanje pravne države, za kontrolu institucija i za ustanovljenje pravdenije funkcionalne demokratske države.

Represija prema nenasilnim demonstrantima sve češće se završava privođenjima i pritvorima, kao i krivičnim prijavama protiv onih koji kritički govore o stanju u društvu (najčešće zbog krivičnih dela izazivanje panike i nereda, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Ovo je ozbiljan udarac na slobodu izražavanja. Među onima koji su izloženi nalaze se i novinari.

Ovaj pregled zbivanja i trendova jasno govori da je u toku proces potpunog ukidanja sloboda, uključujući i slobodu govora, i uništavanja profesionalnih, nezavisnih medija. Iako su u analizama i izveštajima detektovali sve pomenute probleme, to nije pomoglo međunarodnim institucijama, u prvom redu Evropskoj komisiji, da bitnije utiču da se ovi problemi otklone. Sve je ostalo na preporukama, na koje se vlast ne obazire, ili daje obećanja koja uporno izigrava.

Solidarnost novinarki i novinara, i medija u Srbiji i regionu, na međunarodnom nivou, od životnog je značaja za opstanak slobodnih glasova i institucija.

Veran Matić, autorski tekst, ANEM