Brnabić pred SB: Ni Beograd, ni bezbednosne strukture Srbije nisu imale nikakve veze sa Banjskom

Istrage su u toku kako bi se dali svi odgovori i rasvetlile sve nejasnoće u vezi sa tim događajima, uključujući i način na koji su dva od tri preminula Srbina izgubila živote, rekla je Brnabić na sednici Saveta bezbednosti UN, navodeći da je „izgleda bilo hladnokrvno pogubljenje pošto su se predali“.

Odgovorno tvrdim da ni Beograd, ni bezbednosne strukture Srbije nisu imale nikakve veze sa ovim događajem i spremni smo da međunarodnoj zajednici pružimo sve informacije i dokaze koji su danas dostupni da potvrdimo ovu izjavu, naglasila je Brnabić.

Ona je izrazila žaljenje zbog gubitka ljudskih života, uz nadu da se to nikada više neće ponoviti.

Događaji u Banjskoj su, nažalost, logična posledica vladavine straha i terora koju je Priština odlučila da sprovede, uprkos jasnim zahtevima međunarodne zajednice za deeskalaciju, istakla je predsednica Vlade Srbije.

Brnabić je navela, kako prenosi RTS, da je prva poruka da „oni Srbi koji su otišli posle 1999. godine ili tokom etničkog čišćenja, pogroma 2004. godine, ne treba da se vraćaju“.

„Duboko je uznemirujuće, žalosno, ali i sramotno, da KiM ostaje, prema relevantnim izveštajima UN, teritorija koja, u poređenju sa svim postkonfliktnim teritorijama u celom ovom našem ludom svetu, ima najmanje povratnika“, navela je predsednica Vlade Srbije.

Istakla je da se na Kosovo i Metohiju vratilo manje od dva odsto raseljenih i da to nije slučajno.

„Ako pokušaju da se vrate, obično vide da im je neko nezakonito zaplenio privatnu imovinu. Oni, zatim, idu kod vlasti da prijave uzurpaciju i traže pomoć, nadajući se pravdi i pravičnosti. U većini slučajeva, umesto da dobiju pomoć, oni budu uhapšeni i završe u zatvoru“, poručila je Ana Brnabić, prenosi RTS.

„Ovo je jasna poruka zvaničnika u Prištini raseljenim Srbima: ne vraćajte se, niste dobrodošli“, istakla je.

Ana Brnabić kaže da je druga poruka koja se šalje Srbima na najbrutalnije načine da oni koji su ostali, koji još žive na teritoriji KiM i koji žele da ostanu – neka odu.

„Kroz mesece i godine sistematskog, potpunog poništavanja, čak i najosnovnijih ljudskih prava Srba i drugih nealbanaca, pretvarajući njihove živote u stalnu noćnu moru nesigurnosti izazvane potpunim odsustvom vladavine prava, a obeleženom samovoljnom odlukom o tome ko će i kada biti hapšen, privođen, prebijan, mučen, ponižavan i držan u zatvoru na nepoznato vreme, pitajući se da li će se na vašu decu, braću, očeve i muževe pucati slobodno, samo zato što su Srbi, ako će vam sveštenici biti deportovani, a imovina zaplenjena, ako će oni koji pucaju na vas i oni koji vas tuku uvek, po pravilu, biti pušteni na slobodu, kao što se svaki dan dešava na današnjem Kosovu i Metohiji, čineći to svakog dana, svake nedelje, svakog meseca, svake godine, Priština je poslednjih nekoliko godina uspela da generiše opasnu bezbednosnu krizu“, rekla je Ana Brnabić, prenosi RTS.

Predsednica Vlade je navela da „ono što danas vidimo na KiM, a izveštaj generalnog sekretara UN jasno pokazuje neke od ovih stvari, jeste sveobuhvatno političko, pravno, institucionalno i fizičko nasilje nad Srbima“.

Brnabić se osvrnula i na slučaj ranjavanja 11-godišnjeg dečaka i mladića u Gotovuši i navela da je prištinsko pravosuđe amnestiralo počinioca tog zločina i da je Azem Kurtaj sada slobodan čovek. Podsetila je da su za navodne ratne zločine optuženi i uhapšeni Slađan Trajković i Zlatko Arsić.

Kaže da je samo od početka ove godine pucano na šest Srba, a niko nije krivično odgovoran.

Ana Brnabić je navela da je treća jasna poruka zvaničnika iz Prištine Srbima, ali i međunarodnoj zajednici, da postignuti sporazumi neće biti sprovedeni, a ti sporazumi, ili deo sporazuma koji su sprovedeni, biće poništeni, rastavljeni ili blokirani. Navela je da u svim izveštajima u proteklih 10 i više godina nema ni reči o Briselskom sporazumu.

„Krajnje vreme za uspostavljanje ZSO je prošlo pre pet, šest godina, ali ipak, ovo je nešto što treba da se uradi. ZSO je nezaobilazan element na kome počiva implementacija bilo kojih daljih sporazuma“, poručila je premijerka Srbije.

Istakla je, međutim, da to treba da bude Zajedncia srpskih opština u skladu sa potpisanim sporazumima iz 2013. i 2015. godine, a ne bilo koja organizacija koja nosi to ime. Napomenula je da je Priština u protekle dve godine otvoreno izjavila nekoliko puta da nema nikakvog interesa za ZSO.

„Srbi i drugo nealbansko stanovništvo na KiM sve teže dolaze do hrane i lekova“

Ana Brnabić je navela da Priština od 14. juna takođe direktno krši Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA) i da to nije prvi put.

„Zabrana kretanja robe srpskog porekla na KiM direktno krši princip slobodne trgovine, CEFTA i četvrto poglavlje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Prištine“, navela je predsednica Vlade Srbije.

Istakla je da je direktna posledica toga da Srbi i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu sve teže dolaze do hrane i lekova, piše RTS.

„Pred nama je humanitarna kriza. Zdravstvene ustanove u pretežno srpskim sredinama ne mogu da nabave osnovne medicinske potrepštine, poput kiseonika. Među lekovima koji više nisu dostupni su lekovi za hemoterapiju, anestetici, antibiotici, rastvori za infuziju, vakcine itd. Lekovi za izuzetno hitne slučajeve i operacije će biti dostupni još najviše dve nedelje. Nedostaju im čak i beseže vakcine za bebe“, navela je Ana Brnabić.

„Da zajedno preduzmemo korake da sprečimo da kriza izmakne kontroli“

Brnabić je pred SB istakla ciljeve koje Srbija želi da postigne.

„Prvi – implementacija svih prethodnih sporazuma, odnosno Briselskog sporazuma i uspostavljanje CSM-a u skladu sa sporazumom potpisanim 2015. godine. Drugi – bezbednost za naše ljude, za sve ljude na KiM. Dok se dijalog nastavlja, a mi tražimo kompromis koji će obezbediti dugoročni mir i stabilnost, istorijsko pomirenje između Srba i Albanaca, prosperitet, pomozite ljudima koji žive na KiM, Srbima kao i ostalim nealbancima, da žive u miru, uživaju osnovne slobode, sigurnost i sigurnost bez stalnog zastrašivanja i progona“, istakla je premijerka.

Kao treće, navodi da se Beograd zalaže i čvrsto veruje u principe međunarodne vladavine prava i Povelju UN, i da će nastaviti da poziva na puno poštovanje Rezolucije 1244.

„Četiri – mir i stabilnost. Moramo biti u stanju da stvorimo bolju, prosperitetniju budućnost za mlađe generacije. Moramo biti dovoljno hrabri da rešimo sva otvorena pitanja, ma koliko ona bila teška. Ali za to nam je potreban posvećen i pošten partner“, navela je Ana Brnabić.

Smatra da bi najracionalniji pristup bio da KFOR, u skladu sa svojim mandatom prema Rezoluciji 1244, privremeno preuzme punu odgovornost za bezbednost na severu KiM, kao i da bi Unmik mogao da odigra značajnu ulogu u ovom procesu.

„Dijalog je jedini način da se reše problemi Kosova i Metohije. I mogu samo da kažem da će Beograd i pored svih poteškoća ostati privržen. I pozivamo da se novi lokalni izbori na severu KiM održe što pre, kao deo napora za deeskalaciju. To očekuju Srbi na KiM, a to su svi u međunarodnoj zajednici preporučivali i ukazivali na tu potrebu“, zaključila je Ana Brnabić u obraćanju Savetu bezbednosti UN.