Pritisak na Netanjahua: Izraelski rezervisti ustali protiv rata u Gazi

Izraelski rat u Gazi melje dalje, ali protivljenje ratu raste.

Poslednjih nedelja su hiljade izraelskih rezervista - iz svih grana vojske - potpisale pisma u kojima se zahteva da vlada premijera Benjamina Netanjahua obustavi borbe i umesto toga se usredsredi na postizanje sporazuma koji će vratiti preostalih 59 talaca u Hamasovim rukama.

Pre osamnaest meseci, malo je Izraelaca sumnjalo u logiku rata: poraziti Hamas i vratiti taoce.

Kod mnogih je januarsko primirje i naknadni povratak više od 30 talaca probudilo nadu da bi rat mogao uskoro da se okonča.

Ali nakon što je sredinom marta Izrael prekršio primirje i vratio se ratu, te nade su bile razvejane.

„Došli smo do zaključka da se Izrael kreće u veoma lošem pravcu", rekao mi je Deni Jatom, bivši šef obaveštajne službe Mosad.

„Mi smo svesni da su ono što najviše brine Netanjahua njegovi vlastiti interesi.

„A na spisku prioriteta, prvi su njegovi interesi i interesi održavanja stabilne vlade, a ne taoci."

• Izraelska vojska o napadu Hamasa: Potpuno smo podbacili i grešili
• Hamas vratio telo majke dvojice dečaka, u Izraelu tuga i gnev
• Benjamin Netanjahu: Komandos koji je postao premijer Izraela

Mnogi od potpisnika tih skorašnjih pisama su, poput Jatoma, premijerovi dugogodišnji kritičari.

Neki od njih su učestvovali u antivladinim protestima koji su prethodili izbijanju rata 7. oktobra 2023. godine posle Hamasovog napada na Izrael.

Ali Jatom kaže da to nije razlog zašto se on odlučio da se oglasi.

„Potpisao sam svoje ime i učestvujem u demonstracijama ne iz bilo kog političkog razloga, već iz nacionalnog razloga", kaže on.

„Izuzetno sam zabrinut da će moja zemlja zastraniti."

Prvo otvoreno pismo koje je bilo objavljeno, početkom aprila, potpisalo je 1.000 rezervista i penzionera vazduhoplovnih snaga.

„Nastavak rata ne doprinosi nijednom od njegovih deklarisanih ciljeva", napisali su oni, „i dovešće do smrti talaca."

Potpisnici su pozvali ostale Izraelce da slede njihov primer pre nego što istekne vreme za procenjenih 24 taoca za koje se još veruje da su živi u Gazi.

„Svaki naredni dan koji prođe dodatno rizikuje njihove živote. Svaki trenutak oklevanja je velika bruka."

U nedeljama od tada, slična pisma potekla su iz skoro svake grane vojske, pa i elitnih borbenih i obaveštajnih jedinica, zajedno sa velikim brojem odlikovanih komandanata.

Sveukupno više od 12.000 potpisnika.

Posle 7. oktobra, stotine hiljada izraelskih rezervista se odazvalo pozivu, željno da služi.

Ali sada, sve više i više njih to odbija da radi, a izveštaji sugerišu da je odziv rezervista spao na čak 50-60 odsto.

Za vojsku koja se umnogome oslanja na rezerviste u vođenju njenih ratova, to je predstojeća kriza razmera koji nisu viđeni još od prvog izraelskog rata protiv Libana 1982. godine.

• Izrael ponovo ključa posle smene ministra odbrane Galanta, traži se ostavka Netanjahua
• Ko je vlasnik Pojasa Gaze
• Kako Izrael zamišlja novi Bliski istok

U ozelenelom jerusalimskom parku srećem „Joava" (nije mu pravo ime), pešadijskog rezervistu koji je tražio da ostane anoniman.

Joav je služio u Gazi prošlog leta, ali kaže da to ne bi ponovo radio.

„Imao sam osećaj da moram da idem da pomognem braći i sestrama", rekao mi je on.

„Verovao sam da radim nešto dobro. Komplikovano, ali dobro. Ali sada na to više ne gledam na isti način."

Rešenost vlade da nastavi da se bori protiv Hamasa, dok taoci rizikuju smrt u tunelima Gaze, kaže Joav, potpuno je pogrešna.

„Veoma smo snažni i možemo da pobedimo Hamas, ali suština nije u tome da se pobedi Hamas", kaže on.

„Suština je u tome da ćemo izgubiti našu zemlju."

Tokom vremena koje je proveo u Gazi, kaže mi Joav, pokušavao je da bude „najmoralniji vojnik koji čovek uopšte može da bude".

Ali što rat duže traje, kažu kritičari, Izraelu je teže da tvrdi, kao što to zvaničnici vlade često rade, da je njihova vojska najmoralnija na svetu.

U skorašnjoj kolumni u listu levog centra Harec, penzionisani general Amiram Levin rekao je da je vreme da vojnici, počev od viših komandanata, počnu da razmišljaju o odbijanju da izvršavaju naređenja.

„Rizik od uvlačenja u ratne zločine i zadavanja smrtonosnog udarca Izraelskim odbrambenim snagama i našem socijalnom etosu", napisao je on, „čini nemogućim da se samo stoji po strani."

Pogledajte video: Neispričane priče preživelih u napadu Hamasa na muzički festival Nova

Neki kritičari Izraela, među njima i oni koji su ga tužili Međunarodnom krivičnom sudu i Međunarodnom sudu pravde, tvrde da su takve granice već odavno prekoračene.

Netanjahu se okomio na demonstrante, odbacujući njihove brige kao „propagandne laži" koje širi „šačica marginalnih elemenata - glasni, anarhični i otuđeni penzioneri, od kojih većina nije služila u vojsci godinama."

Ali ankete sugerišu da protestna pisma odražavaju sve veće uverenje javnosti: da oslobađanje preostalih talaca treba da bude ispred svega.

U Tel Avivu, gde se bučne antiratne demonstracije održavaju više od godinu dana, slike talaca se drže visoko u vazduhu dok drugi demonstranti sede na putu, držeći u naručju slike palestinske dece ubijene tokom rata.

Usred pometnje koju su izazvala pisma, takvi emotivni izlivi kao da su uspeli da uzdrmaju vlast.

Policija je 20. aprila kratko poručila demonstrantima da „slike dece ili beba iz Gaze" neće biti dozvoljene, zajedno sa plakatima na kojima stoje reči „genocid" ili „etničko čišćenje".

Posle zgrožene reakcije organizatora, policija je brzo odustala od te ideje.

U međuvremenu, premijer nastavlja da govori o rešenosti da porazi Hamas.

Vojni pritisak, nastavlja da insistira Netanjahu, jedini je način da se taoci vrate kući.

• 'Pasji sinovi iz Hamasa, pustite taoce i poštedite nas', poruka predsednika Palestinske uprave
• Najveći protesti protiv Hamasa u Gazi: Zašto su izbili sada

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]