Burnih 12 meseci: Šta je obeležilo godinu dana rada aktuelne Vlade Srbije?

Za izglasavanje 17. vlade od obnavljanja višestranačja u Srbiji bilo je potrebno čak 206 dana, iako skupštinska većina za njen izbor nije bila upitna. Izborom za novu-staru predsednicu vlade, Ana Brnabić je obezbedila sebi i treći premijerski mandat, što dosad nije pošlo za rukom nijednom od preostalih 11 predsednika vlade od 1990. godine do danas, piše N1.

Vlada koja bi najkasnije do 2. novembra trebalo da pređe u tehnički mandat, ujedno je i sedma u kojoj je učestvovao predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić, čime je lider socijalista postavio još jedan rekord koji se vezuje za Nemanjinu 11.

I treći mandat jedine žene na čelu vlade u višestranačkoj Srbiji bio je oročen na godinu i po dana, baš kao i prethodni, mada se u licitiranju o tome kada će građani Srbije ponovo na birališta uglavnom pominjala 2024. godina.

U predvečerje godišnjice vlade Ane Brnabić usvojeni su nacrti dva ključna medijska zakona – zakona o javnom informisanju i medijima i zakona o elektronskim medijima. Vlada je prethodno, nakon konsultacija sa OEBS-om i medijskim udruženjima, izbrisala dva sporna člana iz Zakona o elektronskim medijima koja su kablovske emitere stavljala u podređeni položaj u odnosu na Regulatorno telo za elektronske medije.

Takođe, u izmenama Zakona koje su du dodate preko noći i mimo znanja članove Radne grupe, bio je predviđen i obavezan raspored koji podrazumeva da prva dva mesta moraju biti rezervisana za kanale javnog servisa, a da na narednim pozicijama moraju biti nacionalne televizije Pink, Prva, B92 i Hepi.

pak, ono što je definitvno obeležilo 2023. godinu, pa tako i rad Vlade Srbije, jesu dva masovna ubistva 3. i 4. maja u beogradskoj OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u okolini Mladenovca, u kojima je ubijeno 19 mahom mladih ljudi, dok je 21 osoba ranjena.

Posle tragičnih događaja, deo parlamentarne opozicije pozvao je građane na protest pod sloganom „Srbija protiv nasilja“, smatrajući da je u te dve tragedije „sistem zakazao“, kao i da je vlast doprinela stvaranju ambijenta u društvu koji je doveo do porasta nasilja.

Podrška protestu došla je i iz Vlade, pa je tako ministar privrede Rade Basta, koji je na tu funkciju izabran na predlog Jedinstvene Srbije, poručio je da bi svi članovi Vlade Srbije morali da budu na ulici s građanima.

Basta se kao ministar zalagao i za uvođenje sankcija Rusiji, navodeći da Srbija plaća veliku cenu zbog njihovog neuvođenja. Reakcija vladajuće koalicije bila je očekivana, pa je ubrzo stigao zahtev za njegovo razrešenje. Sa funkcije ministra Basta je formalno smenjen 11. jula, a skoro dva meseca kasnije na toj poziciji nasledio ga je Slobodan Cvetković.

Više pročitajte na LINKU.