Ko ima pravo na beneficirani radni staž?

Ovo je princip po kojem funkcioniše beneficirani radni staž, koji se u Srbiji zvanično zove - staž osiguranja sa uvećanim trajanjem, piše N1.
 
Među zaposlenima u Srbiji koji imaju najveći stepen uvećanja radnog staža, gde im se 12 meseci rada računa kao 18 meseci staža, su profesionalne balerine i baletski igrači, ronioci, profesionalni piloti i nastavnici motornog letenja i vazdušnog jedriličarstva, zaposleni u rudnicima uglja na nekoliko radnih mesta, poput kopača i jamskih palilaca mina...
 
  
Osiguranici - zaposleni koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i koji mogu pod posebnim uslovima ostvariti pravo na penziju su, između ostalih i profesionalna vojna lica i policijski službenici, ali ne svi.
 
Zakon o Penzijskom i invalidskom osiguranju predviđa da pravo na beneficirani staž od policijskih službenika imaju "uniformisana ovlašćena službena lica i policijski službenici koji rade na posebno složenim, specifičnim, odnosno operativnim poslovima".

Pravo na ovako obračunat staž imaju i zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.
 
Na spisku su i pripadnici Bezbednosno-informativne agencije, pripadnici Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije.
 
Ovaj član zakona odnosi se i na zaposlene u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, zatim na sudije raspoređene u Posebno odeljenje i Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu i Posebno odeljenje i Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu, tužilac za organizovani kriminal, zamenici tužioca za organizovani kriminal, tužilac za ratne zločine i zamenici tužioca za ratne zločine.
 
I u Poreskoj upravi postoje zaposleni koji ostvaruju beneficirani radni staž. To su ovlašćena službena lica Poreske policije u smislu propisa o poreskoj administraciji.
 
Staž sa uvećanjim trajanjem računa se i ostalim policijskim službenicima koji rade na radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.
 
Ova radna mesta, kako se navodi u zakonu, ne mogu da budu administrativno-tehnička radna mesta, odnosno poslovi.
 
"Već samo poslovi na kojima je rad naročito težak, opasan i štetan za zdravlje, odnosno poslovi na kojima je obavljanje profesionalne delatnosti ograničeno navršenjem određenih godina života ili zbog prirode i težine posla, fiziološke funkcije opadaju u toj meri da onemogućavaju njeno dalje uspešno obavljanje", stoji u zakonu.
  
Postoji i poseban pravilnik, dostupan na sajtu Fonda PIO ("Pravilnik o radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem"), koji precizira radna mesta, odnosno poslove na kojima je "na kojima je rad naročito težak, opasan i štetan za zdravlje i pored toga što su primenjene sve opšte i posebne zaštitne mere utvrđene propisima", zatim radna mesta, "na kojima je obavljanje profesionalne delatnosti ograničeno navršenjem određenih godina života ili na kojima zbog prirode i težine posla fiziološke funkcije opadaju u toj meri da onemogućavaju njeno dalje uspešno obavljanje".
 
Staž osiguranja može da se, za svakih 12 meseci efektivno provedenih na radnom mestu, računa kao 14, 15, 16. ili 18 meseci staža osiguranja.
 
Detaljno o tome ko na koliki beneficirani radni staž ima pravo čitajte u tekstu N1 OVDE.